Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika

Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 222 Sonja Hornjak* Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet Srbija UTICAJ UZRASTA I POLA NA USVAJANJE STRANOG JEZIKA ** Pregledni rad UDC 159.922.6: 371.3:81'243 305:371.3:81'243 Pri usvajanju stranog jezika postoje individualne razlike meĎu učenicima u zavisnosti od uzrasta i pola, o čemu će u radu biti reči. Postoji mišljenje da deca brţe i lakše uče strani jezik, kao i da su ţene uspešnije u tome od muškaraca. Faktori uzrasta i pola kao individualni faktori se zasebno proučavaju, jer se mogu posmatrati kroz biološku i društvenu prizmu. Mnogi autori se oslanjaju na teoriju o kritičnom periodu koja smatra da se posle odreĎenog vremena jezik ne moţe usvojiti u potpunosti. Biološki procesi poput lateralizacije i opadanja kapaciteta radne memorije su naučno dokazani, ali pored njih postoje i društveni faktori koji se moraju uzeti u obzir. Dok pojedini autori daju prednost faktorima koji imaju biološku osnovu, drugi ističu društvenu osnovu. MeĎutim, najprihvatljivije je uzeti u obzir obe vrste faktora koji se dopunjuju i uzajamno proţimaju. U radu se daje teorijski pregled ove problematike i zastupa mišljenje da iako biološki faktori čine osnovu, društveni kontekst je od primarnog značaja. Ključne reči: usvajanje stranog jezika, uzrast i pol učenika, kritični period, individualni faktori, genderlect, biološki faktori, društveni kontekst 1. Uvod U savremenom svetu od ključnog značaja je poznavanje više stranih jezika koje nije ograničeno uzrastom i polom. Stoga se neminovno nameće potreba za praćenjem procesa usvajanja stranog jezika (usvajanje L2). Postavlja se pitanje da li svi polaznici na sličan način usvajaju strani jezik ili postoje razlike u zavisnosti od uzrasta i pola. Odgovor na ovo pitanje moţe dovesti do korisnih zaključaka u cilju poboljšanja prakse u usvajanju L2. Pri usvajanju L2 ističu se faktori uzrasta i pola. Njihova posebnost se ogleda u tome što se deklarišu kao individualni faktori i zasebno se proučavaju jer se u literaturi posmatraju kroz biološku i društvenu prizmu. Široko je rasprostranjeno mišljenje da deca lakše i bolje usvajaju strani jezik od odraslih. U ranoj fazi izučavanja ove teme, šezdesetih godina prošlog veka, javljaju se hipoteze koje se zasnivaju na biološkoj osnovi. U okviru ovog stanovišta dobro je poznata hipoteza o kritičnom periodu koja je osporavana poslednjih godina. Nasuprot njoj, u kasnijem * Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Studentski trg 3, Beograd; email [email protected] Ovaj rad je pisan kao seminarski u okviru predmeta Teorija usvajanja L2 i nastavna praksa na doktorskim studijama, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu pod rukovodstvom doc. dr Maje Miličević ** Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 223 periodu izučavanja, autori ističu dominantan značaj društvenih faktora koji utiču na postojanje razlika izmeĎu mlaĎih i starijih učenika u procesu usvajanja jezika. Što se tiče pola, ustaljeno je mišljenje da su ţene uspešnije i da imaju biološke predispozicije za efikasnije usvajanje jezika. MeĎutim, brojna istraţivnja su pokazala da muškarci postiţu bolje rezultate u odreĎenim zadacima. Problem je što različite studije daju različite rezultate u pogledu ispitivanja uticaja uzrasta i pola na učenje L2. Kao i kod faktora uzrasta, pojedini autori ističu biološke aspekte. Smatraju da su rezultati učenja različiti, usled postojanja razlika u strukturi mozga muškaraca i ţena. Pobornici ideje o društvenoj osnovi, iz koje proističu ove razlike, smatraju da različita socijalizacija i društveni kontekst utiču na različite rezultate usvajanja L2 kod muškog i ţenskog pola. Veoma je bitno ustanoviti koji faktori imaju presudan značaj na proces usvajanja L2. Da li su to biološki determinisani faktori na koje se ne moţe uticati ili su to društveno uslovljeni faktori. Odgovor na ovo pitanje doprinosi boljem shvatanju procesa usvajanja stranog jezika. U radu se analizira različita literatura iz ove oblasti. 2. Kritični period Autori koji svoj stav baziraju na biološkoj osnovi usvajanja L2 zastupaju hipotezu o kritičnom periodu. Termin kritični period odnosi se na vremenski period do kojeg je učenje drugog jezika relativno lako i uspešno, obično do petnaeste godine ţivota tj. do puberteta. Po završetku ovog perioda mala je verovatnoća da se postigne govor sličan nativnom. MeĎu psiholingvistima je prihvaćeno postojanje ovog perioda za usvajanje maternjeg jezika (L1), ali postoje razne kontroverze što se tiče usvajanja L2 (Marinova-Todd, Marchall i Snow, 2000: 9). Ideju o kritičnom periodu uveli su Penfield i Roberts 1959. godine. Smatrali su da je usvajanje jezika najefikasnije do devete godine. Kasnije je Lenneberg tvrdio da u toku ovog perioda mozak poseduje veliku plastičnost i da se lateralizuje. Izneo je mišljenje da lokalizacijom pubertet predstavlja biološku promenu povezanu sa čvrstom sposobnosti za jezičko procesiranje u levoj hemisferi. (Lennenberg 1967, prema Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 10). Usvajanje jezika posle puberteta je teţe i manje uspešno nego usvajanje pre puberteta. Lennenberg smatra da se u kasnijem dobu ,,strani jezici uče svesno i kroz ogroman napor, a strani akcenat se ne moţe prevazići lako’’ (Lennenberg 1967, prema Singleton 2007: 49). Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 224 Za razliku od Lennenberga, pojedini autori su smatrali da je ovakvo mišljenje suviše radikalno i strogo. Lamendella je pokazao da je Lennenbergov zaključak precenjen i uveo je senzitivni period kako bi istakao da je usvajanje jezika efikasno u ranom detinjstvu, ali da nije nemoguće u kasnijem dobu (Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 10). Kada se govori o usvajanju autentičnog akcenta, Scovel razlikuje sferu izgovora od drugih oblasti jezika i tvrdi da izgovor pokazuje efekte sazrevanja jer ima neuromuskularnu osnovu. Usvajanje drugih veština jezika van izgovora je veoma različito jer vokabular i morfosintaksa nemaju ,,fizičku realnost’’ kao fonetika/fonologija. Osobe koje počnu da uče jezik posle dvanaeste godine ne mogu da steknu veštine poput nativnih govornika u fonološkom smislu (Scovel 1988, prema Singleton 2007: 49). Veoma radikalno mišljenje iznosi Ruben koji smatra da se kritični period za fonetiku/fonologiju završava oko dvanaestog meseca starosti. Po njegovom mišljenju kritični period za sintaksu završava se oko četvrte godine ţivota, a za semantiku oko petnaeste-šesnaeste godine (Ruben 1997, prema Singleton 2007: 49). Ovakav ekstreman stav je teško prihvatljiv jer postoje primeri gde su odrasle osobe usvojile fonetiku stranog jezika kao nativni govornici. Za razliku od prethodnih autora koji daju značaj izgovoru, Mattohardjono i Flynn smatraju da nativan izgovor nije adekvatno merilo fonološke kompetencije (Bialystok i Hakuta 1999:147). Ovakvo mišljenje je prihvatljivo jer pojedinci precizno mogu da izgovore foneme, a da u globalu nemaju nativan akcenat. Postoje hipoteze koje su uvele višestruke kritične periode (multiple critical periods), vodeći se različitim poddomenima jezika. Zasnivaju se na razilaţenju izmeĎu gornje granice godina u usvajanju fonologije oko pete-šeste godine i usvajanju sintakse i leksike oko petnaeste godine (Bialystok i Hakuta, 1999:147). Postojanje nekoliko vrsta kognitivnog starenja, na koja ukazuje i Birdsong, često su vidljiva u praksi. U zadacima gde je potrebna radna i epizodna memorija javlja se opadanje kapaciteta memorije sa godinama koja počinje u ranom odraslom dobu. TakoĎe, tada se javlja i opadanje u asocijativnoj memoriji. Efekti u vezi sa godinama nisu izraţeni kada se govori o skorašnjoj, proceduralnoj i semantičkoj memoriji. Istraţivači su dokazali tri komponente kognitivnog starenja: opadanje brzine procesiranja, deficiti u radnoj memoriji i opadanje u potiskivanju informacija (Birdsong 2006: 28). Moţe se zaključiti da fizičke promene do kojih starenjem dolazi u mozgu utiču na usvajanje stranog jezika. Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 225 Naučno je dokazano da se zapremina mozga sa godinama smanjuje. Ovaj proces počinje posle dvadesete godine. Dok je veza izmeĎu zapremine mozga i starenja linearna, veza izmeĎu zapremine mozga i kognitivnog opadanja u većini slučajeva nije linearna (Birdsong 2006: 31). Iako istraţivanja pokazuju da se u fizičkom smislu tokom starenja dešavaju razni procesi u mozgu, i dalje se vode diskusije da li je to presudno i u kojoj meri utiče na usvajanje L2. 3. Objašnjenja kritičnog perioda zasnovana na društvenoj osnovi S obzirom na to da je uzrast pored biološkog i društveni faktor, postoje objašnjenja kritičnog perioda koja se ne zasnivaju na biološkoj, već na društvenoj osnovi. Nesumnjivo je da društveni kontekst i individualne razlike imaju uticaj na učenje jezika. Pojedina objašnjenja kritičnog perioda odnose se na afektivnomotivacione faktore. Krashen smatra da je afektivni filter ojačan u pubertetu zahvaljujući prisustvu formalnih operacija. Drugi autori ovo objašnjavaju na frojdovski način tako što kod osoba postoji ţelja za identifikacijom, tj. ţelja da se bude kao drugi (Singleton 2007: 51). Schumman povezuje postpubertetske poteškoće usvajanja L2 sa socijalnim i psihološkim promenama i sa socijalnom i psihološkom distancom (Schumman 1975, prema Singleton 2007: 52). Postoje i objašnjenja koja se zasnivaju na aspektu vremena. Ekstrand, Genesse i Hatch su se zalagali za rano usvajanje L2, ne zbog toga što podrţavaju tezu sazrevanja, već zato što zasnivaju svoje stavove na značaju faktora kao što su poţeljnost što duţeg izlaganja stranom jeziku (Singleton, 2007: 52). 4. Uzrast kao društveni faktor Jedan od sociolingvističkih aspekata koji objašnjavaju učenje jezika je i identitet. Deca lakše uče jezik jer nemaju strah od gubljenja identiteta koji je prisutan kod odraslih. Pretnja identitetu kod odraslih postoji čak i kod kratkoročnog ograničenog usvajanja L2, čime se moţe objasniti opiranje adolescenata učenju stranog jezika u okruţenju gde se govori strani jezik. MeĎutim ovo ne objašnjava zašto adolescenti brţe napreduju u učenju L2 nego mlaĎa deca. Kao što Preston primećuje, socijalno objašnjenje usled efekta godina je samo parcijalno (Ellis, 1994: 201). Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 226 Strani jezik se moţe usvajati u formalnom i u neformalnom kontekstu. Za očekivanje je da mlaĎi učenici stranog jezika pre usvoje jezik u prirodnom okruţenju nego u formalnom kontekstu učionice. Učenici će više koristiti L2 u komunikativnim situacijama licem u lice nego u akademskom okruţenju. Kao što realne ţivotne situacije potvrĎuju, kada se učenik naĎe u realnom kontekstu, ima veće mogućnosti da brţe usvoji strani jezik jer ga okolonosti navode na to. Što se tiče formalnog obrazovanja, primeri bilingvala pokazuju vaţnost pohaĎanja nastave na maternjem jeziku. Istraţivanja su dokazala da deca imigranata koja su pohaĎala par razreda na maternjem jeziku pokazuju bolje rezultate od dece koja su počela sa školovanjem na L2 (Ellis 1994: 201). Pored spomenutih faktora i motivacija je značajan faktor koji utiče na usvajanje stranog jezika. Biološki faktori koji favorizuju rani uzrast za učenje L2 mogu da se prevaziĎu primerima odraslih koji su dostigli nivo jezika nativnog govornika. Ovde se radi o jakoj društvenoj motivaciji. Primer su supruţnici koji posle odreĎenog vremena dostignu znanje i izgovor nativnog govornika usled ţelje da se što bolje integrišu u zajednicu kojoj pripada partner (Ellis 1994: 201). Birdsong faktor motivacije i psihosocijalne integracije u kulturu L2 svrstava u endogene faktore (Birdsong 2006: 11). 5. Opovrgavanje hipoteze kritičnog perioda Odrasli učenici pri učenju stranog jezika postiţu lošije rezultate od mlaĎih učenika u mnogim ispitivanjima. MeĎutim, ovo nije dovoljna potvrda da se zaključi da postoji kritični period. Detaljnim ispitivanjem Marinova-Todd je zaključila da je svaki argument na kojem se zasniva hipoteza o kritičnom periodu rezultat tri greške: pogrešne interpretacije (misinterpretation), pogrešnog pridavanja značaja odreĎenim uzrocima (misattribution) i njihovog pogrešnog isticanja (misemphasis). Laički se misli da deca brţe uče jezik, dok brojne studije pokazuju suprotno: odrasli su brţi i efikasniji u početnim fazama učenja L2. Dokazi za ovu tvrdnju su istraţivanja koja su sproveli Rivera i Genesee. Što se tiče pogrešnog pridavanja značaja odreĎenim uzrocima, mnogi autori se okreću neurologiji i smatraju da je uzrok lošijih rezultata odraslih učenika razlika u lokaciji funkcija za dva jezika u mozgu ili u brzini procesiranja. Marinova-Todd tvrdi da nema snaţnog dokaza da je lokalizacija procesiranja nekog eksperimentalnog zadatka u odreĎenom delu mozga povezana sa boljim procesiranjem (Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 25). Drugo pogrešno shvatanje je proces mijelinacije. Sami naučnici u neurologiji priznaju da tačna veza izmeĎu učenja i stanja neuralne mreţe nije poznata. Uprkos tome, gubitak Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 227 plastičnosti u mozgu se često navodi kao značajan faktor u objašnjavanju postojanja kritičnog perioda za usvajanje jezika. Pulvermuller i Schumann navode da iako je plastičnost povezana sa učenjem, ne bi se mogla objasniti velika varijacija u uspehu meĎu starijim učenicima L2 (Pulvermuller i Schumman 1994, prema Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 18). ,,Moţda je najveća greška koja je dovela do rasprostranjenosti verovanja u kritični period u usvajanju L2, usmeravanje ogromne paţnje na neuspešne odrasle učenike L2, ignorišući starije učenike koji postiţu nivo znanja nativnih govornika’’ (Marinova-Todd, Marchall i Snow 2000: 25). Argumentacija Marinove-Todd pruţa novi pogled na objašnjavanje kritičnog perioda. 6. Rekonceptualizacija hipoteze kritičnog perioda U literaturi se nailazi na pobornike i oponente hipoteze o kritičnom periodu pri usvajanju L2. U većini slučajeva stavovi su suprostavljni i zbog toga postoji problem nemogućnosti iznalaţenja jedinstvenog odgovora. Rešenje ovog problema bi bilo modifikovanje hipoteze o kritičnom periodu. DeKeyser zaključuje da nivo znanja sličan nativnom kod odraslih ne osporava hipotezu kritičnog perioda, već ukazuje na potrebu da se provere parametri. Čovek ima mehanizme implicitnog učenja koji su dostupni u detinjstvu u toku kritičnog perioda i relativno su jednaki meĎu pojedincima. Pojedinac takoĎe poseduje i mehanizme eksplicitnog učenja koji se razvijaju sa godinama i variraju od pojedinca do pojedinca. Ukoliko je osoba sposobna da prevaziĎe gubitak implicitnih mehanizama učenja i uspešno usvoji jezik kao odrasla osoba, moţe da nadoknadi mehanizme implicitnog učenja kroz upotrebu eksplicitnih opštih mehanizama učenja (DeKeyser 2000, prema Schouten 2009: 8). Za razliku od DeKeysera, Moyer smatra da je uticaj godina na učenje stranog jezika nedovoljan. Ona smatra da su godine i sazrevanje povezani sa sociopsihološkim varijablama koje sluţe ili da ograniče ili da unaprede sposobnost pojedinca da dostigne nivo znanja poput nativnog govornika. Nebiološki faktori poput motivacije, kulturne empatije, vrste i količine inputa, ţelje da se govori kao nativni govornik, jesu krucijalni, a još su nedovoljno ispitani (Moyer 1999, prema Schouten 2009:9). 7. Odlike mlađih učenika stranog jezika Razlike izmeĎu mlaĎih i starijih učenika L2 postoje usled prisustva različitih faktora. Učenici mlaĎeg uzrasta imaju drugačije shvatanje koncepta učenja od odraslih. Đigunović i Vilke smatraju da mlaĎa deca imaju potrebu da razviju jake Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 228 emotivne veze sa svojim nastavnikom. Psihički i emotivni faktori čine sastavni deo procesa učenja. Usled ograničenog trajanja paţnje, deci su potrebne različite aktivnosti. Đigunović je sprovela istraţivanje gde je zaključila da deca od šest godina imaju pozitivan stav prema učenju engleskog jezika kao stranog zbog uţivanja u nastavnim aktivnostima i igrama. Sa devet godina koncept igranja su shvatili kao učenje i dalje imajući pozitivan stav. ,,Razvili su eksplicitan koncept sebe kao učenika jezika uţivajući zbog toga’’ (Đigunovic 1995, prema Johnstone 2002: 11). Evidentno je da su deca još u procesu razvoja ličnosti i da ne mogu na isti način da doţive koncept učenja jezika kao i odrasli. Vremenom se razvijaju različiti segmenti ličnosti koji oblikuju motivaciju. Zanimljiv podatak je da je Nikolov u istraţivanju naišla na unutrašnju, uroĎenu motivaciju kod dece, a nije naišla na instrumentalnu i integrativnu motivaciju koja se sreće kod odraslih (Nikolov 1999, prema Johnstone 2002: 11). Ovo ukazuje na to da odrasli i u sferi jezika, kao i u drugim sferama, vide stepen praktičnosti i znaju cilj učenja jezika, za razliku od dece. Prednost kod dece je što učenje stranog jezika shvataju kao igru bez opterećenja krajnjim ishodom. Za razliku od njih, odrasli uče jezik upravo zbog odreĎenog cilja kojeg su svesni usled prisustva instrumentalne motivacije. Johnstone ističe da su deca manje ,,nervozna’’ u procesu učenja L2, usled čega imaju dobru osnovu da ,,upiju’’ jezik, a ne da se blokiraju. TakoĎe imaju više vremena na raspolaganju i učenje L2 moţe imati pozitivan uticaj na opšti razvoj obrazovanja deteta (Johnstone, 2002: 11). 8. Odlike odraslih učenika L2 Odrasli uvek svrsishodno pristupaju procesu usvajanja stranog jezika. Interesantna je činjenica koju navodi Berndt. Učenje L2 kod odraslih ima vrednost nadoknade tj. ispunjenje propuštenih prilika, sklapanje i odrţavanje društvenih kontakata i stimulisanje moţdanih funkcija. Zahvaljujući ţivotnom iskustvu, odrasli su stekli odreĎene prednosti. U odrţavanju konverzacije i drugih jezičkih aktivnosti poseduju više iskustva, imaju stečen širok spektar strategija za učenje, imaju jasniju sliku zašto uče L2 i svrsishodno ostvaruju svoje ciljeve (Berndt 2001, prema Johnstone 2002: 12). Za razliku od dece, odrasli imaju jasnu viziju učenja jezika. MeĎutim, odrasli pokazuju i neke osobine koje im ne idu u prilog što se tiče efikasnosti učenja. Osetljiviji su na faktor vremena u prezentaciji materijala i oprezniji su u davanju odgovora (Bialystok i Hakuta, 1999:172). Biološki problem Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 229 koji im ne ide u prilog je smanjivanje dugoročne memorije i opadanja kognitivnih funkcija. Potrebno im je više vremena da se sete detalja. Problem je što ne mogu da utiču na ovu biološku karakteristiku koja je prisutna kao posledica starenja. MlaĎi i stariji učenici imaju prednosti i nedostatke pri učenju stranog jezika. Ne moţe se izvesti zaključak da su jedni bolji od drugih. Obe grupacije imaju potencijala za učenje L2, ali na različite načine. 9. Pol i usvajanje jezika Razlika izmeĎu polova se ogleda u različitim sferama pa i u sferi jezika. Pol kao biološki i društveni faktor je veoma značajan u oblasti usvajanja L2. Često se u nauci pravi razlika izmeĎu pola i roda. Pol je biološka odrednica, dok je rod socijalna odrednica, te sociolingvisti preferiraju termin rod. Muškarci i ţene se razlikuju u načinu usvajanja L1. Specifično rodni jezik se naziva genderlect. Genderlect ima svoja sociolingvistička pravila. Istraţivanja su pokazala da je razlika u govoru polova rezultat procesa socijalizacije iz ranog detinjstva (Ha 2008:23). TakoĎe postoje rodne razlike u usvajanju L2 što se tiče stila i strategije učenja, motivacije i stava pri učenju, kao i razlika u interakciji. Strategija učenja se odnosi na kognitivne akcije koje preduzima učenik kako bi savladao jednostavan i sloţen materijal, dok se stil učenja odnosi na način koji individua preferira za obradu informacija (Ha 2008: 26). Postavlja se pitanje da li pol utiče na usvajanje stranog jezika. Postoje suprotstavljenja mišljenja. Kao i kod uzrasta, i ovde postoje stavovi koji se temelje na biološkom stanovištu, ali i oni koji se temelje na društvenoj osnovi. Problem koji oteţava davanje konkretnog i jedinstvenog mišljenja je taj što u ispitivanjima muškarci pokazuju bolje rezultate u jednim sferama jezika, a ţene u drugim. 10. Biološke razlike Razlike meĎu polovima u stilovima učenja objašnjavaju se strukturom hemisfera mozga. Leva hemisfera kod muškaraca je više lateralizovana za verbalne aktivnosti, a desna za apstraktno i spacijalno procesiranje. Ţene koriste i levu i desnu hemisferu za verbalne i spacijalne aktivnosti. Kod ţena, deo corpus callosuma1 je veći u odnosu na ukupnu teţinu mozga što doprinosi razmeni više informacija izmeĎu dve hemisfere (Ha 2008: 27). 1 snop moţdanih vlakana koji spajaju levu i desnu hemisferu Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 230 Pojedine studije su istraţivale da li stil učenja zavisi od vaspitanja ili prirodenurture versus nature. Jedno od objašnjenja je da socijalizacija, tj. vaspitanje postavlja odreĎene tipove kognitivnih mehanizama meĎu ljudima. S obzirom na to da je proces socijalizacije različit za ţene i muškarce, razvoj rodno specifičnih kognitivnih mreţa je uzrokovao da se mozak oblikuje na različit način kao rezultat rodno specifične lateralizacije, što potiče od rodne specifične socijalizacije (Ha 2008:28). Ova objašnjenja zasnovana na biološkoj osnovi mogu delimično da daju odgovor na razliku u usvajanju stranog jezika meĎu polovima. MeĎutim, odgovor nije potpun jer ne obuhvata društvenu osnovu. 11. Razlike u strategijama učenja među polovima Istraţivanja su pokazala da postoji razlika meĎu polovima u strategijama učenja. Često se navode tri vrste strategija: metakognitivne (planiranje višeg reda, praćenje i evaluacija razumevanja), kognitivne (strategije koje manipulišu informacije kao što je nabrajanje, sumiranje i reorganizacija) i socijano-afektivne (interakcija sa drugom osobom ili samopouzdanje potrebno za izvršenje zadatka). Ehrman i Oxford su uvideli da ţene više koriste socijalne strategije od muškaraca, kao što su klasifikacija, postavljanje pitanja i opširno opisivanje. Jezik koji koriste ţene se bazira na uspostavljanju veza meĎu pojmovima (Ehrman i Oxford, prema Ha 2008: 28). Razlike se uočavaju i u specifičnoj uporebi strategija. Bacon je pokazao da ţene koriste globalne strategije, dok muškarci koriste lokalne strategije (Bacon 1992 prema Ha 2008: 29). Neka istraţivanja su, meĎutim, pokazala da ţene imaju više problema pri učenju od muškaraca. Bacon je zaključio da muškarci koriste strategije prevoĎenja više nego ţene, dok ţene više obraćaju paţnju na razumevanje (Bacon 1992, prema Ellis 1994: 203). Postoje razlike u korišćenju strategija, što je potvrĎeno u istraţivanjima. Strategije su posledica društvenih okolnosti. Posledica potčinjenog poloţaja ţena u društvu u skoro svim kulturama rezultuje da su ţene uspešnije u veţbama koje zahtevaju sposobnost razumevanja, dok su muškarci uspešniji u govornim veštinama. Učenjem jezika latentno proizilazi ovaj društveno uslovljeni fenomen. 12. Društveni faktori koji oblikuju usvajanje L2 kod polova Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 231 Istraţivanja su pokazala da motivacija ima značajnu ulogu u usvajanju stranog jezika. Postoji integrativna i instrumentalna motivacija. Integrativna motivacija podrazumeva naklonost učenika ka jeziku i kulturi koji se uči, dok instrumentalna predstavlja učenje jezika zbog koristi koju će osoba imati od toga. Istraţivanja su pokazala da je integrativna motivacija od ključnog značaja za postizanje visokog znanja ciljnog jezika. Pokazalo se da u ovoj sferi ţene poseduju integrativnu, dok muškarci teţe ka instrumentalnoj motivaciji (Ha 2008:36). Studije o jeziku i rodu sprovedene u prirodnom okruţenju sadrţe razlike izmeĎu muškog i ţenskog govora koje su posledica učestvovanja muškaraca i ţena u različitim aktivnostima (Young 1999:116). Svakako da je ovo veoma jednostavno i realno objašnjenje razlika u govoru dva pola. U prilog ovome ide i Ehrlichov stav da rod nije unapred zadat, već se izgraĎuje od strane pojedinca u specifičnim društvenim situacijama. ,,Pojedinci izraĎuju sebe kao ,,rodno odreĎene’’ tako što obično učestvuju u društvenim praksama govora zajednice koje su simbolično i praktično povezane sa maskulinitetom i feminitetom’’ (Ehrlich 1997, prema Young 1999:117). Rodne razlike koje su društveno uslovljene zastupljene su i u istraţivanju koje je sproveo Saville-Troike. Pokazalo se da su dečaci čiji su roditelji imigranti zaposleni na farmi bili fluentniji u španskom jeziku i bolje su usvojili engleski kao L2 od njihovih vršnjakinja. Ovo se objašnjava time što je dečacima bilo dozvoljeno da se igraju van farme i da budu u kontaktu sa drugom decom, dok devojčice nisu izlazile iz kuće zbog bezbednosti ili posla. Sa druge strane, istraţivanje koje je sproveo Willett pokazalo je da su devojčice imale prednost pri usvajanju L2 u učionici jer im je bilo dozvoljeno da sede i saraĎuju sa vršnjakinjama i meĎusobno se pomaţu, dok dečacima to nije bilo dozvoljeno zbog razlika u ponašanju (Young 1999: 117). Azijci u Velikoj Britaniji postiţu bolje rezultate na testovima iz engleskog jezika nego Azijatkinje. Ovo se objašnjava time što muškarci rade i imaju kontakt sa nativnim govornicima, dok ţene ostaju kod kuće (Ellis 1994: 204). Ţene se trude da ostvare saradnju, dok muškarci u konverzaciji ostvaruju hijerarhiju. Moguće je da su ove generalne razlike povezane sa muškom i ţenskom kulturom (Ellis 1994: 204). Zapaţa se da se večno prisutan društveni kod o distinkciji muških i ţenskih aktivnosti odraţava indirektno i na proces usvajanja L2. UviĎa se da su rezultati rodnih razlika vidljivi na posledice učenja stranog jezika. Diskusije o prirodi nasuprot vaspitanju traju dugo. Još uvek nije ustanovljen konačan odgovor usled različitih rezultata istraţivanja. MeĎutim, svi naučnici se slaţu Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 232 oko toga da i socijalizacija i struktura moţdanih hemisfera imaju veoma značajnu ulogu (Ha 2008: 35). Na osnovu izloţenih činjenica moţe se zaključiti da biološka osnova ima delimičnog uticaja na različito usvajanje L2 kod polova. Primaran uticaj imaju društveni faktori, posebno razlike u muškoj i ţenskoj kulturi, što se odraţava na različite rezultate u različitim domenima usvajanja stranog jezika. 13. Zaključak Usvajanje jezika nije jednodimenzionalan proces, već sloţen sistem odreĎen interakcijom nekoliko različitih procesa koji se dešavaju simultano (Martohardjono i Flynn 1995: 136). Značajni faktori koji utiču na usvajanje L2 su faktori uzrasta i pola. Ovi individualni faktori su biološki i društveno uslovljeni. Dok pojedini autori pridaju značaj jednoj ili drugoj uslovljenosti, moţe se zaključiti da je uticaj oba faktora primetan. Sigurno je da postoji biološka osnova vezana za procese lateralizacije i opadanja kapaciteta radne memorije vremenom. MeĎutim, društveni uslovi ih nadmašuju i stvaraju posebne okolnosti koje su evidentne i utiču direktno na rezultate usvajanja stranog jezika. Uprkos postojanju različitih mišljenja o najboljem dobu za učenje stranih jezika, najrealnije je Johnstoneovo mišljenje da svako doba ima svoje prednosti (Johnstone 2002: 10). Na osnovu iznetih razmatranja moţe se zaključiti da postoji biološka osnova što se tiče uzrasta i pola, ali da su društveni faktori ključni za uspešno usvajanje L2. Biološki aspekti su samo osnov, dok društveni faktori oblikuju usvajanje stranog jezika. Društvene okolnosti odreĎuju koja će osoba brţe usvojiti jezik bilo da je dete, odrastao čovek, muškarac ili ţena. Literatura Bialystok, E. and K. Hakuta. 1999. Confounded Age: Linguistic and Cognitive Factors in Age Differences for Second Language Acquisition. In Birdsong, D.ed. Second Language Acquisition and the Critical Period Hypothesis. New Jersey: Lawrence Erlabaum Associates Publishers. Birdsong, D. 1999. Second Language Acquisition and the Critical Period Hypothesis. New Jersey: Lawrence Erlabaum Associates Publishers. Hornjak, S.: Uticaj uzrasta i pola na usvajanje stranog jezika Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1,2010. 233 Birdsong, D. 2006. Age and Second Language Acquisition and Processing: A Selective Overview. Language Learning. Ellis, R. 1994. The Study of Second Language Acquisition. Oxford: University Press. Ha, J. 2008. A Review Paper on Gender Difference in SLA: Sociolinguistic Perspective and Implications. Modern English Education, Vol.9, No.2: 21-41. Johnstone, R. 2002. Addressing The Age Factor: Some Implications for Languages Policy. Strasbourg: Council of Europe. Language Policy Division. Marinova-Todd, S. H. et al. 2000. Three Misconceptions about Age and L2 Learning. TESOL Quarterly, Vol. 34, No.1: 9-34. Martohardjono, G. and S. Flynn. 2005. Is There an Age-Factor for Universal Grammar? In Singleton, D. and Lengyel, Z. eds. The Age Factor in Second Language Acquisition: A Critical Look at the Critical Period Hypothesis. Clevedon: Multilingual Matters. Saville-Troike, M. 2006. Introducing Second Language Acquisition. Cambridge: Cambridge University Press. Singleton, D. 2007. The Critical Period Hypothesis: Some Problems. Interlinguistica, No. 17. Schouten, A. 2009. The Critical Period Hypothesis: Support, Challenge and Reconceptualization. TESOL & Applied Linguistics. Vol. 9, No.1: 1-16. Young, R. 1999. Sociolonguistic Approaches to SLA. Annual Review of Applied Linguistics. 19: 105-132. Abstract IMPACT OF GENDER AND AGE ON FOREIGN LANGUAGE ACQUISITION It is important to study the process of second language acquisition in order to improve it. Age and gender like biological and social factors impact the process of learning. Biological characteristics such as lateralization of brain and decrease of the working memory are the basis, but social factors like motivation, status of an individual in the society and culture shape the circumstances of acquiring the second language. Biological factors are background but it is of sum importance the studying of social factors that are dominant. Key words: foreign language acquisition, age and gender of learners, critical period, individual factors, genderlect, biological factors, social context Rad primljen: 3. oktobar 2010. Ispravka rukopisa dostavljena: 10. oktobar 2010. Rad prihvaćen: 11. oktobar 2010.