Чедомир Миндеровић

чедомир миндеровић
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Лични подаци
Датум рођења	31. октобар 1912.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	16. јануар 1966. (54 год.)
Место смрти	Делхи, Индија
Професија	књижевник
Породица
Супружник	Зора Миндеровић
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
управник Народне библиотеке Србије
Период	1960. - 1965.
Одликовања

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912 — Делхи, 16. јануар 1966), књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија

Рођен је 31. октобра 1912. године у Београду.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

• политичког комесара батаљона у Посавском партизанском одреду,
• политичког комесара Шестог београдског батаљона у Првој пролетерској бригади,
• члана Политодела Друге пролетерске бригаде,
• руководилац Политодела Шесте источнобосанске бригаде,
• члан Политодела 27. истоичнобосанске дивизије
• члан Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ.

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

• члана Агитпропа Централног комитета КП Србије,
• генералног секретара Савеза књижевника Југославије,
• председника Удружења књижевника Србије,
• управника Народне библиотеке Србије, од 1960. до 1965.

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Књижевни рад

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:

• ратни дневник „За Титом“, објављен у београду 1945. и 1959. године,
• поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
• роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
• збирку песама „Горке године“, 1958. године,
• збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
• роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
• збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
• збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
• „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“ и „Југославија“. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Литетарура

Портал НОБ Део искључиво посвећен Народноослободилачкој борби.

• Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
• Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945 (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.