Сераскер
 |
| Војска Османског царства |
|---|
Сераскер или Сераскир (тур. Serasker), у Отоманском царству је врховни заповједник једног већег војног похода, од великог везира до беглербега.[1]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Сама реч је у вези са речима сердар и серхат, у којима сер значи главни, глевешина, истурена област (крајина-серхат).
Историја
[уреди | уреди извор]Иван Фрањо Јукић у својој књизи о Босни, пишући о везиру Џелалудину паши, између осталога је и записао:[2][а]
Најпослије Бошњаци му доскочише године 1821. Цар га дигне с Босне, и учини га сераскиером над војском у Герчкој, што њему буде неповољно, отрује се и умире у Травнику - 16. липња год. 1826.
При млетачким покушајима освајања Улциња у 18. веку, остали су записи да је сераскер (турска страна) давао наредбе на словенском језику.[3]
Аскер су на турском војници. Једа од сераскера био је и Ибрахим-паша Паргалија.
Види још
[уреди | уреди извор]Титула Сераскер-Султан.[4]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Реч Бошњак у време Јукића има другачије значење од данашњег. Од 1993. Бошњак је име националне припадности босанских муслимана, а Бошњак у време Јукића је становник Босне без разлике вере, као данас Босанац.
