Пређи на садржај

Чедомир Миндеровић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
 
(Није приказано 45 међуизмена 14 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Херој М
{{Херој М
|дидаскалија=ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЋ
|дидаскалија=ЧЕДОМИР МИНДЕРОВИЋ
|слика={{Херој без слике}}
| слика = Cedomir Minderovic Novo grobblje.JPG
| опис_слике=Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји <br />заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
|опис слике=
| датум_рођења = {{Датум рођења|1912|10|31}}
|датум рођења=[[31. октобар]] [[1912]].
|место рођења=[[Београд]]
| место_рођења =[[Београд]]
|држава рођења=<br>{{зас|Србија|1882}} [[Краљевина Србија]]
| држава_рођења =[[Краљевина Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1966|1|16|1912|10|31}}
|датум смрти=[[16. јануар]] [[1966]]. ('''54''' год.)
|место смрти=[[Делхи]]
| место_смрти =[[Делхи]]
|држава смрти={{застава|Индија}}
| држава_смрти =[[Индија]]
| супруга=Зора Миндеровић
|професија=књижевник
|професија=књижевник
|КПЈ=[[1941]].
|КПЈ=[[1941]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|функција=управник [[Народна библиотека Србије|Народне <br> библиотеке Србије]]
|функција=управник [[Народна библиотека Србије|Народне <br /> библиотеке Србије]]
|мандат=[[1960]]. - [[1965]].
|мандат=[[1960]]—[[1965]].
|одликовања=
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
{{{!}} style="background:transparent"
{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}} {{Орден народног ослобођења}} {{!}}{{!}} {{Орден заслуга за народ1}} {{!}}{{!}} {{Орден братства и јединства1}}
{{!}}-
{{!}} {{Орден заслуга за народ2}} {{!}}{{!}} {{Орден за храброст}} {{!}}{{!}} {{Партизанска споменица 1941.}}
{{!}}}
{{!}}}
}}
}}
'''Чедомир Миндеровић''' ([[1912]] — [[1966]]), књижевник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]].
'''Чедомир Миндеровић''' ([[Београд]], [[31. октобар]] [[1912]] — [[Делхи]], [[16. јануар]] [[1966]]) био је књижевник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и друштвено-политички радник [[Социјалистичка Република Србија|Социјалистичке Републике Србије]].<ref name="лексикон">{{cite book |editor1-last=Милисавац |editor1-first=Живан |title=Југословенски књижевни лексикон |date=1984 |publisher=Матица српска |location=Нови Сад |pages=510 |edition=2.}}</ref>


== Биографија ==
== Биографија ==
Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред [[Државни суд за заштиту државе|Државним судом за заштиту државе]] и био осуђен на шест месеци затвора.
Рођен је [[31. октобар|31. октобра]] [[1912]]. године у [[Београд]]у.


Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током НОР-а био је на дужностима:
Члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) и учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] је од [[1941]]. године. Током НОР-а био је на дужностима:

* политичког комесара батаљона у [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавском партизанском одреду]],
* политичког комесара батаљона у [[Посавски партизански одред (Србија)|Посавском партизанском одреду]],
* политичког комесара Шестог београдског батаљона у [[Прва пролетерска ударна бригада|Првој пролетерској бригади]],
* политичког комесара Шестог београдског батаљона у [[Прва пролетерска ударна бригада|Првој пролетерској бригади]],
Ред 31: Ред 33:
* руководилац Политодела [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске бригаде]],
* руководилац Политодела [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте источнобосанске бригаде]],
* члан Политодела [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. истоичнобосанске дивизије]]
* члан Политодела [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. истоичнобосанске дивизије]]
* члан Пропагандног одељења [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]].
* члан Пропагандног одељења [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]].


После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на функцијама:
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], налазио се на функцијама:
* члана [[Агитпроп]]а Централног комитета КП Србије,
* члан [[Агитпроп]]а Централног комитета КП Србије,
* директор [[Просвета (издавачко предузеће)|Издавачког предузећа „Просвета“]] из Београда
* генералног секретара Савеза књижевника Југославије,
* генерални секретар Савеза књижевника Југославије,
* председника [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]],
* управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], од [[1960]]. до [[1965]].
* председник [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]],
* управник [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]], од [[1960]]. до [[1965]].


Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]].
Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.


Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.
Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби.<ref>{{Cite book|title=Револуционар животом и делом|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660117|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=17. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=4}}</ref> Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.<ref>{{Cite book|title=У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660121|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=21. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=7}}</ref>


Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].


Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.
⚫
=== Књижевни рад ===
⚫
У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и [[1940]]. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:


⚫
== Књижевни рад ==
⚫
* ратни дневник „За Титом“, објављен у београду 1945. и 1959. године,
⚫
У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и [[1940]]. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:<ref name="еда">{{cite web|title=Чедомир Миндеровић |url=http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=41009 |website=Енциклопедија |accessdate=29. 1. 2019}}</ref>
⚫
* ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
* поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
* поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
* роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
* роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
Ред 58: Ред 62:
* „Трагови Индије“, 1966. године.
* „Трагови Индије“, 1966. године.


Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“ и „Југославија“. Године [[1946]]. је победио на конкурсу за [[Химна Федеративне Народне Републике Југославије (песма)|химну ФНР Југославије]], али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „[[Хеј Словени]]“.
Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „[[Стег партије]]”. Године [[1946]]. је победио на конкурсу за [[Химна Федеративне Народне Републике Југославије (песма)|химну ФНР Југославије]], али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „[[Хеј, Словени|Хеј Словени]]“.


Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у [[Адлигат|Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”]].<ref>{{Cite journal|last=Лазић|first=Виктор|date=January 2018|title=Србија међу књигама|url=|journal=|volume=|pages=23|via=}}</ref>
== Литетарура ==

{{Портал НОБ}}
== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.


== Спољашње везе ==
* [https://znaci.org/poezija/posle-iruna.php Чедомир Миндеровић, „После Ируна“]


{{s-start}}
⚫
{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
{{s-culture}}
{{succession box|title=Директор [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]|before=[[Душан Милачић ]]|after=[[Милорад Панић Суреп]]|years=1960—1965}}
{{s-end}}


{{Уметници у НОБ}}
{{Директори Народне библиотеке Србије}}
{{порталбар|Биографија|Књижевност|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}

{{нормативна контрола}}

⚫
{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
[[Категорија:Рођени 1912.]]
[[Категорија:Рођени 1912.]]
[[Категорија:Умрли 1966.]]
[[Категорија:Умрли 1966.]]
[[Категорија:Београђани]]
[[Категорија:Књижевници из Београда]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски комунисти]]
[[Категорија:Комунисти Србије]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]]
[[Категорија:Политички комесари НОВЈ]]
Ред 81: Ред 101:
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Функционери и државни службеници из Београда]]

Тренутна верзија на датум 17. јул 2024. у 16:17

чедомир миндеровић
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Лични подаци
Датум рођења(1912-10-31)31. октобар 1912.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти16. јануар 1966.(1966-01-16) (53 год.)
Место смртиДелхи, Индија
Професијакњижевник
Породица
СупружникЗора Миндеровић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
управник Народне
библиотеке Србије
Период1960—1965.
Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912 — Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби.[2] Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[4]

  • ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
  • поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
  • роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
  • збирку песама „Горке године“, 1958. године,
  • збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
  • роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
  • збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
  • збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
  • „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 510. 
  2. ^ Револуционар животом и делом. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 17. 01. 1966. стр. 4. 
  3. ^ У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 01. 1966. стр. 7. 
  4. ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Србија међу књигама”: 23. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1960—1965
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чедомир_Миндеровић&oldid=28022691”