Пређи на садржај

Чедомир Миндеровић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 178.223.0.202 (разговор) на последњу измену корисника Sadko
ознака: враћање
Нема описа измене
(Није приказано 10 међуизмена 4 корисника)
Ред 44: Ред 44:
Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.
Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.


Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.
Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби.<ref>{{Cite book|title=Револуционар животом и делом|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660117|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=17. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=4}}</ref> Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.<ref>{{Cite book|title=У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660121|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=21. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=7}}</ref>


Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].
Ред 69: Ред 69:
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литетарура ==
== Литература ==
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.

== Спољашње везе ==
* [https://znaci.org/poezija/posle-iruna.php Чедомир Миндеровић, „После Ируна“]

{{s-start}}
{{s-culture}}
{{succession box|title=Директор [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]|before=[[Душан Милачић ]]|after=[[Милорад Панић Суреп]]|years=1960—1965}}
{{s-end}}


{{Уметници у НОБ}}
{{Уметници у НОБ}}
{{Директори Народне библиотеке Србије}}
{{Директори Народне библиотеке Србије}}
{{порталбар|Биографија|Књижевност|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{порталбар|Биографија|Књижевност|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}

{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
Ред 88: Ред 98:
[[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]]
[[Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]

Верзија на датум 17. јул 2024. у 15:17

чедомир миндеровић
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Лични подаци
Датум рођења(1912-10-31)31. октобар 1912.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти16. јануар 1966.(1966-01-16) (53 год.)
Место смртиДелхи, Индија
Професијакњижевник
Породица
СупружникЗора Миндеровић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
управник Народне
библиотеке Србије
Период19601965.

Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.[1]

Биографија

Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби.[2] Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.

Књижевни рад

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[4]

  • ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
  • поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
  • роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
  • збирку песама „Горке године“, 1958. године,
  • збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
  • роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
  • збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
  • збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
  • „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Референце

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 510. 
  2. ^ Револуционар животом и делом. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 17. 01. 1966. стр. 4. 
  3. ^ У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 01. 1966. стр. 7. 
  4. ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Србија међу књигама”: 23. 

Литература

Спољашње везе

Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1960—1965