Бука (тврђава)
| Тврђава Бука | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Место | Превеза |
| Општина | Превеза (округ) |
| Држава |  Грчка |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 1478—1701 |
| Власник | Грчка |
Бука је била прво веће османско утврђење у Превези, на северозападу Грчке. Изградили су је Османлије 1478. године, како би лакше контролисали Амбакијски залив.[1][2] Године 1701. Млечани су уништили тврђаву, пре него што су предали Превезу Османлијама, у складу са одредбама Карловачког мира.[3] Тврђава се налазила на месту данашње Палисараге, а након ослобађања Превезе од стране грчке војске 1912. године, на месту тврђаве налазила се јединица за снабдевање војске.[4][5]
Историјат
[уреди | уреди извор]Тврђаву са саградиле османлије 1478. године, петнаест година након што су заузели регион Превезе и Риниасу.[2] Леонардо III Токо сматрао је да постоји велика опасност по Млетачку републику због изградње тврђаве на ушћу Амбакијског залива.[1][2] У периоду од 1486. до 1487. године Османлије су додатно ојачале тврђаву, као и 1530. и 1533. године, за време владавине Сулејмана Величанственог. Тврђава је ојачана и након 1684. године, када су Млечани освојили Превезу.[2]
Када је отомански путописац Евлија Челебија посетио Превезу, око 1670. године, тврђаву Бука описао је као дворац који чува гарнизон од 250 војника, са уским улицама и око 100 малих кућа без вртова. Челебија је написао како је унутар тврђаве постојала и џамија, коју је саградио Сулејман Величанствени. Ван зидова тврђаве, налазило се око 300 великих кућа са баштама и пијаца са око 100 продавница.[6]
Тврђаву су срушили Млечани, 1701. године, пре него што су то подручје предали Османлијама, у складу са одредбама Калковачког уговора и других споразума.[3] Одмах након рушења тврђаве, Османлије су почеле изградњу друге, како би одбранили град и део Амбакијског залива. Ново упориште саграђено је километар северно од некадашње тврђаве Бука.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Nikos D. Karabelas, 2010, The castle of Bouka (1478-1701), [in Greek].
- ^ а б в г Nikos D. Karabelas, 2015, The Ottoman conquest of Preveza and its first castle
- ^ а б в Nikos D. Karabelas, 2012, The first phase of the castle of İç kale in Preveza, pp. 48-49.
- ^ Nikos D. Karabelas, 2009, Henry Holland in Preveza, pp. 155-156, subnote 34
- ^ Regional District of Preveza, www.preveza.gr, Castle of Bouka (in Greek) Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2018), accessed on 18.11.2013
- ^ Emily Neumeier, Trans-imperial encounter on the Ionian Sea: A French engineer's account of constructing Ottoman fortifications, in: Tessarae of Preveza's History α΄, Preveza, 2018, p. 15.
Литература
[уреди | уреди извор]- Nikos D. Karabelas, 2010: The castle of Bouka (1478-1701). Fortified Preveza through sources, in: Preveza B. Proceedings of the Second International Symposium for the History and Culture of Preveza (16–20 September 2009), Preveza, vol. I, ; Editors: Marina Vrelli-Zachou, Christos Stavrakos; Publishers: University of Ioannina, Municipality of Preveza, Actia Nicopolis Foundation. 2010. ISBN 978-960-99475-0-3. стр. 395–433. /. ISBN 978-960-99475-1-0.
- Nikos D. Karabelas, 2012: Ottoman Fortifications in Preveza in 1702. The First Phase of the Castle of İç Kale, Journal of the Center for Ottoman Studies, Ankara University (OTAM) 32, Ankara, 2012, pp. 47–66
- Nikos D. Karabelas, 2015: The Ottoman conquest of Preveza and its first castle, Proceedings of the XVIth Congress of Turkish History (20–24 September 2010), Ankara, vol. 4.2, ; Publisher: Türk Tarih Kurumu. 2015. ISBN 978-975-16-2982-1. стр. 967–998. /. ISBN 978-975-16-2988-3.
