Угљени микрофони
Угљени микрофон је врста микрофона, претварача који претвара звук у електрични звучни сигнал. Састоји се од две металне плоче раздвојене гранулама угљеника. Једна плоча је веома танка и усмерена ка говорном лицу, делујући као дијафрагма. Звучни таласи ударају у дијафрагму проузрокујући њено вибрирање, при чему испољавају променљив притисак на грануле, што заузврат мења електрични отпор између плоча. Виши притисак смањује отпор и тиме приближава грануле. Стабилна једносмерна струја пролази између плоча кроз гранула. Променљив отпор доводи до модулације струје, стварајући променљиву електричну струју, која репродукује променљив притисак звучног таласа. У телефонији, ова таласања струје директно се преносе кроз телефонске жице до централне канцеларије. У јавним системима или у уређајима за снимање користе се аудио појачала. Фреквентни одзив угљених микрофона, међутим, ограничен је на уски опсег, а уређај производи значајну електричну буку.
Као појачало
[уреди | уреди извор]Угљени микрофони се могу користити као појачала.[1] Ова могућност је коришћен у раним телефонским репетиторима, чинећи телефонске позиве на даљину могућим у ери пре ере појачала на бази вакуумских цеви. У овим репетиторима, магнетни телефонски пријемник је механички упарен са угљеним микрофоном.
Тренутна употреба
[уреди | уреди извор]Поред старих телефонских инсталација у земљама Трећег света, угљени микрофони се и данас користе у одређеним апликацијама у развијеном свету. Пример је Схуре 104ц[2], који је још увек у потражњи због широке компатибилности са постојећом опремом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Examples of amplifiers that were based on carbon microphones:
- By 1904 Herbert E. Shreeve had developed a carbon amplifier for relaying telephone signals over long distances. Also, the (U.S.) Western Electric company used a carbon amplifier in its No. 66B hearing aid. See: Electro-mechanical amplifiers Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2015).
- A mechanical telephone relay, which was invented by Herbert E. Shreeve, an engineer with the Western Electric Co., was patented in 1905. See: Herbert E. Shreeve, "Telephone-current reinforcer or relay," U.S. patent no. 791,655 (filed: July 8, 1904 ; issued: June 6, 1905). See also: Herbert E. Shreeve, "Telephone-current reinforcer or relay," U.S. patent no. 791,656 (filed: Feb. 28, 1904 ; issued: June 6, 1905).
- The Acousticon hearing aid employed a carbon amplifier. See: The Hearing Aid Museum.
- Other early hearing aids that were based on carbon amplifiers are mentioned here: Washington University School of Medicine: Timeline of hearing devices and early deaf education
- In 1924, the Siemens Corp. of Germany patented a carbon-amplifier hearing aid. See: Siemens Hearing Instruments: 1924 carbon amplifier Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јануар 2014).
- ^ „Model 104C Guide” (PDF). Shure Incorporated. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2015. г. Приступљено 13. 05. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- T A Edison, U.S. Patent 0.474.230 Speaking Telegraph (graphite microphone), filed April 1877, issued May 1892
- T A Edison, U.S. Patent 0.203.016 Improvement in Speaking Telephones (compressed lamp black button insulated from diaphragm), filed March 1878, issued April, 1878
- T A Edison, U.S. Patent 0.222.390 Carbon Telephone (carbon granules microphone), filed Nov 1878, issued Dec 1879
- E. Berliner, U.S. Patent 0.222.652 Improvement in Electrical Contact Telephones (carbon diaphragm with carbon contact pin), filed August 1879, issued December 16, 1879
- A C White, U.S. Patent 0.485.311 Telephone (solid back carbon microphone), filed March 24, 1892, issued November 1, 1892 (Bell engineer)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
