Пређи на садржај

Слободан град Данциг

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Слободан град Данцинг)
Слободан град Данциг
Freie Stadt Danzig  (немачки)
Wolne Miasto Gdańsk  (пољски)
Застава
Застава
Грб Слободног града Данцига
Грб
Химна
За Данциг

Географија
Континент Европа
Регија Балтик
Престоница Данциг
Друштво
Службени језик немачки и пољски
Религија лутеранизам и католицизам
Политика
Облик државе република
 — Високи представник
Законодавна власт Фолкстаг
Историја
Историјско доба савремено доба
 — Оснивање 1920
 — Укидање 1939
Догађаји  
 — Основан 15. новембар 1920.
 — Анексија од стране Нацистичке Немачке 2. септембар 1939. 
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 1966 km²
Становништво 366.730 (1923. процена)
Валута Папирмарка до 1923.
Данциг гулден
Земље претходнице и наследнице
Слободног града Данцига
Претходнице: Наследнице:
Вајмарска република Нацистичка Немачка

Слободан град Данциг (нем. Freie Stadt Danzig; пољ. Wolne Miasto Gdańsk) био је полу-аутономни град-држава који је постојао између 1920. и 1939. а састојао се од данашњег града Гдањска и скоро 200 околних градова, села и насеља. Основан је 15. новембра 1920.[1][2] у складу са условима члана 100 одељак XI пасус III Версајског споразума.

По Версајском споразуму регион треба да остане одвојен од Вајмарске републике и ново успостављене Пољске државе али није био независна држава[3] већ је био под заштитом Лиге народа и у обавезујућој царинској унији са Пољском.

Пољској је дато пуно право да развија и одржава транспортне и све друге везе са градом и да користи луку у граду.[4] Главни разлог оснивања Слободног града Данциг је да Пољска добије приступ добро развијено морској луци а у исто време признаје се да је већинско становништво немачко (око 95%).[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Loew 2011, стр. 189.
  2. ^ Samerski 2003, стр. 8.
  3. ^ Kaczorowska 2010, стр. 199.
  4. ^ Yale Law School. „The Versailles Treaty June 28, 1919: Part III”. The Avalon Project. Архивирано из оригинала 14. 02. 2008. г. Приступљено 3. 5. 2007. 
  5. ^ Chestermann 2004, стр. 20.

Литература

[уреди | уреди извор]