Пређи на садржај

Алах

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са God in Islam)
Ријеч Алах исписана арапском калиграфијом

Алах (арап. الله; IPA: [ɑɫˈɫɑː(h)] ( слушај)) арапска је ријеч за Бога у аврамским религијама.[1] У српском језику, ријеч се уопштено односи на Бога у исламу.[2] Сматра се да је ријеч изведена скраћивањем ријечи al-ilāh, што у преводу значи „Бог”, а односи се на Ел и Елах, хебрејске и арамејске ријечи за Бога.[3][4]

Ријеч Алах је користио арапски народ различитих вјероисповијести од предисламских времена.[5] Конкретније, користи се као израз за Бога и код муслимана (и арапских и неарапских) и код арапских хришћана.[6] Он је често, иако не искључиво, на овај начин коришћен код хришћана бабиста, бахаиста, мандејаца, индонежанских и малтежанских хришћана, као и код мизрахи Јевреја.[7][8][9][10] Слична употреба код хришћана и Сика у западној Малезији недавно је довела до политичких и правних спорова.[11][12][13][14]

Етимологија

[уреди | уреди извор]
Арапске компоненте које чине ријеч Алах:
  1. alif
  2. hamzat waṣl (همزة وصل)
  3. lām
  4. lām
  5. shaddah (شدة)
  6. alif khanjariyya (ألف خنجرية)
  7. hāʾ

Етимологија ријечи Allāh предмет је расправе још од времена класичних арапских филолога.[15] Граматичари Басријеве школе сматрали су или да је настала спонтано (murtajal) или као одређени облик lāh (од глаголског коријена lyh, који значи „скривен” или „узвишен”).[15] Остали сматрају да је ријеч позајмљена из сиријског или хебрејског, али већина их је сматрала да је изведени облик настао скраћивањем арапског одређеног члана al- и ријечи ilāh која се може превести као „божанство, бог” у al-lāh које се преводи као „Божанство” ил „Бог”.[15] Већина данашњих научника прихвата ову теорију, док на теорију о позајмљеници из другог језика гледа са скептицизмом.[16]

Когнати ријечи Allāh постоје и у другим семитским језицима, укључујући хебрејске и арамејски.[7] Одговарајући арамејски облик је Elah (אלה), али је његово емпатично стање Elaha (אלהא). На библијском арамејском се записује као ܐܠܗܐ (ʼĔlāhā), а на сиријском као ܐܲܠܵܗܵܐ (ʼAlâhâ) како се и користи у сиријском хришћанству, и оба израза имају једноставно значење „Бог”.[17] Библијски хебрејски углавном користи облик у множини (али функционална једнина) Elohim (אלהים), а много ријеђе се користи облик у једнини Eloah (אלוהּ).[тражи се извор]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Предисламски Арабљани

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Религија предисламске Арабије

Регионалне варијанте ријечи Алах јавиле су се у паганским и хришћанским предисламским натписима.[5][18] Различите теорије су биле предложене о улози Алаха у предисламским многобожачким култовима. Неки аутори су навели да су многобожачки Арапи користили ово име за означавање бога ствараоца или врховно божанство њиховог пантеона.[19][20] Могуће је да је термин био нејасан у меканској религији.[16][19] Према једној хипотези, која сеже назад до Јулијуса Велхаузена, Алах (врховно божанство племенске федерације око Курејша) била је ознака којом се освјештавала супериорност Хубала (врховног божанства Курејша) над другим боговима.[5] Међутим, такође постоји евиденција да су Алах и Хубал представљали два различита божанства.[5] Према тој хипотези, Каба је прво била посвећена врховном божанству по имену Алах, а затим је у њој смјештен пантеон Курејша након њиховог освајања Меке, око једног вијека прије Мухамедовог времена.[5] Неки натписи указују на употребу Алаха као имена многобожачког божанства вијековима раније, али не зна се ништа прецизно о тој употреби.[5] Неки научници су навели да је Алах могао да представља удаљеног бога створитеља који је постепено пао у сјенку познатијих локалних божанстава.[21][22] Постоји неслагање око тога да ли је Алах имао важну улогу у меканском религиозном култу.[21][23] Није познато да је икакво иконско представљање Алаха постојало.[23][24] Алах је једини бог у Меки који није имао идола.[25] Име Мухамедовог оца је било Абдулах (ʿAbd-Allāh) са значењем „Алахов роб”.[16]

Хришћанство

[уреди | уреди извор]

Арамејска ријеч за „Бога” у језику асирских хришћана је ʼĔlāhā или ʼAlâhâ. Међу онима који говоре арапски и припадају некој од аврамских религија, укључујући хришћане и Јевреје, користи се ријеч „Алах” са значењем „Бог”.[7] Арапи хришћани данашњице немају друге ријечи за „Бога” осим „Алаха”.[26] Чак и малтешки језик арапског поријека на Малти, чије је становништво скоро у потпуности католичко, користи ријеч Alla за „Бога”.[27] Арапи хришћани, на примјер, користе термине Allāh al-ab (الله الأب) за Бога Оца, Allāh al-ibn (الله الابن) за Бога Сина и Allāh al-rūḥ al-quds (الله الروح القدس) за Светог Духа.[28]

Араби хришћани користе два облика инвокације који се налазе на почетку писаних радова. Они су усвојили муслиманску бисмилу (bismillāh) и створили сопствену тринитарну бисмилу већ у 8. вијеку.[29] Муслиманска бисмила се чита: „У име Бога, Милостивог, Самилосног”, док се тринитарна бисмила чита: „У име Оца и Сина и Светог Духа, једног Бога”. Сиријска, латинска и грчка инвокација немају на крају ријечи „Једног Бога”. Овај додатак је направљен како би нагласио једнобожачки аспект тринитарног вјеровања и како би га учинили прихватљивијим за муслимане.[29]

Према Маршалу Хогдсону, чини се да су у предисламским временима, поједини Арапи хришћани ишли на ходочашће у Кабу, пагански храм у то вријеме, у част Алаха као Бога творца.[30]

Поједина археолошка ископавања довела су до открића древних предисламских натписа и гробница које су направили Арапи хришћани у рушевинама цркве у Ум ел Џималу на сјеверу Јордана, а које садрже ознаку Алах као прави име Бога, док су поједини гробови садржали имена као што су „Абд Алах” што значи „слуга/роб Алахов”.[31][32]

Име Алах се може наћи безброј пута у извјештајима и пописима имена хришћанских мученика у јужној Арабији, што свједоче древна сиријска документа о именима оних мученика из времена Химјарске и Аксумске краљевине.[33] Хришћанин Абд Алах ибн Абу Бакр ибн Мухамед је убијен у Наџрану 552. године, јер је носио прстен на којем је писало „Алах је мој господар”.[34] У запису хришћанског мученика из 512. године, ознаке за Алаха се могу пронаћи на арапском и арамејском, у којима га означава као „Алах” или „Алаха”, док сам запис почиње изјавом „Уз помоћ Алаха”.[35][36]

У преисламском јеванђељу, за Бога се користи назив „Алах”, а о томе свједоче и неке откривене арапске верзије Новог завјета које су записивали Арапи хришћани током предисламског доба у сјеверној и јужној Арабији.[37] Предисламски Арапи хришћани забиљежили су ратни поклич „О робови Алахови” (Ya La Ibad Allah) којим су призивали једни друге у борбу.[38] „Алах” се помиње у предисламским хришћанским пјесмама које су писали поједини гасанидски и танукидски пјесници из Сирије и сјеверне Арабије.[39][40][41]

Ислам

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Бог у исламу
Види још: Имена Бога у Исламу
Табла на којој је приказано име „Алах” у Аја Софији, Истанбул, Турска.
Алахов натпис изван Старе џамије у Једренама, Турска.

У исламу, Алах је јединствено, свемоћно и једино божанство и творац свемира и једнак је са Богом у другим аврамских религија.[8][9]

Према исламском вјеровању, Алах је најчешћа ријеч за представљање Бога,[42] и понизну покорност његовој вољи, божијим уредбама и заповијестима које су темељ муслиманске вјере.[8]

У исламској традицији, постоји деведесет девет имена Бога (al-asmā’ al-ḥusná дословно значи: „најбоља имена” или „најљепша имена”), свако од којих призива особену карактеристику Алаха.[9][43] Сва од тих имена се односе на Алаха, врховно и свеобухватно божанско име.[44] Међу тих деведесет девет имена Бога, најпознатија и најчешће коришћена су „Милосрдни” (al-Raḥmān) и „Самилосни” (al-Raḥīm).[9][43]

Већина муслимана користи непреведену арапску изреку in shā’ Allāh (са значењем „ако Бог жели”) када говори о будућим догађајима.[45] Муслиманска дискурзивна побожност подстиче започињање ствари инвокацијом bismillāh (са значењем „у име Бога”).[46]

Постоје одређени изрази хваљења Бога који се издвајају међу муслиманима, укључујући „Subḥān Allāh” (светост Бога), „al-ḥamdu lillāh” (слава Богу), „lā ilāha illā Allāh” (нема божанства осим Бога) и „Allāhu akbar” (Бог је [нај]већи) као израз посвјећености сјећању на Бога (зикр).[47] У суфијској пракси познатој као dhikr Allah (дословно „сјећање на Бога”), суфије понављају и разматрају име Алах или друга божанска имена уз контролисање свог дисања.[48]

Према Герхарду Беверингу, у контрасту са предисламским арабијским политеизмом, Бог у исламу нема сараднике и пратиоце, нити постоји било какво сродство између Бога и џина.[42] Предисламски пагански Арапи су вјеровали у слијепу, моћну, неумољиву и неосјетљиву судбину над којом човјек нема контроле. Ово је замијењено исламском идејом моћног, али промишљеног и милосрдног Бога.[8]

Према Франсису Едварду Петерсу, „Куран инсистира, муслимани вјерују, а историчари потврђују да Мухамед и његови сљедбеници обожавају истог Бога као Јевреји (29:46). Куранов Алах је исти Бог творац који се обраћао Авраму”. Петерс наводи да Куран портретише Алаха као моћнијег и удаљенијег од Јахве, и као универзално божанство, за разлику од Јахве који блиско следи Израелите.[49]

Изговарање

[уреди | уреди извор]

Да би се арапска ријеч Алах правилно изговорила, треба се усредсредити на друго l (ل) у Allah (الله). Када ријечи Алах претходе самогласник a (فَتْحة) или самогласник u (ضَمّة), тада се лам изговара са тврђим акцентом (tafkhīm). Ово тврдо лам је артикулирано са цијелом површином језика, а не само са врхом језика. Примјер, у сури 58:22: man haddaAllah (مَنْ حَادَّ اللَّهَ), што значи „они који се супротстављају Алаху”.[50]

Уколико, међутим, ријечи претходи самогласник i (كَسْرة), тада се лам изговара са меким акцентом (tarqiq) и актикулирано је само са врхом језика, као што је у сури 1:1: Bismillahi (بِسْمِ اللّهِ).[50]

Као позајмљеница

[уреди | уреди извор]

Европски језици

[уреди | уреди извор]

Језици који не користе израз Алах за означавање Бога, ипак могу садржати популарне изразе који користе ту ријеч. На примјер, због дугог присуства муслимана на Пиринејском полуострву, ријечи ojalá у шпанском и oxalá у португалском постоје и данас, позајмљене из арапског inshalla (إن شاء الله). Ова фраза дословно значи „ако Бог жели” (у смислу „надам се”).[51] Њемачки пјесник Зигфрид Аугуст Малман је користио облик Allah као наслов пјесме о врховном божанству,[52] иако је нејасно колико је исламске мисли намјеравао да пренесе.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 27. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „А”. Речник српског језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 25. „Алах, Алаха м. ар.-тур. бог у исламској религији; врховно арапско божанство у предисламском пepuoдy.” 
  3. ^ Leaman, Oliver (2006). The Qur'an: An Encyclopedia (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 34. ISBN 978-0-415-32639-1. Приступљено 28. 7. 2019. 
  4. ^ Cornell, Vincent J. (2005). „God: God in Islam”. Ур.: Jones, Lindsay. Encyclopedia of Religion. 5 (2 изд.). MacMillan Reference USA. стр. 724. 
  5. ^ а б в г д ђ Johnson, Scott Fitzgerald (2012). „Arabia and Ethiopia”. The Oxford Handbook of Late Antiquity (на језику: енглески). Oxford University Press USA. стр. 304—305. ISBN 978-0-19-533693-1. Приступљено 28. 7. 2019. 
  6. ^ „Definition of ALLAH”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019. 
  7. ^ а б в „Allah | Encyclopedia.com”. www.encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 28. 7. 2019. „Allah (ăl´ə, ä´lə), [Arab.,=the God]. Derived from an old Semitic root refering to the Divine and used in the Canaanite El, the Mesopotamian ilu, and the biblical Elohim, the word Allah is used by all Arabic-speaking Muslims, Christians, Jews, and others.” 
  8. ^ а б в г 15965 Allah на сајту Енциклопедија Британика
  9. ^ а б в г Mattar, Philip (2004). „Allah”. Encyclopedia of the Modern Middle East & North Africa: A-C (на језику: енглески). Macmillan Reference USA. ISBN 978-0-02-865770-7. Приступљено 29. 7. 2019. 
  10. ^ Barnstone, Willis; Meyer, Marvin (2009). The Gnostic Bible: Revised and Expanded Edition (на језику: енглески). Shambhala Publications. стр. 531. ISBN 978-0-8348-2414-0. Приступљено 29. 7. 2019. 
  11. ^ Zappei, Julia (13. 1. 2010). „Sikhs target of 'Allah' attack” (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  12. ^ „Malaysia court rules non-Muslims can't use 'Allah'” (на језику: енглески). 14. 10. 2013. Приступљено 29. 7. 2019. 
  13. ^ „Malaysia's Islamic authorities seize Bibles as Allah row deepens”. Reuters (на језику: енглески). 2. 1. 2014. Архивирано из оригинала 16. 01. 2014. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  14. ^ Jala, Idris (24. 2. 2014). „The 'Allah'/Bible issue, 10-point solution is key to managing the polarity – Business News | The Star Online”. www.thestar.com.my (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  15. ^ а б в MacDonald, D. B. (24. 4. 2012). „Ilāh”. Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. 3 (2): 1093. doi:10.1163/1573-3912_islam_sim_352. 
  16. ^ а б в Böwering, Gerhard (2002). „God and his Attributes”. Encyclopaedia of the Qurʾān (на језику: енглески). Brill. 2: 318. doi:10.1163/1875-3922_q3_eqcom_00075. 
  17. ^ „The Comprehensive Aramaic Lexicon”. cal.huc.edu. Приступљено 28. 7. 2019. 
  18. ^ Hitti, Philip K. (2002). History of The Arabs (на језику: енглески). Macmillan International Higher Education. стр. 100—101. ISBN 978-1-137-03982-8. 
  19. ^ а б Gardet, L. (24. 4. 2012). „Allāh”. Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. 3 (2). doi:10.1163/1573-3912_islam_com_0047. 
  20. ^ Saritopak, Zeki (2006). „Allah”. Ур.: Leaman, Oliver. The Qur'an: An Encyclopedia (на језику: енглески). Taylor & Francis. стр. 34. ISBN 978-0-415-32639-1. Приступљено 29. 7. 2019. 
  21. ^ а б Berkey, Jonathan P. (2003). The Formation of Islam: Religion and Society in the Near East, 600-1800 (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 42. ISBN 978-0-521-58813-3. Приступљено 29. 7. 2019. 
  22. ^ Peterson, Daniel C. (2007). Muhammad, Prophet of God (на језику: енглески). Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 21. ISBN 978-0-8028-0754-0. Приступљено 29. 7. 2019. 
  23. ^ а б Peters, Francis E. (1994). Muhammad and the Origins of Islam (на језику: енглески). SUNY Press. стр. 107. ISBN 978-0-7914-1875-8. Приступљено 29. 7. 2019. 
  24. ^ Zeitlin, Irving M. (2007). The Historical Muhammad (на језику: енглески). Polity. стр. 33. ISBN 978-0-7456-3999-4. Приступљено 29. 7. 2019. 
  25. ^ Esposito, John L. „Allah”. www.oxfordislamicstudies.com. Oxford Islamic Studies Online. Архивирано из оригинала 19. 12. 2015. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  26. ^ Lambton, Ann Katherine Swynford; Lewis, Bernard (1977). The Cambridge History of Islam: The central Islamic lands since 1918. Vol. 1B (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 32. ISBN 978-0-521-29135-4. 
  27. ^ Howse, Christopher (30. 1. 2010). „The Christians who call God 'Allah'” (на језику: енглески). Приступљено 29. 7. 2019. 
  28. ^ Diouri, Mourad (2011). Read and Write Arabic Script: A Teach Yourself Guide (на језику: енглески). McGraw Hill Professional. стр. 56. ISBN 978-0-07-177453-6. Приступљено 29. 7. 2019. 
  29. ^ а б Burman, Thomas (1. 9. 1994). „Religious Polemic and the Intellectual History of the Mozarabs, c. 1050—1200” (на језику: енглески). Brill: 93. doi:10.1163/9789004247031. 
  30. ^ Hodgson, Marshall G. S. (1974). The Venture of Islam: Conscience and History in a World Civilization (на језику: енглески). University of Chicago Press. стр. 156. Приступљено 29. 7. 2019. 
  31. ^ Bellamy, James A. (јул 1988). „Two Pre-Islamic Arabic Inscriptions Revised: Jabal Ramm and Umm Al-Jimāl”. Journal of the American Oriental Society (на језику: енглески). 108 (3): 369. doi:10.2307/603860. 
  32. ^ Littmann, Enno (1949). Semitic Inscriptions: Arabic Inscriptions (на језику: енглески). E.J. Brill. Приступљено 29. 7. 2019. 
  33. ^ Jacob III, Ignatius (1966). Arab Martyrs of Himyar in the Syriac Documents (на језику: арапски). стр. 9, 65, 66, 89. Приступљено 29. 7. 2019. 
  34. ^ Isḥāq, Ibn (1955). The Life of Muhammad: A Translation of Ishaq's Sirat Rasul Allah, with Introduction and Notes by A. Guillaume (на језику: енглески). Pakistan Branch, Oxford University. стр. 18. Приступљено 29. 7. 2019. 
  35. ^ Grohmann, Adolf (1971). Arabische Paläographie: Das Schriftwesen ; Die Lapidarschrift. 2 (на језику: немачки). Hermann Böhlaus. стр. 6—8. Приступљено 29. 7. 2019. 
  36. ^ Gruendler, Beatrice (1993). The Development of the Arabic Scripts: From the Nabatean Era to the First Islamic Century According to Dated Texts (на језику: енглески). Scholars Press. ISBN 978-1-55540-710-0. Приступљено 29. 7. 2019. 
  37. ^ Winnett, F. V. (1938). „Allah Before Islam”. The Muslim World (на језику: енглески). 28 (3): 239—248. ISSN 1478-1913. doi:10.1111/j.1478-1913.1938.tb02441.x. Приступљено 29. 7. 2019. 
  38. ^ Shahid, Irfan (1984). Byzantium and the Arabs in the Fourth Century (на језику: енглески). Dumbarton Oaks. стр. 418. ISBN 978-0-88402-116-2. 
  39. ^ Shahid, Irfan (1984). Byzantium and the Arabs in the Fourth Century (на језику: енглески). Dumbarton Oaks. стр. 452. ISBN 978-0-88402-116-2. 
  40. ^ Amin, A.; Harun, A. (1951). Sharh Diwan Al-Hamasa (1 изд.). Cairo. стр. 478—480. 
  41. ^ Al-Marzubani. Mu'jam Ash-Shu'araa. стр. 302. 
  42. ^ а б Böwering, Gerhard, God and His Attributes, Encyclopaedia of the Qurʼān, Brill, 2007.
  43. ^ а б Bentley, David (1999). The 99 Beautiful Names for God for All the People of the Book (на језику: енглески). William Carey Library. ISBN 978-0-87808-299-5. Приступљено 11. 8. 2019. 
  44. ^ Murata, Sachiko (1992). The Tao of Islam: A Sourcebook on Gender Relationships in Islamic Thought (на језику: енглески). SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0913-8. Приступљено 11. 8. 2019. 
  45. ^ Gregg, Gary S. (2005). The Middle East: A Cultural Psychology (на језику: енглески). Oxford University Press. стр. 30. ISBN 978-0-19-534675-6. Приступљено 11. 8. 2019. 
  46. ^ Fluehr-Lobban, Carolyn (1994). Islamic Society in Practice (на језику: енглески). University Press of Florida. стр. 24. ISBN 978-0-8130-1319-0. Приступљено 11. 8. 2019. 
  47. ^ Ahmed, M. Mukarram; Syed, Muzaffar Husain, ур. (2005). Encyclopaedia of Islam: Islam's campaign against evil (на језику: енглески). Anmol Publications. стр. 144. 
  48. ^ Ernst, Carl W.; Lawrence, Bruce B. (2002). Sufi Martyrs of Love: The Chishti Order in South Asia and Beyond (на језику: енглески). Palgrave Macmillan. стр. 29. ISBN 978-1-4039-6027-6. Приступљено 11. 8. 2019. 
  49. ^ Peters, Francis E. (2003). Islam, a Guide for Jews and Christians (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 4. ISBN 978-0-691-11553-5. Приступљено 11. 8. 2019. 
  50. ^ а б „How do you pronounce „Allah” (الله) correctly?”. Arabic for Nerds (на језику: енглески). 16. 6. 2018. Приступљено 12. 8. 2019. 
  51. ^ Baralt, Luce López (1992). Islam in Spanish Literature: From the Middle Ages to the Present (на језику: енглески). BRILL. стр. 25. ISBN 9789004094604. Приступљено 12. 8. 2019. 
  52. ^ „Allah by Siegfried August Mahlmann”. allpoetry.com (на језику: енглески). Приступљено 12. 8. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Типографија
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алах&oldid=28503446”