Пробиштип

Пробиштип мкд. Пробиштип
Главни трг у Пробиштипу
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Пробиштип
Становништво
— 2002.	8.045 (град) + 669 (село)
— густина	1.383/km2
Географске карактеристике
Координате	42° 01′ 50″ С; 22° 10′ 43″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	550 m
Површина	6,3 km2
Пробиштип Пробиштип на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2210
Позивни број	032
Регистарска ознака	PS
Веб-сајт	www.probistip.gov.mk

Пробиштип (мкд. Пробиштип) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Пробиштип је седиште истоимене општине Пробиштип, која броји 16.193 становника (по попису из 2002).

Данас је Пробиштип рударско насеље, састављено од градског (8.045 ст.) и сеоског дела (669 ст.).

Географија

Град Пробиштип је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Штипа град је удаљен 40 km северно, а од главног града Скопља 95 km источно.

Рељеф: Пробиштип је средиште историјске области Злетово, познате по рударству. Насеље је положено у тзв. Злетовској котлини, на приближно 550 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, а источно планина Манговица. Јужно се пружа котлина.

Клима у Пробиштипу је умерено континентална клима.

Воде: Кроз Пробиштип протиче пар потока, који се јужно од града уливају у Злетовску реку, притоку Брегалнице.

Историја

Главна раскрсница у Пробиштипу

Околица Пробиштип, нароћито јужна подгорина Осоговских планина, била је позната већ за Римљана, као изузетно богато налазиште минерала и са бројним рудницима.

Први помен насеља под данашњим именом јавља се у 14. веку, када се дато насеље налази у оквиру српске средњовековне државе. Међутим, вековима је то било село без већег значаја у сенци оближњих Кратова (седишта управе) и Злетова (великог рудника од давнина). Тако је почетком 20. века насеље бројало тек нешто више од 200 становника, све православних Словена.

1912. године Злетовска област се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Пробиштип и његови рудници нарочито су добро радили за време Југославије, па је то време процвата привреде и нагог раста града.

Од 1991. године град је у саставу Северне Македоније.

Становништво

Градски парк

Пробиштип је према последњем попису из 2002. године имао укупно 8.714 становника, од чега 8.045 у градском делу, а 669 становника у сеоском.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

Градски део:

	Број	Постотак
Укупно	8.045	100%
Македонци	7.907	98,3%
Срби	63	0,8%
Роми	20	0,2%
Цинцари	15	0,2%
остали	40	0,5%

Сеоски део:

	Број	Постотак
Укупно	669	100%
Македонци	653	97,6%
Роми	14	2,1%
остали	2	0,3%

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Привреда

У близини Пробиштипа налази се познати рудник олова и цинка „Злетово“, у којем се експлоатација вршила већ од антике. У самом граду подигнута је 1976. фабрика батерија и акумулатора, која данас послује као фабрика акумулатора ВЕСНА — САП.

Занимљивости

Пробиштип је млад град, па нема старе архитектуре.

Пробиштипски крај познат је и по оближњем манастиру Лесново, посвећеном Св. Арханђелу Михајлу и Светом Гаврилу Лесновском.

Вршилац дужности председника владе Северне Македоније Емил Димитриев је рођен у Пробиштипу.

Галерија

• 
  Градска црква, посвећена Успенију Пресвете Богородице
• 
  Градска кућа Пробиштипа
• 
  Средњошколски центар „Наум Наумовски Борче“
• 
  Градски дом културе
• 
  Панорама Пробиштипа.
• 
  Музеј ретких минерала.
• 

Види још

• Општина Пробиштип

Спољашње везе

• www.probistip.gov.mk Званична страница Општине Пробиштип
• Пробиштип на Порталу „Exploring Macedonia“