Пређи на садржај

Hijade (zvezdani klaster)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hyades (star cluster))
Hijadski klaster
The Hyades is a naked-eye open cluster in the constellation of Taurus.
Fotografija klastera Hijada
Opservacioni podaci (J2000.0 epoha)
KonstelacijaBik
Rektascenzija4h 27m
Deklinacija+15° 52′
Rastojanje153 ly (47 pc[1][2][3][4])
Prividna magnituda (V)0.5
Prividne dimenzije (V)330′
Fizičke karakteristike
Masa400 M☉
Radijus10 svetlosnih-godina (sržni radius)
Procenjena starost625 miliona godina
Primetne karakteristikeNajbliži otvoreni klaster
Ostale oznakeKoldvel 41, Cr 50, Mel 25
Takođe pogledajte: Rasejano zvezdano jato, Spisak otvorenih klastera

Hijade (/ˈhaɪ.ədiːz/; grčki Ὑάδες, takođe poznate kao Koldvel 41, Kolajnder 50, ili Melot 25) najbliže je rasuto jato i jedan i najviše izučavanih zvezdanih klastera. Smešten na udaljenosti od oko 153 svetlosne godine (47 parseksa)[1][2][3][4] od Sunca, sastoji se od grubo sferične grupe od stotina zvezda koje dele isto doba, mesto porekla, hemijske karakteristike, i kretanje kroz svemir.[1][5] Iz perspektive posmatrača na Zemlji, klaster Hijade pojavljuje se u sazvežđu Bik, pri čemu njegove najsjajnije zvezde formiraju "V" oblik zajedno sa još svetlijim Aldebaranom. Međutim, Aldebaran nije povezan sa Hijadama, pošto se nalazi mnogo bliže Zemlji i jednostavno se dešava da leži uz istu liniju vida.

Pet najsjajnijih zvezda Hijada je konzumiralo vodonično gorivo u svojim jezgrama, i sada su u proceu evolucije u džinovske zvezde.[6] Četiri od tih zvezda, sa Bajerovim oznakama Gama, Delta 1, Epsilon i Teta Tavri, čine asterizam koji je tradicionalno identifikovan kao glava Bika Tavri.[6] Peta od ovih zvezda je Teta1 Tavri, bliska golim okom vidljiva suputnica svetlije zvezde Teta2 Tavri. Epsilon Tavri, poznata kao Ain („Bikovo oko”), se smatra da ima egzoplanetu koja je gasni džin,[7] prvu planetu koja je pronađena u bilo kom otvorenom klasteru.

Procenjuje se da je starost Hijada oko 625 miliona godina.[1] Jezgro jata, gde su zvezde najgušće pakovane, ima radijus od 88 svetlosnih godina (27 parseksa) i plimni radijus klastera - gde zvezde potpadaju pod snažnije uticaje gravitacije okolne okružujuće galaksije Mlečni put - je 33 svetlosne godine (10 parseka).[1] Međutim, oko jedne trećine potvrđenih zvezda članica uočeno je znatno izvan prethodno pomenute granice, u širem halou klastera; ove zvezde su verovatno u procesu bekstva od svog gravitacionog uticaja.[1]

Lokacija i kretanje

[уреди | уреди извор]
Zvezdana karta Hijadnog klastera

Klaster je dovoljno blizu Sunca da se njegova udaljenost može direktno meriti posmatrajući iznos pomeranja paralaksa zvezda članica dok Zemlja orbitira oko Sunca. Ovo merenje je izvršeno sa velikom tačnošću pomoću satelita Hiparkos i svemirskog teleskopa Habl. Alternativni metod računanja rastojanja je da se uklope članovi klastera u standardizovani infracrveni dijagram boja i magnituda za zvezde njihovog tipa, i da se koriste dobijeni podaci da se izvede njihova unutrašnja sjajnost. Poređenje ovih podataka sa sjajnošću zvezda koje se vide sa Zemlje omogućava procenu njihovih rastojanja. Obe metode su dale procenu udaljenosti od 153 light-years (47 parsecs) do centra klastera.[1][2][3][4] Činjenica da se nezavisna merenja slažu čini Hijade važnim korakom na lestvici kosmičkih rastojanja u metodima za procenu rastojanja ekstragalaktičkih objekata.

Zvezde Hijada su više obogaćene težim elementima od Sunca i drugih običnih zvezda u solarnom okruženju, sa ukupnim metalikom klastera izmerenim na +0,14.[1] Jato Hijade je povezano sa drugim zvezdanim grupama u blizini Sunca. Njegova starost, metalnost i pravilno kretanje poklapaju se sa onima većeg i udaljenijeg klastera Prajsipi,[8] a putanje oba klastera mogu se pratiti unazad do istog regiona svemira, što ukazuje na zajedničko poreklo.[9] Još jedan povezana grupa je Hijadni potok, velika kolekcija rasutih zvezda koje takođe dele sličnu putanju sa jatom Hijada. Nedavni rezultati su otkrili da najmanje 15% zvezda u potoku Hijada deli isti hemijski otisak kao i zvezde u jatu Hijada.[10] Međutim, pokazalo se da oko 85% zvezda u potoku Hijade nije potpuno povezano sa originalnim jatom na osnovu različite starosti i metalnosti; njihovo zajedničko kretanje se pripisuje efektima plime i oseke masivne rotirajuće prečage u centru galaksije Mlečni put.[11] Među preostalim članovima Hijadskog toka, zvezda domaćin egzoplanete Jota Horologi nedavno je predložena kao odbegli član primordijalnog klastera Hijada.[12]

Morfologija i evolucija

[уреди | уреди извор]

Sve zvezde se formiraju u jatima, ali većina klastera se raspada manje od 50 miliona godina nakon što se formiranje zvezda završi..[13] Astronomski izraz za ovaj proces je „isparavanje”. Samo izuzetno masivna jata, koja kruže daleko od galaktičkog centra, mogu da izbegnu isparavanje tokom produženog vremenskog perioda.[14] Kao jedan od takvih preživelih, jato Hijade je verovatno sadržalo mnogo veću populaciju zvezda u svom povoju. Procene njegove prvobitne mase kreću se od 800 do 1600 puta veće od mase Sunca (M☉), što implicira još veći broj pojedinačnih zvezda.[15][16]

Zvezdane populacije

[уреди | уреди извор]

Teorija predviđa da bi mlado jato ove veličine trebalo da izrodi zvezde i subzvezdane objekte svih spektralnih tipova, od ogromnih, vrućih O zvezda do tamnih smeđih patuljaka.[16] Međutim, studije o Hijadi pokazuju da ima manjak zvezda u oba ekstrema mase.[5][17] Pri starosti od 625 miliona godina, isključenje glavne sekvence jata je oko 2,3 M☉, što znači da su sve teže zvezde evoluirale u subgigante, divove ili bele patuljke, dok manje masivne zvezde nastavljaju da spajaju vodonik na glavnoj sekvenci.[15] Opsežna istraživanja su otkrila ukupno 8 belih patuljaka u jezgru klastera,[18] što odgovara završnoj evolucionoj fazi njegove originalne populacije zvezda B-tipa (svaki oko 3 M☉).[15] Prethodnu evolucionu fazu trenutno predstavlja klaster od četiri crvena giganta. Njihov trenutni spektralni tip je K0 III, ali sve su zapravo „penzionisane A zvezde” od oko 2,5 2.5 M☉.[7][19][20] Dodatni „beli džin” tipa A7 III je primarni od θ² Tauri, binarnog sistema koji uključuje manje masivnog pratioca spektralnog tipa A; ovaj par je vizuelno povezan sa θ¹ Tauri, jednim od četiri crvena giganta, koji takođe ima binarnog pratioca tipa A.[19][21]

Najsvetlije zvezde

[уреди | уреди извор]
Svetle zvezde u jezgru klastera Hijada

Ovo je lista zvezda članica klastera Hijada koji su četvrte magnitude ili svetlije.[22]

Najsjajnije zvezde Hijada
Naziv HD Prividna
magnituda 		Zvezdana
klasifikacija
Teta² Tavri 28319 3.398 A7III
Epsilon Tavri 28305 3.529 K0III
Gama Tavri 27371 3.642 G8III
Delta¹ Tavri 27697 3.753 G8III
Teta¹ Tavri 28307 3.836 G7III
Kappa Tavri 27934 4.201 A7IV-V
90 Tavri 29388 4.262 A6V
Upsilon Tavri 28024 4.282 A8Vn
Delta² Tavri 27962 4.298 A2IV
71 Tavri 28052 4.480 F0V...

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж Perryman, M.A.C.; et al. (1998). „The Hyades: distance, structure, dynamics, and age”. Astronomy & Astrophysics. 331: 81—120. Bibcode:1998A&A...331...81P. arXiv:astro-ph/9707253 Слободан приступ. 
  2. ^ а б в van Leeuwen, F. "Parallaxes and proper motions for 20 open clusters as based on the new Hipparcos catalogue", A\&A, 2009
  3. ^ а б в Majaess, D.; Turner, D.; Lane, D.; Krajci, T. "Deep Infrared ZAMS Fits to Benchmark Open Clusters Hosting delta Scuti Stars", Journal of the American Association of Variable Star Observers, 2011
  4. ^ а б в McArthur, Barbara E.; Benedict, G. Fritz; Harrison, Thomas E.; van Altena, William "Astrometry with the Hubble Space Telescope: Trigonometric Parallaxes of Selected Hyads", AJ, 2011
  5. ^ а б Bouvier J, Kendall T, Meeus G, Testi L, Moraux E, Stauffer JR, James D, Cuillandre J-C, Irwin J, McCaughrean MJ, Baraffe I, Bertin E. (2008) Brown dwarfs and very low mass stars in the Hyades cluster: a dynamically evolved mass function. Astronomy & Astrophysics, 481: 661-672. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2008A%26A...481..661B.
  6. ^ а б Jim Kaler. „Hyadum I”. Jim Kaler's Stars. Приступљено 29. 10. 2013. 
  7. ^ а б Sato B, Izumiura H, Toyota E, et al. (2007) A planetary companion to the Hyades giant Epsilon Tauri. Astrophysical Journal, 661: 527-531. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ApJ...661..527S.
  8. ^ Dobbie, PD; Napiwotzki, R; Burleigh, MR; et al. (2006). „New Praesepe white dwarfs and the initial mass-final mass relation”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 369 (1): 383—389. Bibcode:2006MNRAS.369..383D. S2CID 17914736. arXiv:astro-ph/0603314 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2006.10311.x. 
  9. ^ „Messier Object 44”. SEDS. 2007-08-25. Приступљено 2012-12-24. 
  10. ^ De Silva, G; et al. (2011). „High-resolution elemental abundance analysis of the Hyades supercluster”. MNRAS. 415 (1): 563—575. Bibcode:2011MNRAS.415..563D. S2CID 56280307. arXiv:1103.2588 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2011.18728.x. 
  11. ^ Famaey B, Pont F, Luri X, Udry S, Mayor M, Jorissen A. (2007) The Hyades stream: an evaporated cluster or an intrusion from the inner disk? Astronomy & Astrophysics, 461: 957-962. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2007A%26A...461..957F.
  12. ^ Vauclair, S.; Laymand, M.; Bouchy, F.; Vauclair, G.; Hui Bon Hoa, A.; Charpinet, S.; Bazot, M. (2008). „The exoplanet-host star iota Horologii: an evaporated member of the primordial Hyades cluster.”. Astronomy and Astrophysics. 482 (2): L5—L8. Bibcode:2008A&A...482L...5V. S2CID 18047352. arXiv:0803.2029 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20079342. , announced in Emily Baldwin. „The Drifting Star”. Архивирано из оригинала 2008-04-21. г. Приступљено 2008-04-18. 
  13. ^ Lada, CJ; Lada, EA (2003). „Embedded clusters in molecular clouds”. Annual Review of Astronomy & Astrophysics. 41: 57—115. Bibcode:2003ARA&A..41...57L. S2CID 16752089. arXiv:astro-ph/0301540 Слободан приступ. doi:10.1146/annurev.astro.41.011802.094844. 
  14. ^ Pavani, DB; Bica, E (2007). „Characterization of open cluster remnants”. Astronomy & Astrophysics. 468 (1): 139—150. Bibcode:2007A&A...468..139P. S2CID 11609818. arXiv:0704.1159 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361:20066240. 
  15. ^ а б в Weideman V, Jordan S, Iben I, Casertano S. (1992) White dwarfs in the halo of the Hyades Cluster – The case of the missing white dwarfs. Astronomical Journal, 104: 1876-1891. 1992AJ....104.1876W.
  16. ^ а б Kroupa, P; Boily, CM (2002). „On the mass function of star clusters”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 336 (4): 1188—1194. Bibcode:2002MNRAS.336.1188K. S2CID 15225436. arXiv:astro-ph/0207514 Слободан приступ. doi:10.1046/j.1365-8711.2002.05848.x. 
  17. ^ Böhm-Vitense, E (2007). „Hyades morphology and star formation”. Astronomical Journal. 133 (5): 1903—1910. Bibcode:2007AJ....133.1903B. doi:10.1086/512124 Слободан приступ. 
  18. ^ Böhm-Vitense E. (1995) White dwarf companions to Hyades F stars. Astronomical Journal, 110: 228-231. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/1995AJ....110..228B.
  19. ^ а б Torres, G; Stefanik, RP; Latham, DW (1997). „The Hyades binaries Theta1 Tauri and Theta2 Tauri: The distance to the cluster and the mass-luminosity relation”. Astrophysical Journal. 485 (1): 167—181. Bibcode:1997ApJ...485..167T. doi:10.1086/304422 Слободан приступ. 
  20. ^ Johnson JA, Fischer D, Marcy GW, Wright JT, Driscoll P, Butler RP, Hekker S, Reffert S, Vogt SS. (2007a) Retired A stars and their companions: Exoplanets orbiting three intermediate-mass subgiants. Astrophysical Journal, 665: 785-793. Abstract at http://adsabs.harvard.edu/abs/2007ApJ...665..785J.
  21. ^ Armstrong, JT; Mozurkewich, D; Hajian, AR; et al. (2006). „The Hyades binary Theta2 Tauri: Confronting evolutionary models with optical interferometry”. Astronomical Journal. 131 (5): 2643—2651. Bibcode:2006AJ....131.2643A. CiteSeerX 10.1.1.1000.4076 Слободан приступ. S2CID 6268214. doi:10.1086/501429. 
  22. ^ Röser, S.; et al. (jul 2011), „A deep all-sky census of the Hyades”, Astronomy & Astrophysics, 531: 15, Bibcode:2011A&A...531A..92R, arXiv:1105.6093 Слободан приступ, doi:10.1051/0004-6361/201116948, A92. In the Vizier catalogue, sort on Vmag using '<4.51'. See also the linked entries in the All-sky Compiled Catalogue of 2.5 million stars (Kharchenko+ 2009). 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Hijade на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hijade_(zvezdani_klaster)&oldid=28521041”