Фосфор(V)-оксид
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| Други називи
Дифосфор пентоксид
фосфор(V) оксид фосфорни анхдрид Тетрафосфор декаоксид Тетрафосфор декоксид | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.013.852 | ||
| RTECS | TH3945000 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| O10P4 | |||
| Моларна маса | 283,89 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | beli prah | ||
| Густина | 2,39 g/cm3 | ||
| Тачка топљења | 340 °C (644 °F; 613 K) | ||
| Тачка кључања | 360 °C (sublimira) | ||
| egzotermna hidroliza | |||
| Напон паре | 1 mmHg @ 385 °C | ||
| Опасности | |||
ЕУ класификација (DSD)
|
nije na listi | ||
| NFPA 704 | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Фосфор(V)-оксид је неорганско једињење са молекулском формулом P2O5. Он је анхидрид фосфорне киселине, H3PO4, па спада у класу киселих оксида.
Структура
[уреди | уреди извор]P2O5 кристалише у више облика. Најпознатији је управо онај приказан десно, P4O10. Та кристална решетка је хексагонална, али није густо пакована. Ван дер Валсове силе код ње су слабе. Густина те решетке је 2,30 g/cm³. На 423 °C кључа, уколико се јаче загрева, сублимисаће. Аморфан облик је стакласти, а настаје спајањем више различитих решетки.
Добијање
[уреди | уреди извор]Фосфор(V)-оксид се добија сагоревањем фосфора у присуству довољне количине кисеоника.
- P4 + 5 O2 → 2 P2O5
У двадесетом веку, овај оксид је био коришћен за добијање чисте концентоване фосфорне киселине. При термичком процесу, P2O5 добијен сагоревањем се растварао у разблаженој фосфорној киселини да би наградио концентрисану. Дехидратација фосфорне киселине за добијање овог оксида није практичнач због тога што ће се метафосфорна киселина (HPO3) разложиди пре но што изгуби воду.
Примена
[уреди | уреди извор]Овај оксид је добар дехидратациони реагенс као што показује егзотермна природа његове хидролизе.
- P4O10 (am) + 6H2O (lq) → 4H3PO4 (c) (-177 kJ)
Ипак, његова способност исушивости је ограничена због његове тежње да створи заштитни вискозан слој који спречава даљу дехидратацију од стране неупотребљеног материјала. Гранулиран облик P2O5 се корсити као исушивач. Због јаке исушивачке моћи, користи се у органској синтези за дехидратацију. Ту му је највећа употреба у претварању амида у нитриле.
- P4O10 + RC(O)NH2 → P4O9(OH)2 + RCN
Показани међупроизвод, P4O9(OH)2, је усклађена формула која означава производ хидратације P4O10. Наизглед, када реагује са карбоксилном киселином, производ је одговарајући анхидрид.
- P4O10 + RCO2H → P4O9(OH)2 + [RC(O)]2O
Исушивачка моћ овог оксида фосфора је довољно јака да претвори многе минералне киселине у њихове оксиде. Примери: Азотна киселина (HNO3) се претвара у азот(V)-оксид (N2O5); Сумпорна киселина (H2SO4) у сумпор(VI)-оксид (SO3); Перхлорна киселина (HClO4) у хлор(VII)-оксид (Cl2O7) итд.
Повезани оксиди фосфора
[уреди | уреди извор]Поред комерцијално битних P4O6 и P4O10, фосфорови оксиди су познати са репроматеријалима.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
