Пређи на садржај

Parni valjak

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Parni Valjak)
Za ostala objašnjenja pogledajte članak Parni valjak (višeznačna odrednica).
Parni valjak
Parni valjak na koncertu u Mariboru 2010. godine
Muzički rad
Aktivni period29. novembar 1975 — 1. januar 2005
29. novembar 2009 — danas
OsnivanjeZagreb
Žanrrok
Izdavačke kućeCroatia Records
Košava
Jugoton
Članovi
Sadašnji članoviHusein Hasanefendić
Marijan Brkić
Zorislav Preksavec
Dalibor Marinković
Berislav Blažević
Igor Drvenkar
Bivši članoviAki Rahimovski
Srećko Antonioli
Zlatko Miksić
Jurica Pađen
Branimir Štulić
Ivan Piko Stančić
Zoran Cvetković
Rastko Milošev
Srećko Kukurić
Paolo Sfeci
Zvonimir Bučević
Bruno Kovačić
Dražen Scholz

Parni valjak je zagrebački rok sastav osnovan 1975. u Zagrebu, koji je još uvek aktivan, iako je pravio pauzu 1988. godine, a zatim bio rasformiran u periodu 2005. do 2009. godine.

Postava

[уреди | уреди извор]

Prvu postavu činili su:

Trenutnu postavu čine:

Istorija

[уреди | уреди извор]

Od nastajanja do 1979. godine

[уреди | уреди извор]

Grupu osnivaju Husein Hasanefendić i Jurica Pađen uz pomoć Vladimira Mihaljeka Mihe, menadžera Bijelog dugmeta i Grupe 220, pa je tada vladalo pogrešno mišljenje da je Parni valjak zagrebačka verzija Bijelog dugmeta.[1] Njima se nešto kasnije pridružuju Zlatko Miksić Fuma kao bas gitarista, Aki Rahimovski kao vokal i bubnjar Srećko Antonioli. Grupa je uskoro počela da izdaje singlove, ali zbog loših tekstova i navodnih krađa melodija bivaju napadani od strane kritike. U prvoj godini svog postojanja, grupa je imala 154 nastupa,[2] a prvi je bio na koncertu održanom 29. novembra 1975. godine u beogradskoj hali Sportova, gde su nastupili sa Pop Mašinom i bili najavljeni kao Grupa 220, koja se u to vreme raspala, zbog čega su svirali pod imenom Parni valjak.[3] Naziv grupe je predložio Zlatko Miksić, prema prvoj pesmi koju su uvežbali da sviraju kao novi bend. Bila je to pesma „Ja sam parni valjak“ koju je Hasanefendić napisao dok je još bio član Grupe 220.[4]

Svoj prvi studijski album, „Dođite na show!“, izdali su 1976. godine. Sa njega su se, kao hitovi, izdvojile pesme „Predstavi je kraj“ i „Prevela me mala žednog preko vode“. Drugi album objavljen je pod nazivom „Glavom kroz zid“ 1977. godine, sa hitovima „Lutka za bal“ i „Kravata oko vrata (buntovnik bez razloga)“.

Sledeće, 1978. godine Hasanefendić i Rahimovski odlaze u vojsku, pa Parni valjak privremeno prestaje sa radom, a tokom te pauze napušta ih Jurica Pađen osnivajući grupu Aerodrom. Po Husovom povratku iz vojske bendu se priključuje Džoni Štulić na poziciji ritam gitariste, ali ta saradnja traje samo dve sedmice, nakon čeka Štulić odlazi u svoju grupu Azra. Njegov boravak u grupi je uticao na Husa, što se može primetiti u drugačijim, ozbiljnijim, tekstovima i zvuku narednih albuma.[5] Valjak i Štulić ostaju u dobrim odnosima, a Hasanefendić Azri producira prvi singl sa pesmama „Balkan“ i „A šta da radim“.[1] Godinu dana kasnije grupi se priključuju bubnjar Ivan Piko Stančić i bivši gitarista Prljavog kazališta Zoran Cvetković Zok. Iste godine objavljuju treću ploču pod nazivom „Gradske priče“, na kojoj se nalazi Štulićeva pesma „Jablan“,[6] a izdvajaju se i pesme „Ulične tuče“ i „Stranica dnevnika“, koja je, prema Husovim rečima, prvi pravi hit Parnog valjka.[7][8] Nakon uspeha te ploče, pod nazivom Steam Roller, objavljuju za izdavačku kuću CBS album „City Kids“, kao prepev „Gradskih priča“ na engleski jezik, namenjen tržištu Zapadne Evrope.[5]

1980—1983.

[уреди | уреди извор]

Krajem 1980. godine objavljuju album „Vruće igre“ i napokon se probijaju hitovima „Neda“, „Javi se“, „Ona je tako prokleto mlada“, a Hus se odužuje Štuliću objavivši pesme „Kad Miki kaže da se boji“ i „Ne udaraj me nisko“. Ovim albumom su predstavili i nove članove - gitaristu i saksofonistu Rastka Miloševa, basistu Srećka Kukurića i bubnjara Paola Sfecija.

Uspeh prethodnog albuma Aki i Hus koriste i počinju sa „rafalnim“ objavljivanjem ploča. Najpre 1981. izdaju album „Vrijeme je na našoj strani“ na kojem se nalaze hitovi „Kao ti“, „Staška“, „Moje dnevne paranoje“ te „Djevojčice ne...“, a uz Hasanefendića na ploči se kao autor potpisuje i Srećko Kukurić pesmom „Ako želim“. Već sledeće godine godine dolazi na red prvi album sniman uživo, objavljen pod jednostavnim nazivom Koncert, a godinu dana kasnije izlazi i novi studijski album „Glavnom ulicom“ u kojem se autorski iskazuju Rastko Milošev i Srećko Kukurić, a u novim pesmama se prvi put pojavljuju duvački instrumenti.

1984—1989.

[уреди | уреди извор]

Polovinom 1984. godine Parni valjak izdaje album „Uhvati ritam“, na kome se, kao gosti, pojavljuju Zoran Kraš na klavijaturama i Momčilo Bajagić, Dejan Cukić i Dražen Vrdoljak kao prateći vokali. Nakon objavljivanja kompilacije „Parni valjak“, već sledeće, 1985. godine izlazi još jedan studijski album pod nazivom „Pokreni se!“. Na njemu su gostovali Margita Stefanović iz sastava Ekatarina Velika, Miroslav Sedak Benčić, i kolega iz Grupe 220, Drago Mlinarec, a Hus je otpevao glavni vokal u pesmi „Stojim već satima“. Zatim 1986. izdaju još jedan album sniman uživo, pod nazivom „E=mc2“, a sa njima sviraju Zoran Cvetković - Zok i Toni Ostojić.

Zoran Cvetković - Zok se vraća u grupu 1987. godine, kada objavljuju album „Anđeli se dosađuju?“, na kome se nalazi jedan od njihovih velikih hitova, pesma „Jesen u meni“. Ovaj album je promovisan istoimenom turnejom, na kojoj je, uz članove Parnog valjka svirao i Miroslav Barbir Mimo na klavijaturama. Jugoton je objavio VHS zapis pod nazivom „Koncert“ sa te turneje, koji je snimak koncerta održanog u Domu sportova u Zagrebu 23. decembra 1987. godine.

Početkom maja 1988. godine Hus objavljuje pauzu, a već nakon par meseci grupa se vraća u obnovljenom sastavu, pridružuju im se Zorislav Preksavec - Preksi kao basista, i bubnjar Dražen Scholz. U novom sastavu snimaju album „Sjaj u očima“. Kao udarna pesma na njemu se izdvaja „Moja je pjesma lagana“, a tu se nalazi i obrada Mlinarčeve „Uvijek kad ostanem sam“. Nakon objavljivanja ploče Zok odlazi u London, pa njegovo mesto zauzima saksofonista Bruno Kovačić. Parnom valjku se priključuje i mladi klavijaturista Berislav Blažević - Bero.

Zajedno sa Prljavim kazalištem, grupom Film, i Psihomodo popom, 1989. godine nastupaju u velikoj dvorani Doma sportova na koncertu pod nazivom „Zagreb rock forces“.

1990—1999.

[уреди | уреди извор]

Početkom 1990. grupa izdaje album „Lovci snova“, sa hitovima „Godine prolaze“, „Suzama se vatre ne gase“, „Ima dana“ i „Samo san“, 1991. godine objavljuju i treći koncertni album pod nazivom „Svih 15 godina“, a 1992. godine u grupu dolazi gitarista Marijan Brkić, dok Bruno Kovačić odlazi na stručno usavršavanje u Ameriku. Održavaju nekoliko koncerata u Nemačkoj, SAD i Kanadi, a zatim, posle tri godine od poslednjeg studijskog albuma izlazi „Buđenje“ na kome se i Brkić potpisuje kao autor sa pesmama „Dođi“ i „Čitaj mi sa usana“.

Za taj album početkom 1995. dobijaju sedam muzičkih nagrada Porin: za album godine, pesmu godine („Sve još miriše na nju“), najbolje vokalno izvođenje, najbolju vokalnu saradnju (duet Dade Topića i Akija Rahimovskog u pesmi „Molitva“), najbolji snimak albuma, producenta godine i najbolji izgled albuma.[9] Iste, 1995. godine objavljen je i koncertni album „Bez struje: Live in ZeKaeM“, koji je prodat u više od 73 000 primeraka,[10] a snimljen je na nastupu u Zagrebačkom kazalištu mladih. Povodom 20 godina postojanja održan je i koncert u velikoj dvorani Doma sportova na kome su kao gosti nastupili Dražen Vrdoljak, Oliver Dragojević (u pesmi „Nemirno more“), Kristina Rupčić kao prateći vokal i Dado Topić koji je u duetu sa Rahimovskim otpevao pesmu „Molitva“.

8. oktobra 1997. godine objavljen je album „Samo snovi teku uzvodno“ sa koga su se najviše slušale pesme „Dok je tebe“ i „A gdje je ljubav“ u kojoj nastupa i Simfonijski orkestar hrvatske Radio Televizije. Muziku za pesmu „Ja još čekam“ komponovao je Marijan Brkić, a u pesmi „To ni političan song“ kao vokal gostuje Vlado Kreslin. Naredne godine, album osvaja Porine za najbolji aranžman i najbolju izvedbu grupe sa vokalom.[11]

2000—2005.

[уреди | уреди извор]

Kad se mislilo da je grupa pred raspadom, 2000. godine objavili su još jedan studijski album „Zastave“ sa hitovima „Zastave“, „Mijenjam se“, i „U ljubav vjerujem“, a iste godine pojavio se i prvi DVD pod nazivom „25 godina“. Na njemu se nalazi snimak koncerta održanog 2. decembra 2000. u zagrebačkom Domu sportova na kome su, pored tada aktuelne postave, nastupali i bivši članovi - Zoran Cvetković-Zok, Bruno Kovačić, Jurica Pađen, Paolo Sfeci, Srećko Antonioli i Piko Stančić.[12]

Sledeće godine na mesto basiste došao je Zvonimir Bučević - Buč, a grupa je snimila još jedan živi album, pod nazivom „Kao nekada: Live at S.C.“,[13] na kome su gostovali Drago Mlinarec, Davor Gobac, Nina Badrić, Klapa Šufit i Oliver Dragojević.[14]

Studijski album pod nazivom „Pretežno sunčano?“, na kome se nalaze pesme „Sunčanom stranom“, „Dok si pored mene“, i „Prazno tijelo“, izdat je 2004. godine. Godinu dana kasnije objavljena su i dva kompilacijska izdanja sa najvećim hitovima - „Koncentrat 1977.-1983.“[15], „Koncentrat 1984.-2005.“[16], i DVD sa snimkom koncerta iz 1995. godine u ZKM-u pod nazivom „Bez struje: Live in ZeKaeM“.[10]

Parni valjak u Čakovcu (2016)

Oproštajni koncert su održali na Trgu Bana Jelačića, na dočeku 2006. godine,[17] gde su pesmama „Jesen u meni“ i „Zastave“[18] nakon 30 godina rada završili svoju karijeru. Ponovo su započeli da sviraju 2010. godine.

2010-2012

[уреди | уреди извор]

Oktobra 2010. godine, posle 22 godine, bend je nastupao u Beogradu.[19] Taj koncert je bio povratnički.[20] DVD celog koncerta je objavio PGP RTS.[21]

Godine 2011, izdaju album pod nazivom Stvarno nestvarno, prvi album posle 7 godina. Album je praćen koncetom pod nazivom Bez struje.[22][23][24] Nastupali su u Nišu,[25] Kragujevcu, Novom Sadu…[26]

2013-2016

[уреди | уреди извор]

2013. godine su izdali album pod nazivom Nema predaje.[27] Grupa je nastupala u Boru, a pre samog koncerta, bend je posetio rundik. Album je praćen koncertima u Beogradu,[28][29][30], Ljubljani, Zaječaru, Novom Bečeju itd.

40 godina postojanja je proslavljena u Beogradu,[31] Puli (DVD i dvostruki CD[32] celog koncerta je objavio Croatia Records)…

2016. godine izbacuju pesmu Za malo nježnosti.[33]

2017-2019

[уреди | уреди извор]

2017. godine su nastupali u Puli, Beogradu, Herceg Novom,[34] Pragu, Ljubljani, Knjaževcu,[35] Varšavi, Banja Luci, Budvi itd. Iste godine, Croatia Records izdaje CD kompilaciju u ediciji The Greatest Hits Collection. 2018 godine izdaju album Vrijeme, u izdanju Croatia Records. Ovo je prvi album grupe koja je izašla na ploči posle 28 godina.[36] Parni valjak je nastupao 2019. godine u Americi, Kanadi, Holandiji…

2020-2021

[уреди | уреди извор]

Za dan zaljubljenih 2020. godine, grupa je nastupala u Velenju, a u martu iste godine u Bosni. Koncert u Novom Sadu je bio zakazan za april te godine,[37] ali zbog tadašnje situacije u svetu, koncert je bio odložen za za oktobar.[38] I taj koncert je bio odložen.[39] Iste godine, Croatia Records je izdao album pod nazivom Antologija.

Naredne 2021. godine, grupa je nastupala u Splitu, Opatiji, Ljubljani, Makarskoj…

2022-danas

[уреди | уреди извор]

Grupa je trebala u toku 2022. godine da ima nastupe po Hrvatskoj,[40] ali je krajem januara preminuo Rahimovski.[41] Na dan sahrane Rahimovskog,[42] premijerno je emitovana pesma Ponovo na 150 radio stanica na prostoru bivše SFRJ, u 15 sati.[43] 26. marta 2022. godine, održan je koncert u Zagrebu, pod nazivom Dovoljno je reći Aki. Koncert je bio raspordat.[44] Na tom koncertu bili su Akijev sin Kiki, Bajaga, Neno Belan, Gibonni i dr.[45] U leto iste godine, bio je i koncert u Puli.[46] Prvi put na gramofonskoj ploči, nanovo je izdat album Buđenje.[47] U jesen 2022. godine, izašla dvostruka kompilacija pod imenom Vrijeme ljubavi, koja je dostupna na CD-u[48] i ploči.[49]

U proleće 2023. godine, uživo album pod imenom Dovljno je reći Aki je osvojio nekoliko Porina, uključujući i album godine.[50] Par meseci ranije, grupa je otkrila da je Igor Drvenkar novi frontmen[51] i izdali pesmu „Moja glava, moja pravila”.[52]

Diskografija

[уреди | уреди извор]

U svojoj bogatoj karijeri Parni Valjak je objavio 17 studijskih albuma, 14 singlova, 5 albuma snimanih uživo i 4 kompilacije.

Studijski albumi

[уреди | уреди извор]

Koncertni albumi i kompilacije

[уреди | уреди извор]

Video i ostala izdanja

[уреди | уреди извор]

Singlovi

[уреди | уреди извор]
  • Parni valjak/Šizofrenik, Alta/PGP RTB, 1976
  • Tako prođe tko ne pazi kad ga Parni valjak zgazi/Dok si mlad, PGP RTB, 1976
  • Ljubavni jadi jednog Parnog valjka/Teško je biti sam, PGP RTB, 1976
  • Prevela me mala/O šumama, rijekama i pticama, PGP RTB, 1976
  • Oću da se ženim/Ljeto, Jugoton, 1977
  • Lutka za bal/Crni dani, Jugoton, 1977
  • Od motela do motela/Predstavi je kraj, CBS/Suzy, 1978
  • Stranica dnevnika/Ulične tuče, Jugoton, 1979
  • Kekec je slobodan, red je na nas, Kroacija rekords, 1991
  • Kaži ja!/Sai Baba blues/Kaži ja! NU ZAGREB PEPSI, Kroacija rekords, 1997
  • Mir na jastuku, Kroacija rekords, 2000
  • Srcekrad, Kroacija rekords, 2000
  • Ugasi me LIVE, Kroacija rekords, 2001
  • Tko nam brani/Dok si pored mene, 2002

Festivali

[уреди | уреди извор]
  • 1976. Bum pop festival, Beograd - Ljubavni jadi jednog parnog valjka
  • 1977. Bum pop festival, Novi Sad - Prevela me mala žednog preko vode
  • 1978. Opatija - Od motela do motela (Veče rock muzike)

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Naša karijera je zaokružena”. www.jutarnji.hr. 8. 1. 2006. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  2. ^ „Hus (Parni valjak): „Queens Of The Stone Age su odličan bend“”. www.muzika.hr. 17. 12. 2005. Архивирано из оригинала 03. 10. 2009. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  3. ^ „Note pune nostalgije”. Press. 23. 9. 2010. Архивирано из оригинала 24. 11. 2010. г. Приступљено 12. 1. 2011. 
  4. ^ „Husein Hasanefendić Hus - Portret ratnika, predsjednika, glazbenika”. www.muzika.hr. 19. 10. 2009. Архивирано из оригинала 23. 05. 2010. г. Приступљено 02. 2. 2011. 
  5. ^ а б Mirković, Igor (2005). Sretno dijete. Zagreb: Fraktura. ISBN 953-705-238-9. 
  6. ^ „Grčeviti novovalni sevdahdžija”. Polet. 30. 1. 1980. Приступљено 08. 1. 2011. 
  7. ^ „Moje su zastave uvijek iste”. Feral Tribune. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 08. 1. 2011. 
  8. ^ „Diskoteke su uništile muziku”. Glas javnosti. 5. 3. 2000. Приступљено 12. 1. 2011. 
  9. ^ „PORIN `95.”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2011. г. Приступљено 17. 1. 2011. 
  10. ^ а б „"Live In ZeKaeM" Parnog valjka na DVD-u”. www.muzika.hr. 7. 6. 2005. Архивирано из оригинала 05. 03. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  11. ^ „Porin • 1998 - O Porinu”. arhiva.porin.info. Приступљено 2023-05-31. 
  12. ^ „Parni VALJAK –25 GODINA LIVE – ZAGREB DOM SPORTOVA 2.12.2000.”. Архивирано из оригинала 02. 11. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  13. ^ „Parni valjak - biografija”. scena.hgu.hr. Архивирано из оригинала 28. 05. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  14. ^ „KAO NEKADA - LIVE AT S.C.”. www.parni-valjak.net. Архивирано из оригинала 11. 01. 2010. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  15. ^ „Ovako je izgledao početak jedne velike karijere”. www.muzika.hr. 20. 1. 2006. Архивирано из оригинала 19. 08. 2014. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  16. ^ „Ključne pjesme na jednom mjestu”. www.muzika.hr. 30. 12. 2005. Архивирано из оригинала 07. 11. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  17. ^ „Doček 2006. na Trgu bana Jelačića / oproštajni koncert Parnog valjka”. www.zagreb.hr. 2. 1. 2006. Приступљено 18. 4. 2011. 
  18. ^ „DOČEK NOVE GODINE: Tisuće na trgovima”. www.slobodnadalmacija.hr. 2. 1. 2006. Приступљено 18. 4. 2011. 
  19. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Arena uhvatila ritam „Parnog valjka“”. www.rts.rs. Приступљено 2022-10-24. 
  20. ^ „Dobre Vibracije > Koncerti: Parni valjak, Beogradska Arena, 16. oktobar 2010.”. www.dobrevibracije.org. Приступљено 2022-10-24. 
  21. ^ Parni Valjak - Beogradska arena 16. i 17.10.2010. - UŽIVO (на језику: енглески), Приступљено 2022-10-24 
  22. ^ „Parni valjak bez struje u Beogradu”. Glossy (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. [мртва веза]
  23. ^ „Parni valjak "bez struje" za Beograđanke i Đilasa (VIDEO, FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  24. ^ „Parni valjak u Beogradu nastupa bez struje - Muzika - Region - Vesti - Svet Plus”. www.svetplus.com. Приступљено 2022-10-24. 
  25. ^ RemixPress (2012-10-13). „Parni valjak ponovo u Nišu”. Remix Press (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-24. 
  26. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Parni Valjak u Novom Sadu”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2022-10-24. 
  27. ^ Ivačković, Ivan (2013). Kako smo propevali : Jugoslavija i njena muzika (2. izdanje изд.). Beograd: Лагуна. ISBN 978-86-521-1401-6. OCLC 894590203. 
  28. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „„Parni valjak“ spektakularno u Areni”. www.rts.rs. Приступљено 2022-10-24. 
  29. ^ „NAJ OD NAJ: Oni su rasturili Arenu u 2014! (FOTO)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  30. ^ V.Filipović, D. Ivanović /. „Bir Fest 2014! Parni Valjak i Si Lo Grin oduševili posetioce na Ušću!”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-10-24. 
  31. ^ „„Парни ваљак” слави 40 година каријере у Београду”. Politika Online. Приступљено 2022-10-24. 
  32. ^ Parni Valjak - Live In Pula (на језику: енглески), Приступљено 2022-10-24 
  33. ^ „Parni Valjak - Za malo nježnosti”. CMC (на језику: хрватски). 2016-05-18. Приступљено 2023-05-31. 
  34. ^ www.yillit.com, (Y)illit |. „Parni Valjak – jedan od najpopularnijih bendova u regionu po prvi put u Herceg Novom | Guitar Art World”. Guitar Art World | (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-09. 
  35. ^ „Parni valjak Setlist at 56. Festival kulture mladih Srbije 2017”. setlist.fm (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-09. 
  36. ^ Parni Valjak - Vrijeme (на језику: енглески), Приступљено 2023-03-09 
  37. ^ Headliner.rs (2020-02-21). „Novi Sade, uhvati ritam... Parni valjak 3. aprila u Spensu”. Headliner (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-10. 
  38. ^ „"PARNI VALJAK" PORUČUJE: Ne daj se, pevaj pesme ljubavne”. Ekspres.net (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  39. ^ Headliner.rs (2020-09-26). „Ponovo odložen koncert Parnog valjka u Novom Sadu, novi datum - uskoro”. Headliner (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 10. 03. 2023. г. Приступљено 2023-03-10. 
  40. ^ administrator (2021-12-14). „Turneja 2022.”. Parni Valjak (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  41. ^ „Preminuo Aki Rahimovski, pevač grupe Parni valjak”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  42. ^ I.M. „(VIDEO) SAHRANJEN AKI RAHIMOVSKI UZ OVE PESME Jednu je često pevušio sinu, ćerka RASPLAKALA POTEZOM”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-03-10. 
  43. ^ „Parni valjak objavio „Ponovo“, posljednju Akijevu pjesmu | Balkanrock.com” (на језику: српски). 2022-01-28. Приступљено 2023-03-10. 
  44. ^ administrator (2022-02-07). „Rasprodan koncert u zagrebačkoj Areni”. Parni Valjak (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  45. ^ administrator (2022-03-27). „Valjak i prijatelji u zagrebačkoj Areni”. Parni Valjak (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  46. ^ „Jutarnji list - Spektakl pred 8000 ljudi: Parni valjak i prijatelji se u prepunoj Areni oprostili od voljenog Akija”. www.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 2022-06-25. Приступљено 2023-03-10. 
  47. ^ Volarić, Vida (2022-08-27). „Album "Buđenje" Parnog valjka, šesterostruki dobitnik Porina, prvi put na vinilu”. Croatia Records (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-10. 
  48. ^ Volarić, Vida (2022-11-21). „Objavljena i CD verzija dvostruke kompilacije "Vrijeme ljubavi" s hitovima koji su obilježili karijeru Parnog valjka”. Croatia Records (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  49. ^ Volarić, Vida (2022-09-23). „U prodaji dvostruki vinil "Vrijeme ljubavi" s hitovima koji su obilježili karijeru grupe Parni valjak”. Croatia Records (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  50. ^ „PORIN: "Trebaš li me" pjesma je godine a najbolji je album "Dovoljno je reći... Aki"”. Istra24 (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-31. 
  51. ^ Нпортал (2023-03-24). „ЗВАНИЧНО: Ево ко је Акијев наследник у Парном ваљку”. Нпортал (на језику: српски). Приступљено 2023-05-31. 
  52. ^ „Parnji Valjak objavio novu pesmu: Bend otkrio ko peva numeru "Moja glava, moja pravila"”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2023-03-23. Приступљено 2023-05-31. 
  53. ^ „Koncert”. www.crorec.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  54. ^ „E=mc2”. www.crorec.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  55. ^ „Svih 15 godina”. www.hitrecords.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  56. ^ „BEZ STRUJE - LIVE IN ZeKaeM”. www.crorec.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  57. ^ „LIVE AT SC - KAO NEKADA”. www.crorec.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  58. ^ „PUSTI NEK TRAJE vol.1”. www.crorec.hr. Приступљено 12. 1. 2011. 
  59. ^ „Koncentrat 1977.-1983.”. www.hitrecords.hr. Приступљено 09. 1. 2011. 
  60. ^ „KONCENTRAT (1984.-2005)”. www.crorec.hr. Приступљено 09. 1. 2011. 
  61. ^ „THE ULTIMATE COLLECTION”. www.crorec.hr. Приступљено 09. 1. 2011. 
  62. ^ „25 GODINA, LIVE”. www.crorec.hr. Приступљено 10. 1. 2011. 
  63. ^ „BEZ STRUJE - LIVE IN ZEKAEM DVD+CD”. www.crorec.hr. Приступљено 10. 1. 2011. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Parni valjak на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Parni_valjak&oldid=28523904”