Горња Бијења
Горња Бијења | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Невесиње |
Становништво | |
— 2013. | 160 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 20′ 08″ С; 18° 11′ 21″ И / 43.3356° С; 18.1892° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Горња Бијења је насељено мјесто у општини Невесиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 160 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Горња Бијења је смјештена под планином Црвањ, док се испод села пружа Невесињско поље. Село се дијели на три засеока или махале — Дедовића махала, Демировића махала и Кафадарева махала или Атлићи. Дедовића махала је одијељена од остале двије махале тзв. Крагујевим потоком. Генерално, село је сиромашно водом. У близини Кафадареве махале налази се извор Јамник за који се претпоставља да крије значајне количине воде но никада није довољно истражен. На локалитету Илијино брдо налази се неколико бунарева и локва, углавном у рушевном стању, који се напајају водом из оближњег извора. Изнад Дедовића махале налази се омањи извор — Локвањ.
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
На дуги континуитет живљења на овом простору свједоче некрополе стећака у близини села — у Орашницама и на Дернеку. У некрополи у Орашницама видљиви су и тумулуси из илирског доба. Такође, сеоско гробље или харем је једно од највећих и најстаријих у Херцеговини. На старост упућују надгробници који представљају прелазну фазу између стећака и исламских надгробника. У харему се налази и много надгробника у виду грубо отесаних, усправних, камених блокова, те миљоказ из римског периода.
Становништво
[уреди | уреди извор]На Попису из 1991. у Горњој Бијењи је живјело 160 особа, сви бошњачке националности. Овдје су живјеле породице: Бојчић, Ћушић, Дедовић, Демировић, Кафадар и Пајевић.[тражи се извор]
Из Горње Бијење потичу Ахмет Дедовић звани Јапалак, један од првака Херцеговачког устанка из 1882, те Салем Дедовић, мостарски муфтија од маја 2014. године.[тражи се извор]
Демографија[1] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 194 | |
1971. | 235 | |
1981. | 208 | |
1991. | 160 |