Меива
Изглед
Меива (明和) је јапанска ера (ненко) која је настала после Хореки и пре Анеи ере. Временски је трајала од јуна 1764. до новембра 1772. године и припадала је Едо периоду.[1] Актуелни владари били су царица Го Сакурамачи и цар Го Момозоно.[2] Нова ера је именована како би се обележио долазак новог монарха на трон. Име меива у грубом преводу значи "светла складност".
Важнији догађаји Меива ере
[уреди | уреди извор]- 1765. (Меива 2): Издата је кованица вредности пет мома.[3]
- 1766. (Меива 3): Спречена је побуна да се уклони актуелни шогун.[4]
- 1768. (Меива 5): Заустављена је употреба новца вредности пет мома.
- 1770. (Меива 7): Тајфун у Кјоту удара на новоизграђену царску палату.[5]
- 1770. (Меива 7): Велика комета (Лекселова комета) била је видљива током лета и јесени.[5]
- 1770. (Меива 7): Прва година суше која ће у Јапану трајати петнаест година.[5]
- 1. април 1772. (Меива 9, двадесетдевети дан другог месеца): "Велики Меива пожар"—једна од три велике катастрофе Еда. По незваничним извештајима уништено је око 178 храмова и манастира, 127 даимјо резиденција (+ 878 незваничних резиденција), 8705 кућа самураја, 628 трговачких објеката а жртве у људству достигле су број од 6000 погођених. Град је био уништен а његова рекострукција коштала је земљу велике количине новца.[5]
- 2. август 1772. (Меива 9, четврти дан шестог месеца): Страшна олуја погодила је област Канто, донела поплаве и уништила усеве.[5]
- 17. август 1772. (Меива 9, деветнаести дан шестог месеца): Још једна велика олуја која доноси нове поплаве. Јаки ветрови уништавају око 4000 кућа.[6]
- 1772. (Меива 9): Због свих несрећа и непогода девета година Меива ере названа је годином проблема. Томе је најпре допринела чињеница да реч за еру "Меива" и реч за девет - "ку" звучи веома као "меиваку" што је јапанска реч за муку и несрећу.[5]
- 1772. (Меива 9, једанаести месец): Име ере је промењено у Анеи што у преводу значи "мирна вечност".[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Meiwa" Japan Encyclopedia, на сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon. стр. 419.
- ^ Вредности кованице Јапана: 1 обан = 10 рјоа = 40 буа = 160шуа = 40.000 мона. Један мом вредео је 10 буа. Ове кованице издавале су само неке префектуре и врло брзо су повучене. Види још на: http://en.numista.com/numisdoc/japan-51.html
- ^ Screech, T. Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. pp. 139-145.
- ^ а б в г д ђ Hall, John. (1955). Tanuma Okitsugu, 1719-1788. стр. 120.
- ^ Hall 1997, стр. 120
- ^ Hall 1997, стр. 169
Литература
[уреди | уреди извор]- Hall, John Whitney (1997). The Cambridge History of Japan: Early Modern Japan. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22355-3. OCLC 174552485.
- Nara, Hiroshi (2004). The Structure of Detachment: the Aesthetic Vision of Kuki Shūzō with a translation of "Iki no kōzō.". Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-2805-9. ; OCLC 644791079
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Лекселова комета: -- Комета ("D/1770 L1") касније названа Лекселова.
- Јапански календар - илустрације и додатне информације