Kruševac

This document, intended as a resource for researchers, is derived from the thesis "The Partisans’ Cemetery in Mostar, Bosnia & Herzegovina: Implications of the deterioration of a Monument and Site", defended at the Raymond Lemaire International Centre for Conservation, Faculty of Engineering Sciences, KU Leuven, Belgium, in September 2013.

It discusses the architectural works of Bogdan Bogdanović (1922-2010) throughout the Former Yugoslavia, and gives an introduction to his opus by giving a brief description of each monument; its key architectural and landscape elements, history, and reason for construction. Alongside these details, the names given to the monuments (many lack an official name), both in various literature and colloquially are stated, and a summary of the protection laws currently covering the monument is given. The condition of the monument, and activities currently carried out at the site (both of a commemorative nature and otherwise) are also detailed.

A copy of the full thesis can be obtained from the author upon request.

Апстракт: Рад презентује археолошке налазе новца пронађене на вишеслојним локалитетима из рановизантијског периода, са подручја шире околине Крушевца. У хронолошком смислу, обухваћен је период од касне антике (спорадични налази новца) до слома ромејског света, на самом крају VI века. Утврђења су свакако била насељена у касноантичком периоду, нарочито након немира и разарања изазваних варварским упадима у IV веку. Судећи по налазима новца, јасно је да је готска војна супремација крајем IV века довела до редукције у циркулацији новца, док је хунска доминација средином V века потпуно зауставила наведену циркулацију. За време владавине цара Анастасија, уз успон и успостављање централне власти долази и до нормализације у циркулацији новца, што потврђује откривени нумизматички материјал. Након столећа уте мељења и јачања византијске државе, нарочито у време велике Јустинијанове обнове, интензивираће се проток новца. Он ће крајем VI века потпуно замрети продором Авара који ће потпуно елиминисати утицај Византије на овај део Балкана. Последњи налази новца са утврђења у крушевачком крају припадају ковању Јустина II, док се у суседним областима проналазе и примерци који припадају ковањима Тиберија и Маврикија. Кључне речи: касна антика, Kрушевац, утврђења, рана Византија, циркулација новца. Kрушевачки крај, који смо одабрали за тему нашег рада, у географском смислу обухвата простор Расинског округа, који је са западне стране омеђен планинским масивом Копаоника, а са источне брдовитом зоном Мојсињских планина и сплетом висова од Ђуниса према Великом Шиљеговцу. Са севера, крушевачки крај затвара долина Западне Мораве, а са југа планински ланац Великог Јастрепца. Нумизматички материјал који обрађујемо потиче из фундуса Народног музеја у Крушевцу и са археолошких истраживања која је обављао Завод за заштиту споменика културе Краљево. Већина утврђења о којима ћемо говорити су вишеслојна и висинска, 443 НАУЧНИ ЧЛАНАК -ОРИГИНAЛAН НAУЧНИ РAД UDK 904:737.1.033.2(497.11)"05" ; 069.51:737.1(497.11) ID=187756300

GORDANA TO[I], DU[AN RA[KOVI] (Kru{evac) RANOHRI[]ANSKI SPOMENICI NA ISTO^NIM PADINAMA KOPAONIKA Polaze}i od rezultata arheolo{kih istra`ivawa tri kqu~na ranohri-{}anska lokaliteta na isto~nim padinama Kopaonika, oeNebeskih StolicaOE, oeDu-baOE u Maloj Vrbnici i lok. oeGradacOE u Gorwim Levi}ima, autori poku{avaju da sagledaju proces naseqavawa i utemeqewa hri{}anstva na ovom podru~ju. Na sva tri nalazi{ta otkrivene su ranohri{}anske bazilike, od kojih ona na oeNebeskim stolicamaOE (1800 m nadmorske visine) ima podni mozaik, dok ona na oeDubuOE, u podno`ju planine, ima kamenu dekorativnu plastiku. Posmatraju}i lokalitete u {irem arheolo{kom i istorijskom kontekstu kasnoanti~kog doba, autori predlau pomerawe severne granice rimske provincije Dardanije do samog podno`ja Kopaonika, odnosno do grani~nog podru~ja sa @upom aleksandrova~kom. Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇç, 2007 Recueil des travaux de l'Institut d'etudes byzantines XßIV, 2007 va mo}ni privredni resurs kakav je bio Kopaonik, zbog svog nadaleko poznatog rudnog bogatstva. Osim toga, ovaj prostor gravitira rimskom upravnom centru, Municipium Dardanorum, 1 u dana{woj So~anici, pa se mo`e pretpostaviti da je severna granica Dardanije obuhvatala isto~ne padine Kopaonika i to atare sela Bla`eva, Belog Brda, Zaplanine i Brze}a. Ona je zapravo pratila isto~ne prevoje Planine, potese prema @upi aleksandrova~koj, spajaju}i ih sa pod-ru~jem doweg i sredweg toka Ibra. O korenima hri{}anstva na teritoriji Srbije svedo~e ranohri{}anski mu~enici koji se pojavquju u prvim vekovima, me|u kojima su i Flor i Laur, postradali u 2. veku. Iako Martyrion koji govori o svetom`ivotu i pogubqewu ovih poznatih kamenorezaca, ne navodi mesto wihovog stradawa, postoje mi-{qewa da bi to mogla biti Ulpijana. 2 Ipak, ako se uzme u obzir prostor koji je obuhvatala rimska provincija Dardanija, od Skupija i Ulpijane do Municipijuma Dardanoruma i isto~nog Kopaonika, te{ko je pouzdano vezati Flora i Laura za odre|eni kraj. Ote`avaju}u okolnost predstavqa i uverewe da je deo Mediteranske Dakije, pre svega, oblast Naisa pripadala Dardaniji, pre nego {to je ova provincija nastala, u doba Konstantina, od delova Trakije i Dardanije. 3

The archaeological site of Grabak, not far from Trstenik, in the Western Morava River valley, is the most significant late La Tène and Roman locality in the Kruševac Basin. The late La Tène fibulae and coins of Dyrrhachium and Apollonia indicate the late La Tène layer of life at Grabak, while the finds of fibulae and pottery confirmed Roman strata. The majority of the 67 discovered fibulae belong to the Roman types, dating from the 2nd to the 4th century. Roman pottery from Grabak corresponds to the ceramics found during the excavations of the site of Konopljara in the village of Čitluk. A detail that draws attention is the carved swastikas on the side and bottom of a ceramic goblet from Konopljara. Another interesting find, from an unknown site, is a ceramic fragment decorated in relief, with the image of the god Mithras.

Мојсињске планине и Св. Марко у Јаковцуили Један пример запуштене националне баштине. МОЈСИЊСКА ПЛАНИНА ОБУХВАТА ПРОСТОР У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ, У ТРОУГЛУ ТРИ МОРАВЕ И ПУТА КРУШЕВАЦ -ДЕЛИГРАД. ПЛАНИНА СЕ НАСТАВЉА НА ЈАСТРЕБАЧКИ МАСИВ И СУЖАВА У ОБЛИКУ ТРОУГЛА КА СТАЛАЋУ ГДЕ СЕ ДВЕ РЕКЕ СПАЈАЈУ У ВЕЛИКУ МОРАВУ. ТО ЈЕ ПРОСТОР ОД ОКО 150 КИЛОМЕТАРА КВАДРАТНИХ, А ПРИПАДА ОПШТИНАМА ЋИЋЕВАЦ, КРУШЕВАЦ И РАЖАЊ.

Под појмом југ Централне Србије у овом раду подразумевамо простор којег затварају источне падине подгорине Копаоника, на западу, до линије врхова планина, Самањца, Буковика, Седог врха и Озрена са регионом Соко Бање, на истоку. Као северни део краја који захвата овај рад подразумевамо подручје Левча, док је јужна граница овако замишљеног простора, окружје Алексинца, са падинама планинског ланца Малог и Великог Јастребца (Карта-1).

Mojcirn.cxe 11 OOCnOHCKe nnauane cy I1CXO.ll.I1WTe 11 f10lJeTaK 'rpajy neirrpanao -6anKaH-CKl1X pe-mnx )lOnI1Ha: 3ana,;:{Hc, Bernnce 11 Jyzcae Mopase, xoje nOrl1lJHO npare aascne npyvcxe KOMyHI1KaUl1je. I1cTolJHO Y3 OOCJIOHCKe f1JIaHI1He f1pOna3110 je aHTl1lJKI1 Marl1CTpanHl1 MOpaBCKI1

Преглед примера налаза новца из збирке Народног музеја Крушевац и доступних примерака из приватних колекција, датираних од IX до почетка XIII века је нови прилог познавању колања византијског новца у Поморављу. Такође нам овај преглед налаза новца, у случајевима сигурно познатих места налаза, употпуњују слику о животу на већ, колико толико, познатим локалитетима у Поморављу. Новац откупљен од стране Народног
музеја у Крушевцу у селу Велика Дренова, без обзира што нам није
поуздано позната тачна локација, био је почетни траг који нас је упозорио на обнову циркулације новца у IX веку у долини Западне Мораве. Слично можемо рећи и за остале налазе за које нису позната тачна места налаза као што је фолис Лава VI из околине Соко Бање, или солид Константина VII са Романом II и фолис Константина IX Мономаха, из околине Алексинца.

Ilytipaetca YJEC, epUJl030q;CKU draxy.ntueui, Beozpao Meby HOBu;eM H3 aHTWIKOr nepnona y HyMH3MaTwIKoj 36HPU;H Haponnor My3eja y Kpyurenuy, HaJIa3H ce neser npmrepaxa rp-rxor HOBu;a H ner pHMCKHX perry6JIHKaHCKHX nenapa. Ilpesra xapaxrepy HaJIa3a H npexra WHpeM nepaony y KOMe cy MOrJIH na 6yp;y xopaurhena, OP;HOCHO, rrOWTO cy CBH rrpanepna crry-rajan nojennaa-ma HaJIa3H, OTKpHBeHH uajseposarnajc y OKOJIHHH Kpyrneaua, H rrOWTO npananajy spexreny rrpe ycrrocraan.aa.a pHMCKe BJIaCTH y OBHM xpajeaana, rpyrracann cy y OBOM pany xao peJIaTHBHa u;eJIHHa. Hapomm srysej y Kpymesny OCHOBaH je 19. p;eu;eM6pa 1951. ronmre, a HYMH3MaTwIKlI npensrera 3a6eJIe)KeHlI cy Ben on castor no-rerxa.' OBlI npaxrepua. Mel)yTHM, rrorn-ry yrJIaBHOM H3 19-20 nexa, aHTWIKlI HOBau; je penax, a He MO)Ke ce rrOTBpp;HTH rrpHcycTBO HH rpxxor, HH pHMCKor penyonnxaacxor HOBu;a. Kpajexr rrenecernx 11 noxerxosr mesnecerax ronnna, ca p;OJIaCKOM xycroca EMHJIHje TOMlin, no-raa.e HHTeH311BHHjH pap; na apXeOJIOWKOM 11 HyMH3MaTlI'lIKoM MaTepHjaJIy, a Mysej natiaan.a ABe OCTaBe pHMCKor cpeopaor HOBu;a, ca JIOKaJIHTeTa IJ,pHOKaJIa'lIKa 6apa H Flapuaae.i TOKOM cenasmecerax H ocasmecerax ronana y MY3ej je nocneno HeKOJIHKO HaJIa3a pHMCKor 6pOH3aHor HOBu;a H3 4. sexa, H3 hHnHHe, bOBHa,

U ovom radu dat je popis naselja u kruševačkom i levačkom kraju 1530. godine koji je nastao na osnovu uvida u turski popis Rumelijskog elajeta, publikovan pod nazivom "Rumelijski elajet (1514-1550)" u izdanju Osmanlijskog državnog arhiva u Ankari 2013. godine.

Rad predstavlja 8 verzija legendi o nastanku imena sela Pasjak kod Kruševca i dopunu biografije poznatog kruševačkog lekara, vidara i trgovca Gojka Sime Vlaića. U prvom delu rada navode se legende u celosti čiji su autori: Buda Ilić, Milutin R. Jugović, Zdravko Kostić, Životije Živanović i Miloš Stojadinović. U drugom delu rada navode se 3 dokumenta (Fond Ministarstva inostranih dela – inostrano odeljenje za 1841.godinu), matična knjiga umrlih crkve Roždestva Presvete Bogorodice i autori koji su pisali o poreklu i životu Gojka Vlaića: Stanoje M. Mijatović, dr Branko Peruničić, Milutin R. Jugović, Radoje Simić, mr Slobodan Simonović i Milorad Sijić.

У раду се поставља и образлаже уз помоћ историјских факата, лингвистичких радова, археолошких доказа, митологије и етнологије сас-вим нова теза о историји и настанку имена града Крушевца, а све у вези са трибало-дарданском престоницом Дардапаром која је успостављена на овом простору још пре нове ере.