Exploitation reliability research on the basis of risk

Hasan AVDI
1
, Mehmed HASANOVI
2
,
1
University of Tu!a, "rofessor, #osnia and Here$ovina, avdi%&ha'(ih&net&(a
2
)oa! mines #anovi*i, maintenan%e en$ineer, #osnia and Here$ovina,
mehmed&hasanovi%'$mai!&%om
+ey,ords- re!ia(i!ity, do,ntime, %osts, ris.
Abstract
The )onventiona! /e!ia(i!ity Ana!ysis has (een
!on$ oriented to ma0imiin$ the system re!ia(i!ity&
The )onventiona! /e!ia(i!ity Ana!ysis has (een
"rimari!y oriented to the se!e%tion of the most
re!ia(!e systems and is "reo%%u"ied ,ith the
re!ia(i!ity ma0imiation of te%hni%a! systems&
Ho,ever, it ,as %on%!uded (y resear%h that the
se!e%tion of the most re!ia(!e systems does not
automati%a!!y im"!y that there ,i!! (e the !o,est
%osts due to fai!ures& In !ine ,ith the %!assi%a!
definition of ris., ris. "resents a "ro(a(i!ity
"rodu%t of fai!ure, or unre!ia(i!ity and %osts %aused
(y the fai!ure itse!f& The modern a""roa%h to
re!ia(i!ity of te%hni%a! systems tends to "erfe%tion,
i&e& "erfe%tion in desi$n, "erfe%tion in "rodu%tion,
"erfe%tion in the use and "erfe%tion throu$hout
the entire !ife %y%!e of te%hni%a! systems& Sin%e
"erfe%tion is the resu!t of hu$e effort, the
"rodu%tion and maintenan%e of hi$h 1ua!ity and
re!ia(i!ity demand the ade1uate %om(ination of
statisti%, en$ineerin$, mana$ement and motivation
fa%tors& The im"a%t of ris. on the va!ue of the
e0"!oitation re!ia(i!ity in one se!e%ted e0am"!e in
the )oa! Mines #anovi*i ,i!! (e "resented in this
,or.&
1.1. Introduction
Sve ve*a s!o2enost sredstava i tehni3.ih sistema,
.ao i sve ve*i tro4.ovi n5ihovo$ ravo5a,
"roivodn5e i e.s"!oata%i5e u "rvi "!an isti3u na3a5
"oudanosti .ao (itno$ fa.tora .va!iteta i
ras"o!o2ivosti& 6a .u"!5ene tehni3.e sisteme
"rodava3i o(i3no ne dostav!5a5u vri5ednost (ane
"oudanosti ne$o se odr2avao%i o(i3no (ave
m5eren5em i "ove*an5em e.s"!oata%ione
"oudanosti& Do.aano 5e da "osti$nuti viso.i
"arametri e.s"!oata%ione "oudanosti (itno
sman5u5u tro4.ove odr2avan5a tehni3.ih sistema
4to 5e sa stanovi4ta ra%iona!ia%i5e iuetno
na3a5no& 7os!5edi%e neramatran5a "oudanosti
5esu o$romni materi5a!ni $u(i%i i us"oravan5e
tehno!o4.o$ na"ret.a u mno$im vita!nim
o(!astima&
+onven%iona!na ana!ia "oudanosti ve* du$o
vremena 5e ori5entisana .a ma.simia%i5i
"oudanosti sistema& +onven%iona!na ana!ia
"oudanosti "rvenstveno 5e (i!a ori5entisana na
oda(ir "oudani5ih sistema i "reo.u"irana 5e
ma.simia%i5om "oudanosti tehni3.ih sistema&
Istra2ivan5ima se do4!o do a.!5u3.a da oda(irom
na5"oudani5e$ sistema ne na3i automats.i da
*emo imati i na5man5e tro4.ove us!5ed ot.aa& U
s.!adu sa .!asi3nim definisan5em rii.a, rii.
"redstav!5a "roivod v5erovatno*e ot.aa odnosno
ne"oudanosti i tro4.ova iavanih samim
ot.aom& 89:
/ii. se mo2e definisati .ao "roivod
ne"oudanosti ;v5erovatno*e ot.aa<, fre.ven%i5e
ot.aa i materi5a!nih $u(ita.a .o5i nasta5u us!5ed
ot.aa tehni3.ih sistema, $d5e u materi5a!ne
$u(it.e s"ada5u dire.tni i indire.tni tro4.ovi nasta!i
us!5ed ot.aa tehni3.o$ sistema &
Ana!iiran5e rii.a "redstav!5a tehni.u a
identifi.a%i5u, .vantifi.a%i5u i o%5enu ot.aa& /ii.
se "redstav!5a .ao .va!itativni i .vantitavni& O
.va!itativnom "redstav!5an5u rii.a $ovori se onda
.ada "osto5i o"asnost od ve!i.ih .atastrofa, te
.ada a ta.vu .atastrofu nema ade.vatne a4tite&
Ova.vi $u(i%i mo$u (iti reu!tat "os!ovnih
a.tivnosti, so%i5a!nih, vo5nih, itd&
+vantitativni rii. "redstav!5a "roivod
v5erovatno*e ot.aa i materi5a!nih $u(ita.a .o5e ta5
ot.a mo2e iavati& O(irom da ana!ia rii.a
"redstav!5a veu "oudanosti i materi5a!nih
$u(ita.a us!5ed mo$u*e$ ot.aa, ta.va vrsta
ana!ia "redstav!5a sna2an a!at u sman5en5u
tro4.ova odr2avan5a te odr2avan5a o"tima!no$
nivoa e.s"!oata%ione "oudanosti tehni3.ih
sistema&
1.2. Teorijska istraivanja
1.3. Konvencionalna analiza eksploatacione
pouzdanosti
7oudanost sistema ;/<, "redstav!5a v5erovatno*u
da *e sistem vi4e.ratne u"otre(e us"5e4no vr4iti
fun.%i5u .riteri5uma u "ro5e.tovanom vremenu
tra5an5a i datim us!ovima o.o!ine, odnosno
v5erovatno*u da *e sistem 5edno.ratne u"otre(e
us"5e4no ivr4iti "ostav!5eni adata. u datom
vremenu i datim us!ovima o.o!ine&
Osnovni "ro(!emi u "oudanosti tehni3.ih sistema
se r5e4ava5u "rim5enom is.!5u3ivo statisti3.e teori5e
u o(radi ot.aa&
U stri.tno5 "rim5eni statisti3.o$ "ristu"a, .o5i 5e 5o4
uvi5e. u ve!i.o5 u"otre(i, ot.ai se tretira5u .ao
a"stra.tni s!u3a5ni do$a=a5i, a stan5e e!ementa se
svodi na samo dva stan5a- is"ravan i ot.aao&
Metod odre=ivan5a "oudanosti e!ementa i!i
sistema se onda svodi na dva .ora.a& 7rvo, na
osnovu is"itivan5a i!i "ra*en5a rada u u"otre(i,
formira se statisti.a ot.aa e!ementa& 6atim se
"rim5enom teori5e v5erovatno*e odre=u5e teori5s.a
fun.%i5a ras"od5e!e ot.aa .o5a 5o5 na5(o!5e
od$ovara i ona se .oristi u mode!u "oudanosti,
.o5i atim s!u2i a .vantitativno odre=ivan5e
"o.aate!5a "oudanosti, na "rim5er, v5erovatno*e
is"ravno$ rada&
1.4. Moderni pristup eksploatacionoj
pouzdanosti
/ii. o"reme ima dire.tan uti%a5 na "oudanost
o"reme& +o5i rii. do"u4tate va4o5 o"remi i
ure=a5ima to *e imati ne$ativan uti%a5 na
"oudanost&
Na53e4*e .ori4tena forma 5edna3ine rii.a $!asi-
f L = Risk ;1<
>? tro4.ovi nasta!i us!i5ed ot.aa
f? fre.ven%i5a ot.aa
/ii. 5e 5edna. "roivodu fre.ven%i5e ot.aa i
tro4.ova iavanih ot.aom& @re.ven%i5a
"redstav!5a (ro5 ot.aa .o5i su se do$odi!i to.om
odre=eno$ "erioda& O(i3no se .oristi $odina&
7os!5edi%a ot.aa "redstav!5a u.u"an finansi5s.i
uti%a5 ot.aa na "osao& /a3unan5em fre.ven%i5e
ot.aa u to.u 5edne $odine i ra3unan5em $u(ita.a
us!5ed ot.aa u nov3ano5 va!uti 5edna3ina
"redstav!5a $odi4n5u vri5ednost rii.a& To 5e
.vantitativni $odi4n5i tro4a. sva.o$ do$a=a5a a
.om"ani5u& Ova 5edna3ina omo$u*ava (o!5u s!i.u
uti%a5a 5edno$ rii.a u odnosu na dru$i i
omo$u*ava "ode4avan5e "rioriteta a r5e4avan5e
rii.a&
@re.ven%i5a ot.aa ;u3esta!ost ot.aa< .ada se
ra!o2i "una formu!a%i5a 5edna3ine rii.a $!asi-
F) (N L = Risk ;2<
N (ro5 ot.aa
@? ne"oudanost ;v5erovatno*a ot.aa<
#ro5 ot.aa 5e .o!i.o "uta u 5edno5 $odini
do$a=a5i dovedu do ot.aa& Aansa a ot.a ;i!i
v5erovatno*a< 5e i$!ed da *e se ot.a desiti&
V5erovatno*a inosi 1 a.o *e nastati ot.a .od
odre=eno$ do$a=a5a i!i B a.o .od odre=eno$
do$a=a5a ne (ude ot.a& O(i3no se uima
vri5ednost ime=u 1 i B ato 4to uvi5e. "osto5i
mo$u*nost da se !o4i do$a=a5i do$ode&
7una 5edna3ina rii.a da5e nam ve!i.i uvid u na3in
.a.o ma.simiirati vri5eme (eot.ano$ rada
"roivodne o"reme& U s!u3a5u rada "ostro5en5a i
o"reme V5erovatno*a do$a=a5a a asto5
o"reme "osta5e v5erovatno*a ot.aa o"reme,
4to 5e su"rotno "oudanosti o"reme ;v5erovatno*i
rada (e ot.aa<& Cedna3ina rii.a "rim5en5ena na
"roivodne ma4ine $!asi-
[ ] R) - (1 N L = Risk ;9<
/ ? "oudanost
U $orn5o5 formu!a%i5i 5e vid!5iva dire.tna vea
ime=u rii.a o"reme i "oudanosti& A.o
a.tivnosti odr2avan5a ne sman5u5u rii. o"reme
onda 5e to $u(!5en5e vremena, nov%a i na"ora&
1.5. Eksperimentalna
istraivanja
1.. !lan istraivanja
Istra2ivan5e 5e o(av!5eno u rea!nim us!ovima na
"rim5eru e.s"!oata%ione "oudanosti i $u(ita.a
us!5ed ot.aa .amiona Tere0 MT 9DBB#&
U o.viru istra2ivan5a ura=eno 5e s!i5ede*e-
Definiran tehni3.i sistem
Ana!iirana vremens.a s!i.a stan5a
Ana!iirani ot.ai i $u(it%i us!i5ed ot.aa
Ana!iirana e.s"!oata%iona "oudanost
na .!asi3an na3in
Ana!iiran rii. ot.aa tehni3.ih sistema
Ana!iiran uti%a5 rii.a na vri5ednost
e.s"!oata%ione "oudanosti
6a.!5u3na ramatran5a
1.". #e$iniranje o%jekata istraivanja
E.s"!oata%i5a u$!5ena u /udni%ima mr.o$ u$!5a
F#anovi*iF d&d& #anovi*i se odvi5a dis.ontinuiranim
"roivodnim sistemom e.s"!oata%i5e sa
.om!e.som utovarne o"reme .o5u 3ine (a$eri
.a4i.ari, te o"reme a "revo materi5a!a .o5u 3ine
.amioni ra!i3itih "roivo=a3a& 6a "o!i$on
istra2ivan5a u ovom radu ia(rani su "ovr4ins.i
.o"ovi rudni.a mr.o$ u$!5a #anovi*i i to 7+
Grivi%e, 7+ Turi5a i 7+ Hu(ri* u .o5ima se a
"revo materi5a!a .oriste .amioni Tere0 i #e!a&
6a o(5e.at istra2ivan5a ia(ran 5e .amion TE/EI
MT 9DBB#&
Tehni3.i sistem .amion TE/EI MT 9DBB# se
sasto5i od s!i5ede*ih "odsistema-
7odsistem 4asi5e,
7odsistem die! motora,
7odsistem $eneratora,
7odsistem "o$ona sa e!e.tro motorima
adn5i most,
7odsistem u"rav!5an5a "redn5i most,
7odsistem .o3en5a,
7odsistem na"a5an5a,
7odsistem dian5a&
+ara.teristi.e i i$!ed .amiona Tere0 MT 9DBB #
"ri.aani su u ta(e!i 1 i na s!i%i 1&
Tab. 1. Karakteristike kamiona Terex MT 3600 B
Dimensions
Overall Length 13100 mm
Overall Width 7300 mm
Overall Height 6800 mm
Specification ngine
!a"e
#$% &0 ' '($)*
+ ',!!-(S
!odel 1./ 0000
1ross 2o3er 1.8643 "3
(et 2o3er 11704& "3
$ire Si5e 36400)&1 )adial
$ransmission
!a6 Speed &640 "m7h
Weights
mpt8 Weight 1163064& "g
Loaded Weight .70&6749 "g
D:mp
)ated 2a8load 1&0..140 "g
D:mp %ngle 0& degrees
Load 'apacit8 + str:c" 6. m3
Load 'apacit8 + heaped 98 m3
)aise $ime 19 sec
Lo3er $ime 1. sec
Slika 1 Izgled kamiona Terex MT 3600 B
1.&. Izra'unavanje eksploatacione pouzdanosti
na %azi vremenske slike stanja
U ta(e!i 2& 7ri.aani su reu!tati es"!oata%ione
"oudanosti na (ai vremens.e s!i.e stan5a
Ta(e!a 2& E.s"!oata%iona "oudanost .amiona
Tere0 MT 9DBB#
$i (;<t= );t= >;t= f;t=
$1
0+67& .. 0?9. 0?08 11?8& 10
+&
$.
67&+13&0 17 0?86 0?10 9?16 10
+&
$3
13&0+
.0.&
.3 0?77 0?.3 1.?39 10
+&
$0
.0.&+
.700
.0 0?70 0?30 10?77 10
+&
$&
.700+
337&
.1 0?63 0?37 11?31 10
+&
$6
337&+
00&0
.7 0?&3 0?07 10?&& 10
+&
$7
00&0+
07.&
.6 0?03 0?&7 10?01 10
+&
$8
07.&+
&000
.0 0?3& 0?6& 1.?93 10
+&
$9
&000+
607&
.0 0?.6 0?70 1.?93 10
+&
$1
0
607&+
67&0
.7 0?16 0?80 10?&& 10
+&
$1
1
67&0+
70.&
16 0?10 0?90 8?6. 10
+&
$1
.
70.&+
8100
1& 0?0& 0?9& 8?08 10
+&
$1
3
8100+
8780
13 0?00 1?00 6?91 10
+&
Na $rafi%ima (ro5 1 i 2 "ri.aane su vri5ednosti
(ro5a ot.aa u "osmatranom "eriodu i
e.s"!oata%ione "oudanosti .amiona Tere0 MT
9DBB #
Graph 1 Bro otkaza kamiona Terex MT 3600B
+ao 4to 5e vid!5ivo sa $rafi.a (ro5 1& #ro5 ot.aa "o
"osmatranim "eriodima .retao se od minima!nih
19 ot.aa do ma.sima!nih 2J u "eriodima TJ i T1B&
7ros5e3an (ro5 u "osmatranom "eriodu ot.aa
.amiona Tere0 MT 9DBB# inosi 21&
Inad"ros5e3an (ro5 ot.aa "ose(no 5e ira2en u
"eriodima od TD do T1B& Osim 4to 5e u
s"omenutom "eriodu .amion 3e4*e (io u ot.au i
samo vri5eme "rovedeno u ot.au 5e (i!o
inad"ros5e3no, "ose(no vri5eme 3e.an5a na
di5e!ove&
Graph ! Kri"a eksploata#ione po$zdanosti
kamiona Terex MT 3600B
Hesti asto5i tehni3.ih sistema uve!i.o uti3e na
"oudanost tehni3.o$ sistema& Na $rafi.u (ro5 2
"ri.aana 5e .riva "oudanosti .amiona Tere0 MT
9DBB# i Trend!ine "oudanosti sa vri5edno4*u
/
2
KB,LLMN& Ve!i.o odstu"an5e od !ini5e trenda
"ose(no 5e vid!5ivo a "eriod T1B a u .ome 5e
utvr=en ve!.i.i (ro5 ot.aa i ve!i.a du2ina vremena
"rovedeno$ u ot.au&
1.(. Izra'unavanje eksploatacione pouzdanosti
i rizika od otkaza
Na osnovu 5edna3ina "redstav!5enih u di5e!u 2&2&
ivr4eno 5e ira3unavan5e rii.a& /eu!tati a
$u(it.e ;dire.tni i indire.tni tro4.ovi< (o$ ot.aa,
fre.ven%i5u ot.aa i rii. od ot.aa "ri.aani su na
$rafi%ima (ro5 9, N, M&
Graph 3 %rek"en#ia otkaza kamiona Terex MT
3600B
@re.ven%i5a ot.aa .o5a 5e "ri.aana na $rafi.u 9&
Ima trend rasta do vremena T1B od .ada "o3in5e
da "ada& Ve!i.a fre.ven%i5a ot.aa sa trendom
rasta .o5a .ara.teri4e "eriod do vremena T1B
uro.ovana 5e sta!nim ot.aima te nedostat.u
sistemats.o$ "ristu"a ot.!an5an5u ot.aa .o5i
"odraum5eva da se u to.u ot.!an5an5a ot.aa .o5i
5e "rouro.ovao asto5 "re$!eda5u i svi di5e!ovi .o5i
mo$u iavati ot.a& Ova.vim "ristu"om (i se
uve!i.o sman5io (ro5 asto5a&
Graph & Tro'ko"i $sled otkaza kamiona Terex
MT 3600B
Na $rafi.u (ro5 N su "redstav!5eni u.u"ni tro4.ovi
asto5a i dire.tni tro4.ovi asto5a& Dire.tni tro4.ovi
asto5a .o5i "odraum5eva5u tro4.ove reervnih
di5e!ova, radne sna$e i o"reme .ori4tene a
o"rav.u sistema su iuetno ma!i u odnosu na
u.u"ne tro4.ove 4to 5e vid!5ivo in a samom $rafi.u&
Osim dire.tnih tro4.ove u.u"ne tro4.ove 3ine i
indire.tni tro4.ovi asto5a .o5i "odraum5eva5u
tro4.ove ne.ori4ten5a .amiona Tere0 MT 9DBB#
Na5ve*i u.u"ni tro4a. u "osmatranom "eriodu (io
5e u "eriod TJ $d5e su (o$ nedostat.a di5e!ova
indire.tni tro4.ovi inosi!i 91N J2D &
Graph ( )izik od otkaza kamiona Terex MT
3600B
Na $rafi.u (ro5 M 5e "ri.aana .riva rii.a od
ot.aa& Na $rafi.u 5e vid!5ivo da 5e rii. u "eriod od
TD do T11 mno$o ve*i ne$o "ri5e i "os!i5e to$
"erioda& 7eriod od TD do T11 o(i!5e2i!i su 3esti
ot.ai .amiona Tere0 MT 9DBB# .o5i su sman5i!i
"oudanost odnosno "ove*a!i ne"oudanost .o5a
dire.tno uti3e na rii.& Osim "ove*an5a
ne"oudanosti "eriod od TD do T11 .ara.teri4e
ve!i.a du2ina vremena u asto5u (o$ nedostat.a
reervnih di5e!ova& +ao 4to 5e vid!5ivo na $rafi.u
(ro5 N i $rafi.u (ro5 M ve!i.a du2ina asto5a (o$
nedostat.a reervnih di5e!ova u ve!i.o5 m5eri
"ove*ava indire.tne tro4.ove i u .ona3ni%i
"ove*ava rii. od ot.aa&
1.1). *naliza uticaja rizika na
vrijednost eksploatacione pouzdanosti
Ana!iom rii.a od ot.aa .o5i 5e "redstav!5en na
$rafi.u (ro5 M vid!5ivo 5e da "osto5i ve!i.a ra!i.a u
ve!i3ini rii.a to.om "osmatrano$ "erioda& Ana!ia
vremens.e s!i.e stan5a 5e "o.aa!a da 5e ve!i.a
vri5ednost vremena u asto5u ra!o$ "ove*an5a
rii.a& Osnovni ra!o$ ta.o ve!i.o$ rii.a od
ot.aa su ve!i.i indire.tni tro4.ovi odnosno ve!i.e
du2ine vremena 3e.an5a na o"rav.u (o$
nedostat.a reervnih di5e!ova i s.!o"ova
;nedostata. e!e.tromotora, $uma i "redn5ih
ru.ava%a a .amion<& Na $rafi.u (ro5 M vid!5iva su
dva vrha na di5a$ramu a .o5a se odnose na
nedostata. $uma ;TJ< i nedostata. e!e.tromotora
;T1B<& Sman5en5e vremena 3e.an5a dovodi do
sman5en5a indire.tnih tro4.ova, odnosno rii.a 4to
dire.tno uti3e na "ove*an5e e.s"!oata%ione
"oudanosti .amiona& To 5e mo$u*e "osti*i
.va!itetnim u"rav!5an5em "ro%esom na(ave
reervnih di5e!ova i s.!o"ova&
Ana!iira5u*i $rafi.e (ro5 9& vid!5ivo 5e da 5e a
sman5en5e rii.a "otre(no vri5eme u asto5u
is.oristiti a "re$!ed i eventua!ne o"rav.e
s.!o"ova 3i5i ot.a (i mo$ao "rouro.ovati asto5
.amiona Tere0 MT 9DBB#& Ta.vim "ristu"om (i
se sman5io (ro5 i fre.ven%i5a ot.aa 3ime (i se
"ove*a!a "oudanost .amiona& 7ara!e!no sa
sman5en5em (ro5a asto5a neo"hodno 5e uti%ati na
oda(ir i na(av.u .!5u3nih di5e!ova 3i5i o.a (i
mo$ao "rouro.ovati asto5 .amiona& Ana!ie u
ovom radu su "o.aa!e da (i se (rom na(av.om
i!i dr2an5em .!5u3nih di5e!ova na s.!adi4tu uve!i.o
sman5i!i indire.tni tro4.ovi asto5e 3ime (i se i rii.
od ot.aa doveo na adovo!5ava5u*i nivo&
1.11. +aklju'ak
+onven%iona!na ana!ia "oudanosti ve* du$o
vremena 5e ori5entisana .a ma.simia%i5i
"oudanosti sistema& +onven%iona!na ana!ia
"oudanosti "rvenstveno 5e (i!a ori5entisana na
oda(ir "oudani5ih sistema i "reo.u"irana 5e
ma.simia%i5om "oudanosti tehni3.ih sistema&
Istra2ivan5ima se do4!o do a.!5u3.a da oda(irom
na5"oudani5e$ sistema ne na3i automats.i da
*emo imati i na5man5e tro4.ove us!5ed ot.aa& U
s.!adu sa .!asi3nim definisan5em rii.a, rii.
"redstav!5a "roivod v5erovatno*e ot.aa odnosno
ne"oudanosti, fre.ven%i5e ot.aa i tro4.ova
iavanih samim ot.aom&
Moderni "ristu" "oudanosti tehni3.ih sistema .o5i
se ime=u osta!o$ o$!eda i u ana!ii rii.a a 4to 5e
"ri.aano i u ovom radu omo$u*ava
sveo(uhvatni5i "ri.a ot.aa tehni3.ih sistema, te
o!a.4ava oda(ir "oudanih tehni3.ih sistema .o5i
ima5u man5e tro4.ove us!5ed ot.aa i man5e
tro4.ove %5e!o2ivotno$ %i.!usa&
7rim5enom ana!ia .o5e su "redstav!5ene u ovom
radu vid!5ivo 5e da 5e mo$u*e ostvariti ve!i.e
finansi5s.e u4tede te uti%ati na .!5u3ne e!emente
.o5i sman5u5u "oudanosti i "ove*ava5u rii. od
ot.aa& Ova.vim "ristu"om mo$u*e 5e a
"rihvat!5ivu vri5ednost rii.a od ot.aa odr2avati
e.s"!oata%ionu "oudanost u "!aniranim
$rani%ama&
1.12. ,e$erences
N& VUCANOVI, 1LOJ, Teoria po$zdanosti
tehni*kih sistema, Vo5no idava3.i i novinars.i
%entar, #eo$rad&
H& AVDI, D2& TU@E+HI, 2BBJ,
T+),T+-.,/,GI01 I, Univeritet u Tu!i, Tu!a&
Mi%hae! T& TADINOV, 2BBD, )isk2based reliabilit3
anal3sis and generi# prin#iples4or risk red$#tion5
E!sevier S%ien%e P Te%hno!o$y #oo.s,
Mohammed MODA//ES, 1LLL, /eliabilit3
engineering and risk anal3sis, Mar%e! De..er,
Ne, Qor.,
E& 6IO, 2BBJ, 1n introo$#tion to the basi#s o4
relabilit3 and risk anal3sis, Ror!d S%ientifi%
7u(!ishin$ )o&
Mi.e SONDA>INI, 2B11, Rhat is the %onne%tion
(et,een e1ui"ment ris. and e1ui"ment re!ia(i!ity
and ho, does it affe%t your maintenan%e strate$y
se!e%tionS, ,,,&!ifetime?re!ia(i!ity&%om,
htt"-TT,,,&!ifetime?re!ia(i!ity&%omTfree?
arti%!esTre!ia(i!ity?im"rovementT!in.?(et,een?ris.?
and?re!ia(i!ity&htm!