Полиплоид
Изглед
Полиплоид је телесна ћелија или организам која садржи више од две, односно, полна ћелија са више од једне гарнитуре хромозома. Представља врсту нумеричке аберације хромозома.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Snustad, P. et al. 2006. Principles of Genetics, John Wiley & Sons, Inc. Hoboken, NJ. (4th изд.). ISBN 978-0-471-69939-2.
- Initiative, Arabidopsis Genome (2000). „Analysis of the genome sequence of the flowering plant Arabidopsis thaliana”. Nature. 408 (6814): 796—815. PMID 11130711. doi:10.1038/35048692.
- Eakin GS, Behringer RR (2003). „Tetraploid development in the mouse”. Dev. Dyn. 228 (4): 751—66. PMID 14648853. doi:10.1002/dvdy.10363.
- Gaeta RT, Pires JC, Iniguez-Luy F, Leon E, Osborn TC (2007). „Genomic changes in resynthesized Brassica napus and their effect on gene expression and phenotype”. Plant Cell. 19 (11): 3403—17. PMC 2174891 . PMID 18024568. doi:10.1105/tpc.107.054346.
- Gregory, T.R. & Mable, B.K. (2005). Polyploidy in animals. In The Evolution of the Genome (edited by T.R. Gregory). Elsevier, San Diego, pp. 427–517.
- Jaillon, O.; Aury, JM; F, Brunet; et al. (2004). „Genome duplication in the teleost fish Tetraodon nigroviridis reveals the early vertebrate proto-karyotype”. Nature. 431 (7011): 946—57. PMID 15496914. doi:10.1038/nature03025.
- Paterson AH, Bowers JE, Van de Peer Y, Vandepoele K (2005). „Ancient duplication of cereal genomes”. New Phytol. 165 (3): 658—61. PMID 15720677. doi:10.1111/j.1469-8137.2005.01347.x.
- Raes J, Vandepoele K, Simillion C, Saeys Y, Van de Peer Y (2003). „Investigating ancient duplication events in the Arabidopsis genome” (PDF). J. Struct. Funct. Genomics. 3 (1-4): 117—29. PMID 12836691. doi:10.1023/A:1022666020026. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 09. 2019. г. Приступљено 21. 04. 2014.
- Simillion C, Vandepoele K, Van Montagu MC, Zabeau M, Van de Peer Y (2002). „The hidden duplication past of Arabidopsis thaliana”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (21): 13627—32. PMC 129725 . PMID 12374856. doi:10.1073/pnas.212522399.
- Soltis DE, Soltis PS, Schemske DW, Hancock JF, Thompson JN, Husband BC, Judd WS (2007). „Autopolyploidy in angiosperms: have we grossly underestimated the number of species?”. Taxon. 56 (1): 13—30.
- Soltis DE, Buggs RJ, Doyle JJ, Soltis PS (2010). „What we still don't know about polyploidy”. Taxon. 59: 1387—1403.
- Taylor JS, Braasch I, Frickey T, Meyer A, Van de Peer Y (2003). „Genome duplication, a trait shared by 22000 species of ray-finned fish”. Genome Res. 13 (3): 382—90. PMC 430266 . PMID 12618368. doi:10.1101/gr.640303.
- Tate, J.A., Soltis, D.E., & Soltis, P.S. (2005). Polyploidy in plants. In The Evolution of the Genome (edited by T.R. Gregory). Elsevier, San Diego, pp. 371–426.
- Van de Peer Y, Taylor JS, Meyer A (2003). „Are all fishes ancient polyploids?” (PDF). J. Struct. Funct. Genomics. 3 (1-4): 65—73. PMID 12836686. doi:10.1023/A:1022652814749. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 09. 2019. г. Приступљено 21. 04. 2014.
- Van de Peer Y (2004). „Tetraodon genome confirms Takifugu findings: most fish are ancient polyploids”. Genome Biol. 5 (12): 250. PMC 545788 . PMID 15575976. doi:10.1186/gb-2004-5-12-250. Архивирано из оригинала 19. 03. 2012. г. Приступљено 21. 04. 2014.
- Van de Peer, Y. and Meyer, A. (2005). Large-scale gene and ancient genome duplications. In The Evolution of the Genome (edited by T.R. Gregory). Elsevier, San Diego, pp. 329–368
- Wolfe KH, Shields DC (1997). „Molecular evidence for an ancient duplication of the entire yeast genome”. Nature. 387 (6634): 708—13. PMID 9192896. doi:10.1038/42711.
- Wolfe, K. H. (2001). „Yesterday's polyploids and the mystery of diploidization”. Nat. Rev. Genet. 2 (5): 333—41. PMID 11331899. doi:10.1038/35072009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- BioNet škola Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008)