ELEKTRINE STRUJE

ELEKTRINE STRUJE
Elektrina struja predstavlja usmereno kretanje elektrona ili
jona u provodniku, koji moe biti metal (legura), elektrolit ili
jonizovan gas. Takvo usmereno kretanje mogue je samo onda
kada u pobrojanim provodnicima postoji napon (ili razlika
potencijala) koji u pomenutim provodnicima prouzrokuje
elektrino polje.
Generatori elektrine struje jesu sistemi (maine) u kojima se
vri transformacija izvesnih oblika energije, kao to su
hemijska, mehanika, toplotna, svetlosna i nuklearna u
elektrinu energiju. Otuda imamo razne generatore:
elektrohemijske (akumulatori i galvanski elementi),
dinamomaine, termoelemente i fotoelemente, zavisno od
toga koji se oblik energije transformie u elektrinu energiju.
JAINA I GUSTINA ELEKTRINE
STRUJE
Veliina koja kvantitativno karakterie elektrinu struju u provodniku zove
se jaina struje ili intenzitet struje koja je vrlo vana elektrotehnika
veliina, zbog ega je uzeta za jednu od sedam osnovnih veliina u SI -
sistemu.
Jaina elektrine struje u kolu data je kolinikom naelektrisanja koje proe
kroz popreni presek provodnika i vremena za koje je to naelektrisanje
prolo:
Odavde sledi da je jaina struje brojno jednaka naelektrisanju koje proe
kroz popreni presek provodnika tokom jedne sekunde!
Ovakva formula vai samo za konstantnu, odnosno stacionarnu struju,
dakle za onu koja se ne menja sa vremenom!
q
I
t
=
JAINA I GUSTINA ELEKTRINE
STRUJE
Ako je re o promenljivoj struji u kolu, uvodi se tzv. trenutna
vrednost jaine struje koja je data diferencijalnim kolinikom
naelektrisanja i vremena: i = dq/dt.
Jedinica za jainu elektrine struje u Meunarodnom sistemu
jedinica jeste amper [A].
Pored jaine struje vana je i tzv. gustina elektrine struje
koja je data kolinikom jaine struje i povrine poprenog
preseka provodnika kroz koji struja tee:
Gustina struje brojno je jednaka jaini struje koja prolazi kroz
jedininu povrinu poprenog preseka provodnika!
2
2
, , je poluprenik, a prenik ice
4
I d
j S r r d
S

= = =
JAINA I GUSTINA ELEKTRINE
STRUJE
Jedinica za gustinu struje u SI - sistemu je amper po
kvadratnom metru (A/m
2
). S obzirom da je presek od
kvadratnog metra veliki i nesvakidanji, u praksi se koristi
kvadratni milimetar, pa je za gustinu struje u upotrebi milion
puta vea jedinica za gustinu: A/mm
2
.
Na osnovu obrasca za jainu struje moe se dobiti jedinica za
naelektrisanje, odnosno za koliinu elektriciteta: q = It,
odnosno: 1 C = 1 As.
Dakle, kulon je ona koliina elektriciteta koja za jednu
sekundu proe kroz presek provodnika kada je jaina struje od
jednog ampera!
ELEKTRINA OTPORNOST
PROVODNIKA
Elektrina otpornost je svojstvo provodnika da se
suprotstavlja proticanju struje. To vai kako za metalne
provodnike, tako i za elektrolite i jonizovane gasove.
Elektroni i joni (koji su nosioci naelektrisanja zavisno od tipa
provodnika) pri usmerenom kretanju kroz provodnik sudaraju
se sa atomima, jonima ili molekulima na koje nailaze, pa otuda
potie otpornost provodnika.
Otpornost provodnika zavisi od prirode materijala od koga je
provodnik napravljen, dimenzija provodnika, temperature i
nekih drugih faktora.
ELEKTRINA OTPORNOST
PROVODNIKA
Otpornost provodnika je upravo srazmerna duini ice, a
obrnuto proporcionalna njenom poprenom preseku:
Veliina (grko slovo ro) pretstavlja specifinu otpornost
provodnika, koja zavisi od prirode provodnika, odnosno ice.
Po definiciji, specifina otpornost provodnika brojno je
jednaka otpornosti koju struji prua ica duine 1 m, iji je
popreni presek povrine 1 mm
2
.
Jedinica za elektrinu otpornost u SI - sistemu je om (1 ).
Om je elektrina otpornost provodnika u kome stalni napon od
1 V, naloen na njegovim krajevima, prouzrokuje struju jaine
1 A!
l
R
S
=
ELEKTRINA OTPORNOST
PROVODNIKA
Jedinica za specifinu otpornost u Meunarodnom
sistemu je ommetar (1 m), koja se dobija ako se
prethodna jednaina rei po veliini :
Ommetar je nepraktina jedinica, zbog velikog
poprenog preseka, pa se uzima milion puta manja
jedinica, kada je presek 1 mm
2
:
( )
2
m
m
m
R S
l

= = =
2
6
2
mm
1 1 10 m
m m mm


= =
ELEKTRINA OTPORNOST
PROVODNIKA
Specifina otpornost jednog provodnika zavisi od temperature
do koje se provodnik zagreva. Kod svih metala otpornost raste
sa povienjem temperature i taj odnos je uglavnom linearan:
Koeficijent proporcionalnosti je temperaturski koeficijent
otpornosti koji je brojno jednak poveanju jedinine otpornosti
pri povienju temperature za jedan Celzijusov stepen.
Brojna vrednost temperaturskog koeficijenta za mnoge metale
iznosi oko 1/250, to je priblino jednako koeficijentu irenja
idealnih gasova.
0 0
( ) (1 ), gde je specifian otpor provodnika na 0 C t t = +

ELEKTRINA PROVODNOST
PROVODNIKA
Elektrina provodnost je data recipronom vrednou
otpornosti provodnika, pa imamo relaciju:
Oigledno je da e jedan provodnik imati utoliko veu
provodnost ukoliko je njegova otpornost manja, i obrnuto!
Jedinica za elektrinu provodnost u SI - sistemu nosi naziv
simens (1 S = 1/ =
-1
).
Elektrina provodnost kod ica (tj. linijskih provodnika), koje
su napravljene od homogenog materijala, data je izrazom:
1
G
R
=
1 1 1 1 S S G l
G
l
R l l S
S

= = = = = =
ELEKTRINA PROVODNOST
PROVODNIKA
Reciprona vrednost specifine otpornosti zove se specifina
provodnost materijala od kojeg je ica (provodnik) napravljena
i obeleava se grkim slovom (gama).
Vidi se da provodnost jedne ice zavisi kako od prirode
materijala, tako i od dimenzija samog provodnika!
Jedinica za specifinu provodnost u SI - sistemu dobija se iz
relacije = Gl/S i nosi naziv simens po metru (S/m).
Slino specifinoj otpornosti i ovde se uzima popreni presek
od 1 mm
2
, pa je praktina jedinica za specifinu provodnost
10
6
S/m.
OMOV ZAKON ZA DEO KOLA
Omov zakon predstavlja jedan od osnovnih zakona
elektrotehnike, koji daje odnos tri tako vane veliine kao to
su: jaina struje, napon i otpornost provodnika. Ovde je re o
Omovom zakonu koji se odnosi na spoljanji deo strujnog kola
(u kome se nalazi potroa otpornosti R).
Om je 1827. godine eksperimentalno utvrdio da jaina struje
raste sa naponom U, ako je otpornost u spoljanjem delu kola
R konstantna. S druge strane, jaina struje (za istu vrednost
napona) opada kada otpornost kola raste.
Otuda se Omov zakon za deo kola (na krajevima potroaa)
moe napisati u obliku: I = U/R = GU 1 A = 1 V/1 .
OMOV ZAKON ZA DEO KOLA
Jaina elektrine struje u nekom
delu kola, upravo je srazmerna
naponu na krajevima tog dela
kola, a obrnuto srazmerna
njegovom elektrinom otporu!
Demonstracioni ogled: Pri
promeni napona, posmatrati
intenzitet svetlosti sijalice.
Kada sijalica jae svetli?
U kom sluaju ampermetar meri
jau struju?
1,5V
1,5V
1,5V
OMOV ZAKON ZA CELO STRUJNO
KOLO
Jaina struje u celom kolu
upravo je srazmerna naponu
izvora, a obrnuto srazmerna
zbiru spoljanjeg i unutranjeg
otpora:
r

R
e
A
B
e
e
e
, - unutranji otpor izvora,
otpor u spoljanjem delu kola
I IR Ir U Ir
R r
U r
R

= + = + =
+
>

KRATKA VEZA ELEKTRINOG

IZVORA
Ako se krajevi izvora spoje provodnikom malog otpora, dolazi
do kratkoj spoja. Kratka veza moe nastati i na elektrinoj
instalaciji, kada se dodirnu neizolovani ili loe izolovani
provodnici.
U svakom kratkom spoju u elektrinom kolu nastaje veoma
jaka struja. Ona moe otetiti elektrini izvor, ostale delove
elektrinog kola, a moe doi i do paljenja instalacije. Jaina
struje kratkog spoja rauna se po izrazu:
e
0 R I
r

=
KRATKA VEZA ELEKTRINOG
IZVORA
Da bi se spreila oteenja usled kratkog spoja na
instalacijama i u elektrinim ureajima stavljaju se osigurai.
Pri kratkom spoju oni prekidaju dovod struje.
RAD ELEKTRINE STRUJE
Elektrina struja pri proticanju kroz provodnik u stanju je da
izvri rad jer poseduje energiju koju emituje generator. Tako,
elektrina struja zagreva provodnik, jer savlauje otpornost
koju prua provodnik. Zatim, elektrina struja moe da
pokree motor, bilo da je re o jednosmernoj ili naizmeninoj
struji, pri emu dolazi do transformacije elektrine energije u
mehaniku.
Eksperimentalno je potvreno da rad struje zavisi od napona
otpornika, tj. potroaa, jaine struje i vremena proticanja te
struje:
2
2
, (Omov zakon: )
U
A U I t I R t t U I R
R
= = = =
RAD ELEKTRINE STRUJE
Jedinica za rad ili energiju elektrine struje je dul (J). On
pretstavlja rad struje jaine jednog ampera za vreme jedne
sekunde, kada je napon na krajevima provodnika jedan volt.
U praksi se esto koristi kilovatas: 1 kWh = 3,610
6
J.
Ako se proizvod jaine struje i vremena zameni
naelektrisanjem koje je prolo kroz popreni presek
provodnika (q = It), onda imamo relaciju iz koje se moe
definisati volt: A = qU U = A/q (1 V = 1 J/1 C).
Napon izmeu dve take u provodniku bie od jednog volta,
ako je za prenoenje naelektrisanja od jednog kulona potrebno
izvriti rad od jednog dula!
SNAGA ELEKTRINE STRUJE
Obrazac za snagu elektrine struje se dobija na osnovu opteg
obrasca za snagu (P = A/t), gde se zamenjuju relacije za rad
struje:
Jedinica za snagu je vat (1 W) kao i za druge oblike snage.
Navedeni obrasci za rad i snagu elektrine struje vae samo za
stacionarnu struju. Kada je struja promenljivog intenziteta,
onda se iste relacije piu u diferencijalnom obliku, sa
trenutnim vrednostima jaine struje (i) i napona u kolu (u), tj.
na potroau:
2
2
U
P I U I R
R
= = =
2 2
2 2
u dA u
dA iu dt i R dt dt p iu i R
R dt R
= = = = = = =
DULOV ZAKON
Dul je pre vie od 150 godina prouio pretvaranje elektrinog
rada u toplotnu energiju u provodniku, dok kroz provodnik
tee elektrina struja. U tom cilju postavio je izolovani
provodnik u obian kalorimetar sa vodom. Zatim je proputao
struju da bi mogao da izmeri proizvedenu koliinu toplote koju
provodnik otpornosti R predaje vodi u kalorimetru.
Pri tome je ustanovio da izvreni rad, odnosno proizvedena
koliina toplote, zavisi od otpornosti kola, vremena proticanja
struje i kvadrata jaine struje u kolu, odakle imamo obrazac,
poznat kao Dulov zakon:
2
2
U
A Q I U t I R t t
R
= = = =
DULOV ZAKON
Na osnovu napred datog, zakljuujemo da je Dul dao
relaciju koja karakterie potpunu i nepovratnu transformaciju
elektrine energije u toplotnu.
Re je, dakle, o termikom dejstvu elektrine struje, koje ima
iroku primenu u praksi: termiki potroai u koje spadaju,
npr. termike sijalice, elektrini tednjaci, grejai u bojlerima
za vodu, elektrina grejna tela, kao i termiki osigurai.
REDNA I PARALELNA VEZA
OTPORNIKA
Redna veza
I = I
1
= I
2
= I
3
= const.
U = U
1
+ U
2
+ U
3
R
e
= R
1
+ R
2
+ R
3
Paralelna veza
I = I
1
+ I
2
+ I
3
U = U
1
= U
2
= U
3
R
1
R
2
R
3
1 1 1 1
R R R R
e 1 2 3
= + +
R
1
R
2
R
3
U
U
I
I
I
1
I
2
I
3
KIRHOFOVA PRAVILA
Razgranata ili sloena strujna kola imamo u sluajevima
kada se prijemnici (potroai) vezuju paralelno. U takvim
kolima struje po granama su u optem sluaju razliite. Pored
toga potroai, odnosno otpornici, rade nezavisno jedan od
drugog, to je od posebnog znaaja za elektrinu mreu.
Za takva sloena kola Kirhof je dao svoja dva poznata pravila
ili zakona. Prvi se odnosi na vor, a drugi na zatvoreno strujno
kolo.
Prvi Kirhofov zakon kae da je algebarski zbir struja u
granama jednog vora uvek jednak nuli.
Jaina struje I koja ulazi u vor (vidi sliku) jednaka je zbiru
onih struja koje iz istog vora istiu: I = I
1
+ I
2
.
KIRHOFOVA PRAVILA
Ako se svi lanovi sa desne strane prebace
na levu dobiemo:
Odavde se vidi da je sa pozitivnim znakom
uzeta ona struja koja pritie, a sa negativnim
znakom one struje koje otiu iz vora. Ako
uzmemo broj grana n jednog vora,
dobiemo opti obrazac za prvi Kirhofov
zakon:
1 2
0 I I I =
n
i
i 1
0 I
=
=

I
I
1
I
2
KIRHOFOVA PRAVILA
Drugi Kirhofov zakon se odnosi na zatvoreno strujno kolo u
kome se nalazi jedan ili vie generatora i otpora.
Proizvodi jaine struje i otpora u pojedinim granama koji daju
njihove napone, zovu se elektrootporne sile. Drugi Kirhofov
zakon kae da za zatvoreno strujno kolo zbir elektromotornih
i elektrootpornih sila mora da bude jednak nuli. Ovaj
algebarski zbir se formira prema proizvoljno izabranom
referentnom smeru du zatvorenog puta (unutar jedne konture
sloenog strujnog kola) i simboliki se oznaava kao:
j i i
j i
0 I R =

KIRHOFOVA PRAVILA
U specijalnom sluaju, kada u zatvorenom kolu nema
generatora, Kirhofov zakon svodi se na algebarski zbir
elektrootpornih sila:
Kirhof je dao svoje zakone poto je uvideo da je za dati
raspored elektromotornih sila u kolu, mogua samo jedna
raspodela struje po granama, pod uslovom da za svaki vor
vai zakon kontinuiteta.
Pored toga, neophodan je i uslov da je u zatvorenom strujnom
kolu postignuta elektrodinamika ravnotea.
i i
i
0 I R =

MEHANIZAM PROVOENJA STRUJE

Provodnici se dele u dve grupe: provodnike prve vrste -
elektronske provodnike (metali, njihove legure i
poluprovodnici) i provodnike druge vrste - jonske provodnike
(elektroliti i jonizovani gasovi).
U metalima ima neutralnih atoma, pozitivnih jona i slobodnih
elektrona. Pozitivni joni su posledica odvajanja elektrona od
matinih atoma.
Kretanje elektrona unutar, recimo, provodne ice je haotino,
nastalo usled temperature samog metala, sve dok icu ne
veemo za generator i potroa, kada se zatvara strujno kolo.
Tada se u ici javlja elektrino polje (E), koje deluje na
slobodne elektrone.
MEHANIZAM PROVOENJA STRUJE
S obzirom da su elektroni negativno naelektrisani, kretae se
suprotno od smera dejstva polja, sudarajui se sa atomima i
jonima u ici. Brzina kretanja elektrona srazmerna je jaini
polja unutar ice, pa imamo relaciju:
Koeficijent pokretljivosti elektrona () zavisi od prirode
metala, kao i od temperature koju metal ima.
Naime, koeficijent pokretljivosti opada kod svih metala sa
porastom temperature, to je sasvim logino s obzirom da je
kretanje atoma i jona jae, odnosno amplitude su im vee pri
oscilovanju oko svojih ravnotenih poloaja!
E =
ELEKTRINA STRUJA U
TENOSTIMA
Tenosti - iste (voda, alkohol, ulja, ...), ne provode
struju.
Ako se rastvori neka kiselina, baza ili so, relativno
dobro provode elektrinu struju - rastvori elektrolita
(provodnici II vrste)
Provode jer imaju + i - jone - nastaju
elektrolitikom disocijacijom.
Razlaganje molekula rastvorene supstance na
pozitivne i negativne jone zove se elektrolitika
disocijacija.
ELEKTRINA STRUJA U
TENOSTIMA
U rastvoru molekuli
vode (imaju relativno
veliki dipolni
momenat) okruuju
molekul soli i deluju
privlanim silama na
konstituente i raskidaju
njihovu vezu.
Svaki od jona ostaje
ustvari okruen
molekulima vode - takav
sistem se zove solvatni
jon (solvat) - on se kree
kroz rastvor kao jedna
celina.
ELEKTRINA STRUJA U
TENOSTIMA
Ako nema spoljanjeg polja u elektrolitu nema struje - joni se
haotino kreu.
Da bi se uspostavila struja potapaju se 2 elektrode (metalne ili
ugljenine) u elektrolit i spoljanjim provodnicima povezuju
za izvor jednosmerne struje.
Pozitivni joni (katjoni) se u tom sluaju kreu ka katodi, a
negativni (anjoni) kao anodi.
Kada stignu na nju, svaki e ili otpustiti suvine elektrone ili
primiti elektrone koji mu nedostaju i postati neutralan.
Izdvajanje komponenti rastvorene supstancije na elektrodama
pri proticanju elektrine struje zove se elektroliza (otkrivena
poetkom 19. veka).
ELEKTROLIZA BAKAR (II) SULFATA
Na NEGATIVNOJ
bakarnoj elektrodi
u ovom sluaju.
Cu
2+
+ 2e = Cu
znai
NEGATIVNOJ
elektrodi raste
masa
Na
POZITIVNOJ
bakarnoj
elektrodi
Cu = Cu
2+
+ 2e
se smanjuje masa
Rastvor ostaje ISTI!
ELEKTROLIZA BAKAR (II) SULFATA
Elektrolitiki ist bakar dobija se tako to se za anodu uzme
bakar u sirovom stanju, a za katodu - elektrolitiki ista folija
tog metala. Kao elektrolit mora da bude rastvor bakar (II)
sulfata.
Joni bakra kreu se prema katodi (vidi sliku), uzmu dva
elektrona, neutraliu se i lepe za katodu, jer kao neutralni nisu
vie interesantni za elektrino polje.
Prema anodi kree se SO
4
2-
jon, koji predaje svoja dva
elektrona anodi i vezuje se za atom bakra gradei pri tome
bakar (II) sulfat. Zatim se CuSO
4
odvaja od anode i odlazi u
rastvor, gde se disosuje na jone. Cu
2+
jon se kree prema
katodi, a drugi SO
4
2-
jon vraa se na anodu za novu rtvu,
sve dok na anodi ima metala.
FARADEJEVI ZAKONI ELEKTROLIZE
Pojavu elektrolize kvantitativno je prvi prouio Faradej 1834.
godine i eksperimentalnim putem utvrdio dva zakona koji su
danas poznati pod imenom Faradejevi zakoni elektrolize.
Prvi Faradejev zakon elektrolize kae da je masa metala, ili
uopte elementa, koji se taloi na katodi pri proticanju struje,
upravo srazmerna jaini struje i vremenu proticanja, tj.:
Konstanta proporcionalnosti (k) zove se elektrohemijski
ekvivalent, koji je brojno jednak nataloenoj masi na katodi pri
proticanju struje od jednog ampera za jednu sekundu.
Jedinica za elektrohemijski ekvivalent u SI - sistemu je
kilogram po kulonu (kg/C).
m k I t k q = =
FARADEJEVI ZAKONI ELEKTROLIZE
Meutim, to je neverovatno velika jedinica i prema tome
neadekvatna, pa se u praksi koristi milion puta manja jedinica:
miligram po kulonu (mg/C).
Drugi zakon elektrolize kae da su elektrohemijski
ekvivalenti upravo srazmerni hemijskim ekvivalentima, kada
je re o razliitim supstancijama:
Jedan Faradej 1 F = 96 500 C je brojno jednak koliini
elektriciteta koja pri prolazu kroz elektrolit izdvoji na katodi
gram-ekvivalent datog elementa.
1
, gde je - atomska masa elementa,
a - njegova valenca
A
k A
F z
z
=
FARADEJEVI ZAKONI ELEKTROLIZE
Kada se tako definisan obrazac za elektrohemijski ekvivalent
unese u jednainu za prvi zakon elektrolize, dobie se relacija
u kojoj su sadrana oba zakona elektrolize:
Zakoni elektrolize su nastali u vreme kada se vrlo malo znalo o
elektrinim strujama, a vrlo uspeno se tumae savremenom
elektronskom teorijom.
Zbog toga, Faradejevi zakoni elektrolize spadaju u grupu
fundamentalnih zakona prirode!
1 1 A A
m q I t
F z F z
= =
PRIMENE ELEKTROLIZE
Preiavanje bakra (za dobijanje bakarnih kablova za
provoenje struje).
Dobijanje bakra elektrolizom rastvora bakar sulfata, dobijanje
aluminijuma elektrolizom rastvora soli koje sadre ovaj
element, dobijanje srebra, zlata i sl.
Prevlaenje predmeta tankim slojem metala (niklovanje,
hromiranje, pozlaivanje, ...). Predmet se potopi kao katoda u
odgovarajui rastvor i na njemu se lagano nataloi eljeni
metal iz rastvora.
Galvanoplastika: Dobijanje reljefnih otisaka (bakroreza npr.).
Predmet iji otisak treba da se dobije pospe se grafitnim
prahom (grafit je provodnik) i postavi u rastvor kao katoda. Na
njemu se nataloi sloj metala koji e posle elektrolize imati
odgovarajui reljefni oblik (bie negativ - kopija ), ...
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Gasovi su izolatori: ne provode struju jer su sastavljeni od
neutralnih molekula/atoma.
U odreenim uslovima postaju provodnici: uz neutralne
molekule se pojave slobodni elektroni i joni - procesom
jonizacije.
Jonizacija - proces odvajanja elektrona od atoma.
Suprotan proces - rekombinacija.
Elektrina struja moe da tee samo kroz jonizovane gasove.
Za jonizaciju mora da se uloi odreena energija - mora da
postoji neko spoljanje delovanje: toplota, ultraljubiasto
zraenje, rendgensko zraenje, radioaktivno zraenje, ...
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Galvanometar ne registruje
struju u kolu jer je gas izolator.
Plamen svee jonizuje gas pa
se pojavljuje struja.
Kada se skloni plamen svee
struja nakon nekog vremena
opet pada na nulu.
Gas je, dakle, postao provodan
pod dejstvom spoljanjeg
jonizatora.
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Proces proticanja struje kroz gasove se zove
elektrino pranjenje.
Elektrina provodnost gasa izazvana
delovanjem spoljanjeg jonizatora (plamen,
zraenje,... - zove se nesamostalna provod-
ljivost.
Proces proticanja struje kroz gas u prisustvu
spoljanjeg jonizatora zove se nesamostalno
pranjenje.
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Jaina struje nesamostalnog pranjenja zavisi od napona
izmeu elektroda. Grafik zavisnosti ima 4 oblasti:
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Pri malim naponima (manjim od U
1
) jaina struje je
linearna funkcija napona. Pri malim naponima za
gasove vai Omov zakon!
Za neke vrednosti napona struja nije vie linearna
funkcija napona ve raste sporije od napona.
Od neke vrednosti napona jaina struje je konstantna
iako se napon i dalje menja. To je struja zasienja -
saturacije I
z
.
Ako je napon vei od neke vrednosti (U
3
) jaina
struje naglo poraste i raste bre od napona meu
elektrodama - udarna jonizacija.
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Oblast 1: Broj jona koji su nastali jonizacijom ima
odreenu vrednost. Poveanjem napona sve vei i
vei broj tih jona uestvuje u provoenju, tj. stie na
elektrode - linearna zavisnost struje od napona.
Oblast 2: Smanjenje struje izazvano smanjenjem
broja slobodnih nosilaca naelektrisanja - utie proces
rekombinacije.
Oblast 3 - zasienje. Svi joni nastali jonizovanjem
uestvuju u provoenju i ne stiu da se rekombinuju,
jer je napon dovoljno veliki.
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Oblast 4 - udarna jonizacija: u dovoljno jakom
elekrinom polju primarni elektroni (nastali
prvobitnom jonizacijom) imaju tako velike kinetike
energije da mogu jonizovati molekul pri sudaru.
Tako dobijeni (novi) sekundarni elektroni se takoe
ubrzavaju u istom polju, pa i oni mogu da jonizuju
molekule - stvara se lavina nosilaca struje i znatno se
poveava provodljivost gasa.
Ako se ukine jonizator - ova struja prestaje - re je i
dalje o nesamostalnom pranjenju!
ELEKTRINA STRUJA U GASOVIMA
Na elektrode stie mnogo vei broj jona nego to je
sluaj sa primarnim jonima (itava lavina), pa struja
naglo raste. Tada kaemo da je nastupilo disruptivno
pranjenje, kada se javlja varnica.
Odatle postaje oigledno da je varnica vezana za
pojavu udarne jonizacije, to je sluaj sa munjom,
varnicom kod Voltinog luka i slino.
Primera radi, za vazduh pod normalnim uslovima za
udarnu jonizaciju je potreban napon od oko 30 000 V
na putu od jednog centimetra.
SAMOSTALNO PRANJENJE
Ako nosioci struje nastaju u procesima izazvanim
delovanjem elektrinog polja u gasu, provodljivost se zove
samostalna provodljivost.
U tom sluaju je spoljanji jonizator nepotreban.
Proticanje elektrine struje kroz gas bez delovanja
spoljanjeg jonizatora zove se samostalno pranjenje.
Mogue je ako se u gasu stalno odigravaju procesi u kojima
nastaju nosioci struje.
Npr. iz katode mogu da se izbijaju nosioci usled:
zagrevanja katode,
kada joni pri udaru izbijaju elektrone,
kada jako elektrino polje pone da upa elektrone, ...
POLUPROVODNICI
Poluprovodnici predstavljaju specifinu grupu materijala koji
nisu dobri provodnici elektrine struje, niti su, pak, dobri
izolatori. Njihova specifina otpornost se kree u granicama od
10
-4
- 10
8
m.
Grupu poluprovodnika ine silicijum, germanijum, bor, telur,
selen, sulfidi bakra, srebra, olova, kadmijuma, a zatim legure
antimona sa cinkom, germanijumom i drugi materijali.
Tipini materijali od kojih se danas proizvode poluprovodnici
za elektrotehniku i radiotehniku, jesu silicijum i germanijum.
Iz tog razloga emo upoznati neka osnovna svojstva ta dva
elementa.
POLUPROVODNICI
ist germanijum je praktino izolator, to znai da ne provodi
elektrinu struju. Svaki atom germanijuma je u kristalnoj
reetci kovalentno vezan za etiri susedna atom.
Meutim, kada se u germanijumov kristal unese fosfor ili
arsen u vidu primesa, on postaje poluprovodnik. To znai da
e struji pruiti manji otpor nego izolator.
Atomi fosfora ili arsena se razlikuju od atoma germanijuma po
tome to imaju 5 valentnih elektrona, a germanijum 4. zato
atom fosfora ili arsena ostaje sa jednom slobodnom vezom, tj.
jednim elektronom koji se odvaja od atoma i slobodno se kree
u kristalu germanijuma.
POLUPROVODNICI
Poto se to deava sa svim atomima primese, oigledno je da
e u kristalu biti onoliko slobodnih elektrona koliko ima i
samih atoma fosfora ili arsena. Zato takav kristal germanijuma
ima u veini negativne nosioce naelektrisanja - elektrone - pa
se zove poluprovodnik n-tipa.
Provodljivost poluprovodnika izazvana dopiranjem primesama
naziva se primesna provodljivost.
Primese koje unoenjem u poluprovodnik poveavaju broj
slobodnih elektrona nazivaju se donori.
POLUPROVODNICI
Germanijum moe da postane i poluprovodnik p-tipa, ako se
kao primesa doda malo bora, indijuma ili galijuma. Takvi
atomi imaju tri valentna elektrona, to znai da imaju manje za
jedan od atoma germanijuma.
Zbog toga atom primese uzme jedan elektron od susednog
atoma germanijuma tako da se u susedstvu pojavljuje tzv.
pozitivna upljina.
Tih upljina ima onoliko koliko ima i atoma primese, s
obzirom da svaki atom primese uzima elektrone od susednog
germanijuma. Primese koje unoenjem u poluprovodnik
poveavaju broj upljina zovu se akceptori.
upljine se ponaaju kao pozitivni nosioci naelektrisanja zbog
ega se takav kristal zove poluprovodnik p-tipa.
POLUPROVODNICI
Ako se kao primesa u kristalnu reetku germanijuma doda malo
indijuma nastaje poluprovodnik p-tipa:
POLUPROVODNICI
Mehanizam provoenja struje kroz poluprovodnike moe se
objasniti pomou tzv. pozitivnih upljina i negativnih
elektrona.
Naime, elektroni se kreu suprotno od smera dejstva
elektrinog polja. Nasuprot tome, upljine se kreu u smeru
dejstva polja.
Proces provoenja struje se, praktino svodi na kretanja
elektrona koji za sobom ostavljaju pozitivne upljine. Te nove
upljine neutraliu novi elektroni, pa ispada da se i upljine
kreu.
Primena poluprovodnika je veoma velika bilo da se radi o
poluprovodnikim diodama, tranzistorima ili fotoelementima!
DIELEKTRICI
Dielektrici ili elektrini izolatori imaju danas veliku primenu
u elektronici, kao to je izolovanje provodnika, ica, delova
elektrinih maina i brojni drugi primeri.
Iz tog razloga emo prouiti neka osnovna svojstva ovih
materijala.
Pod dielektricima se podrazumevaju materijali koji faktiki
na sadre slobodne elektrone i jone to je inae sluaj kod
metalnih provodnika i poluprovodnika.
Vakuum se ponaa kao idealan dielektrik jer nema ni
molekule, ni jone, niti pak elektrone. Pored ovog imamo
brojne dielektrike koji se grubo mogu podeliti na dobre i loe
izolatore.
DIELEKTRICI
Primera radi, navedimo da u dobre izolatore spadaju: porculan, liskun,
razne vrste stakla, guma, razne vrste ulja, parafin, neki sintetiki materijali
i drugi.
Elektrina provodnost dielektrika, zavisi od brojnih faktora, a posebno od
napona kondenzatora izmeu ijih se ploa nalazi odgovarajui dielektrik.
Zbog toga, Omov zakon ne vai za dielektrike (slino kod provoenja
struje u gasovima!). Kod sintetikih materijala provodnost moe u
mnogome da se menja.
Provodnost dielektrika, a to znai i njegova otpornost, veoma mnogo zavisi
od stranih primesa u dielektriku i to kako od vrste primesa, tako i od
procenta uea takvih neistoa.
Primesa od samo 1% u nekom dielektriku moe da povea provodnost, tj.
da smanji specifinu otpornost i za nekoliko stotina puta.
DIELEKTRICI
Specifina otpornost zavisi i od temperature, tako to se sa
porastom temperature otpornost smanjuje, a to je od posebnog
znaaja za probojnost datog dielektrika.
Probojnost dielektrika je jedno od najvanijih svojstava
izolatorskog materijala s obzirom na njihovu primenu u
elektronici.
Do proboja dielektrika dolazi pri povienju napona do neke
vrdnosti koja je kritina za dati dielektrik (U
k
). Tada dolazi do
naglog pada otpornosti, to u izvesnom smislu znai kratki
spoj.
Za ploasti kondenzator probojnost se daje kolinikom
kritinog napona i debljine izmeu ploa:
k
k
U
E
d
=
DIELEKTRICI
Navedeni kolinik ima dimenzije jaine elektrinog polja, jer se meri
kilovoltima po centimetru, pa se E
k
zove jo i elektrina vrstina ili
elektrina izdrljivost dielektrika.
Probojni napon zavisi pre svega od vrste dielektrika, a za jedan isti
dielektrik zavisi od temperature, dimenzija i oblika dielektrika.
Probojni napon nije srazmeran debljini dielektrika (to proistie iz
prethodne formule), ve raste sporije nego debljina - to pokazuju brojni
primeri u praksi.
Objanjenje probijanja dielektrika: Pri visokim naponima elektrino polje
postaje tako jako da se javlja jonizacija kada otpornost naglo padne i
praktino proe varnica, tj. lavina jonova kojom se dielektrik probije.