Шокјо

964—968	Кохо
968—970	Ана
970—973	Тенроку
973—976	Тенен
976—978	Џоген
978—983	Тенген
983—985	Еикан
985—987	Кана
987—988	Еиен
988—990	Еисо
990—995	Шорјаку
995—999	Чотоку
999—1004	Чохо
1004—1012	Канко
1012—1017	Чова
1017—1021	Канин
1021—1024	Џиан
1024—1028	Манџу
1028—1037	Чоген
1037—1040	Чорјаку

806—810	Даидо
810—824	Конин
824—834	Тенчо
834—848	Џова
848—851	Кашо
851—854	Нинџу
854—857	Саико
857—859	Тенан
859—877	Џоган
877—885	Гангјо
885—889	Нина
889—898	Канпјо
898—901	Шотаи
901—923	Енги
923—931	Енчо
931—938	Џохеи
938—947	Тенгјо
947—957	Тенрјаку
957—961	Тентоку
961—964	Ова

645—650	Таика
650—654	Хакучи
686—686	Шучо
701—704	Таихо
704—708	Кеиун
708—715	Вадо
Нара
715—717	Реики
717—724	Јоро
724—729	Џинки
729—749	Тенпјо
749	Тенпјо канпо
749—757	Тенпјо шохо
757—765	Тенпјо хоџи
765—767	Тенпјо џинго
767—770	Џинго кеиун
770—781	Хоки
781—782	Тено
782—806	Енрјаку

Шокјо (正慶, позната и као "Шокеи") је јапанска ера (ненко) Северног двора током Нанбокучо периода, која је настала после Гентоку и пре Кенму ере. Временски је трајала од априла 1332. до априла 1333. године и била је последња ера која је припадала Камакура периоду.^[1] Владајући цареви били су Го-Даиго на југу и Когон на северу.^[2]

Нанбокучо период (период Јужног и Северног двора)

Царске престонице током „Нанбоку-чо“ периода биле су релативно близу. Власт се делила на два двора: Северна престоница била је у Кјоту, а Јужна у граду Јошино.

Током Меиџи периода, 3. марта 1911, царским указом је објављено да су тадашњи актуелни владари били легитимни и директни потомци цара Го-Даига и Го-Муракамија, чија је престоница основана у егзилу, у граду Јошину у близини Наре.^[3]

До краја Едо периода сматрало се да су војни званичници и претенденти на титулу цара, који су били подржани од Ашикага шогуната, били грешком унети у царске хронологије због чињенице да царски симболи нису били у њиховом поседу.^[3]

Северни двор који се сматрао незаконитим, основао је у Кјоту Ашикага Такауџи.^[3]

Важнији догађаји Шокјо ере

1332. Шокјо ганен (正慶元年): Име ере се мења у Шокјо. Претходна ера, Генко, завршила се након две године и 10 месеци.^[4]

У исто време (1331–1333) на Јужном двору упоредо тече ера Генко.

Референце

^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Tenshō" in Japan encyclopedia, pp. 882; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.
^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 286-289.
^ ^а ^б ^в Thomas, Julia Adeney. (2001). Reconfiguring modernity: concepts of nature in Japanese political ideology, pp. 199 n57, citing Mehl, Margaret. (1997). History and the State in Nineteenth-Century Japan. pp. 140-147.
^ Titsingh 1834, стр. 287

Литература

Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691

Спољашње везе

Јапански календар - илустрације и додатне информације

Гентоку	Ера Шокјо 1332–1333.	Кенму

[1] Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Tenshō" in Japan encyclopedia, pp. 882; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.

[2] Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 286-289.

[concise-3] а ^б ^в Thomas, Julia Adeney. (2001). Reconfiguring modernity: concepts of nature in Japanese political ideology, pp. 199 n57, citing Mehl, Margaret. (1997). History and the State in Nineteenth-Century Japan. pp. 140-147.

[4] Titsingh 1834, стр. 287

[1]

[2]

[3]

[4]