Градац (река)
| Градац | |
|---|---|
 Река Градац, средњи део тока | |
| Опште информације | |
| Дужина | 28 km |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Колубара (река) |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Ваљево |
| Притоке | Буковска река, Забава |
| Река на Викимедијиној остави | |
Градац је река понорница која извире испод планине Повлен, а после неколико километара понире и поново избија код села Богатића, повише манастира Ћелије, код Јаког извора. Одатле до Ћелија, Градац тече кроз кривудаву клисуру, прави известан лук око манастира и одлази према Ваљеву, где се улива у Колубару.[1] Река Градац, водом најбогатија притока Колубаре, усекла је клисурасто-кањонску долину дужине 22,7 km. Од саставака Буковске реке и Забаве, где у ствари настаје, до ушћа у Колубару ова река има дужину 28 km и укупан пад 187 метара.[2]
Кањон реке Градац
[уреди | уреди извор]Дужином од 22,7 km и дубином од 150-200 метара, кањон Градца је најдужи и најмаркантнији облик речне ерозије Ваљевском красу. Кањонска долина Градца се састоји из два дела:
Горњи део
[уреди | уреди извор]Горњи део који се пружа између Ластре и Богатића, односно од Остојића вира до врела. Тај део по називу Суваја, познат је као периодски ток. Подземна циркулација се одвија испод речног корита на непознатој дубини, и усмерена је према врелу Коловрат које се налази с десне стране корита низводно од Зеленаца - главног врела.
-
Градац на Шареном платну -
Поглед према околини код извора реке Градац -
Анатема зими -
Ерозивна брана код еко домаћинства -
Испод манастира Ћелије -
Код Шареног платна -
Детаљ реке зими
Доњи део
[уреди | уреди извор]Доњи део низводно од врела до Ваљева.
Основне карактеристике кањона
[уреди | уреди извор]Основне карактеристике кањона су вертикалне литице, у вишим деловима кањонских страна, док се у њиховом подножју јављају сипари, услед сталног подсецања и померања, радом речне воде. У кањону Градца истражено је 69 спелеолошких објеката: 67 пећина и 2 јаме. Дегурићка пећина, Краљева пећина, Градска пећина са колонијама слепих мишева, заштићене су Законом о заштити природе Републике Србије.
Биљни и животињски свет у клисури реке Градац
[уреди | уреди извор]Животињски свет
[уреди | уреди извор]- Животиње које се могу срести у кањону Градца су: Јеж, Шумски пух, Шумски миш, Жутогрли миш, Веверица, Риђа валухарица.
- Ловна дивљач која насељава кањон: Срна, Зец, Дивља свиња ( у мањем броју), Лисица, Куна златица, Куна белица, Видра.
- Кањон реке насељава и велики број птица као што су: Зеба, Кос, Препелица, Креја, Ветрушка, Шумска сова, Ћук, Јастреб кокошар, Црвенорепка, Чавка.
- У водама Градца живе рибе: Поточна пастрмка, Пеш, Клен, Поточна мрена, Плиска, Пијор.
- У реци се среће и Речни рак.
- Гмизавци који се срећу к кањону: Поскок, Смук, Белоушка, Слепић, Зелембаћ, Барска корњача, Шумска корњача ( у мањем броју), Зелена жаба, Жаба гаталинка.
Биљни свет и гљиве у клисури
[уреди | уреди извор]Клисурасто кањонски усек као и укупни слив реке Градац се одликује изузетном разноликошћу биљних врста као и бројем гљива. До сада је, на овом простору регистровано 400 биљних таксона као и 240 врста гљива.
- На обалама Градца присутне су плавине са Лопухом, млечикама, раставићима, ментама.
- На алувијалним наносима у клисури су развијене ливадско-пашњачке заједнице са разним врстама трава или плављене, проређене шуме Врбе.
- На подлогама са више камења живе Топола као и Јеова.
- У кањону реке могу се наћи и ретке врсте као што су орхидеје.
- У шумама које се налазе у кањону реке налази се и велики број гљива.
Антропогени утицаји
[уреди | уреди извор]Основни проблем у заштити природног добра и заштити природе уопште, долази од деловања човека и његових утицаја на нормалне, природне процесе и односе.
- Највећи загађивач клисуре реке Градац је свакако железничка пруга Београд-Бар која пролази кроз највећи део клисуре.
- Непланска сеча шуме, изазивање пожара, вађење песка и шљунка, одлагање отпада чак формирање дивљих депонија су сасвим непожељне активности које, уз криволов дивљачи и рибе, представљају насртаје на основне вредности овог природног амбијента.
- Присутне бетонске бране ( Градац, Дегурић, Белић ) без рибљих стаза или без одржавања проточних отвора, представљају такође тачке неповољних, антропогених утицаја у погледу слободне миграције фауне. Посебно се тај неповољни утицај осећа у зимским месецима када је онемогућена природна, мрестна миграција Поточне пастрмке у горње делове водотока.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Река Градац, горњи ток -
Брана Градац -
-
-
-
-
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Мала енциклопедија Просвета (3ед.). . Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Књига РЕКА ГРАДАЦ (монографија) група аутора Екод „Градац” Ваљево, Ваљево 2002 год. ISBN 978-86-83949-00-7.
