Пробиштип
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Пробиштип |
Становништво | |
— 2002. | 8.045 (град) + 669 (село) |
— густина | 1.383/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 01′ 50″ С; 22° 10′ 43″ И / 42.0306° С; 22.1786° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 550 m |
Површина | 6,3 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 2210 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | PS |
Веб-сајт | www |
Пробиштип (мкд. Пробиштип) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Пробиштип је седиште истоимене општине Пробиштип, која броји 16.193 становника (по попису из 2002).[1]
Данас је Пробиштип рударско насеље, састављено од градског (8.045 ст.) и сеоског дела (669 ст.).[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Град Пробиштип је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Штипа град је удаљен 40 km северно, а од главног града Скопља 95 km источно.
Рељеф: Пробиштип је средиште историјске области Злетово, познате по рударству. Насеље је положено у тзв. Злетовској котлини, на приближно 550 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, а источно планина Манговица. Јужно се пружа котлина.
Клима у Пробиштипу је умерено континентална клима.
Воде: Кроз Пробиштип протиче пар потока, који се јужно од града уливају у Злетовску реку, притоку Брегалнице.
Историја
[уреди | уреди извор]Околица Пробиштип, нароћито јужна подгорина Осоговских планина, била је позната већ за Римљана, као изузетно богато налазиште минерала и са бројним рудницима.
Први помен насеља под данашњим именом јавља се у 14. веку, када се дато насеље налази у оквиру српске средњовековне државе. Међутим, вековима је то било село без већег значаја у сенци оближњих Кратова (седишта управе) и Злетова (великог рудника од давнина). Тако је почетком 20. века насеље бројало тек нешто више од 200 становника, све православних Словена.
1912. године Злетовска област се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Пробиштип и његови рудници нарочито су добро радили за време Југославије, па је то време процвата привреде и нагог раста града.
Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.
Становништво
[уреди | уреди извор]Пробиштип је према последњем попису из 2002. године имао укупно 8.714 становника, од чега 8.045 у градском делу, а 669 становника у сеоском.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[2]
Градски део:
Број | Постотак | |
Укупно | 8.045 | 100% |
Македонци | 7.907 | 98,3% |
Срби | 63 | 0,8% |
Роми | 20 | 0,2% |
Цинцари | 15 | 0,2% |
остали | 40 | 0,5% |
Сеоски део:
Број | Постотак | |
Укупно | 669 | 100% |
Македонци | 653 | 97,6% |
Роми | 14 | 2,1% |
остали | 2 | 0,3% |
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Привреда
[уреди | уреди извор]У близини Пробиштипа налази се познати рудник олова и цинка „Злетово“, у којем се експлоатација вршила већ од антике. У самом граду подигнута је 1976. фабрика батерија и акумулатора, која данас послује као фабрика акумулатора ВЕСНА — САП.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Пробиштип је млад град, па нема старе архитектуре.
Пробиштипски крај познат је и по оближњем манастиру Лесново, посвећеном Св. Арханђелу Михајлу и Светом Гаврилу Лесновском.
Вршилац дужности председника владе Северне Македоније Емил Димитриев је рођен у Пробиштипу.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Градска црква, посвећена Успенију Пресвете Богородице
-
Градска кућа Пробиштипа
-
Средњошколски центар „Наум Наумовски Борче“
-
Градски дом културе
-
Панорама Пробиштипа.
-
Музеј ретких минерала.