Канген

964—968	Кохо
968—970	Ана
970—973	Тенроку
973—976	Тенен
976—978	Џоген
978—983	Тенген
983—985	Еикан
985—987	Кана
987—988	Еиен
988—990	Еисо
990—995	Шорјаку
995—999	Чотоку
999—1004	Чохо
1004—1012	Канко
1012—1017	Чова
1017—1021	Канин
1021—1024	Џиан
1024—1028	Манџу
1028—1037	Чоген
1037—1040	Чорјаку

806—810	Даидо
810—824	Конин
824—834	Тенчо
834—848	Џова
848—851	Кашо
851—854	Нинџу
854—857	Саико
857—859	Тенан
859—877	Џоган
877—885	Гангјо
885—889	Нина
889—898	Канпјо
898—901	Шотаи
901—923	Енги
923—931	Енчо
931—938	Џохеи
938—947	Тенгјо
947—957	Тенрјаку
957—961	Тентоку
961—964	Ова

645—650	Таика
650—654	Хакучи
686—686	Шучо
701—704	Таихо
704—708	Кеиун
708—715	Вадо
Нара
715—717	Реики
717—724	Јоро
724—729	Џинки
729—749	Тенпјо
749	Тенпјо канпо
749—757	Тенпјо шохо
757—765	Тенпјо хоџи
765—767	Тенпјо џинго
767—770	Џинго кеиун
770—781	Хоки
781—782	Тено
782—806	Енрјаку

Канген (寛元) је јапанска ера (ненко) која је настала послеНинџи и пре Хоџи ере. Временски је трајала од фебруара 1243. до фебруара 1247. године и припадала је Камакура периоду.^[1] Владајући монарх био је цар Го-Сага.^[2]

Важнији догађаји Канген ере

1244. (Канген 2): Током пролећа десио се велики број необичних феномена на небу изнад Камакуре што је веома забринуло шогуна Куџо Јорицунеа.^[3]
1244. (Канген 2, четврти месец): Јорицунеовом сину, Јорицугеу, у шестој години живота организују прославу преласка из детињства у одрасло доба. Истог месеца Јорицуне моли цара Го-Сагу да дозволи да титулу шогуна наследи његов син, што цар услишава.^[3]
11. септембар 1245. (Канген 3, седми месец): Јошицуне брије главу и постаје будистички монах.^[3]
1246. (Канген 4, седми месец): Јорицунеовог сина, седмогодишњег шогуна, жене сестром Хоџо Цунетокија.^[3]
1246. (Канген 4): После четири године владавине цар Го-Сага абдицира и трон наслеђује нови цар Го-Фукакуса.^[4]

Референце

^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kangen" in Japan encyclopedia. стр. 470; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.
^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 245-247; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. pp. 228-232.
^ ^а ^б ^в ^г Titsingh, pp. 247.
^ Titsingh, pp. 247-248; Varley. стр. 44;

Литература

Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
Titsingh, Isaac. (1834). Nihon Odai Ichiran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691
Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 9780231049405. OCLC 6042764.

Спољашње везе

Јапански календар - илустрације и додатне информације

Нинџи	Ера Канген 1243–1247.	Хоџи

[1] Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kangen" in Japan encyclopedia. стр. 470; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today.

[2] Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du Japon. стр. 245-247; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki. pp. 228-232.

[t247-3] а ^б ^в ^г Titsingh, pp. 247.

[4] Titsingh, pp. 247-248; Varley. стр. 44;

[1]

[2]

[3]

[4]