Пређи на садржај

Чедомир Миндеровић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене корисника 178.223.0.202 (разговор) на последњу измену корисника Sadko
ознака: враћање
Нема описа измене
(Није приказано 10 међуизмена 4 корисника)
Ред 44: Ред 44:
Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.
Био је члан [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]] и имао чин резервног [[потпуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]]. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.


Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби. Сахрањен је у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.
Умро је [[16. јануар]]а [[1966]]. године у [[Делхи]]ју, главном граду [[Индија|Индије]], где се налазио у дипломатској служби.<ref>{{Cite book|title=Револуционар животом и делом|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660117|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=17. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=4}}</ref> Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у [[Алеја заслужних грађана на Новом гробљу у Београду|Алеји заслужних грађана]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.<ref>{{Cite book|title=У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#issue:UB_00064_19660121|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|date=21. 01. 1966|website=istorijskenovine.unilib.rs|pages=7}}</ref>


Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и других [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима је [[Орден народног ослобођења]].
Ред 69: Ред 69:
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литетарура ==
== Литература ==
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Војна енциклопедија]]'' (књига пета). Београд 1973. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.
* ''[[Лексикон Народноослободилачког рата|Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945]]'' (први том). „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.

== Спољашње везе ==
* [https://znaci.org/poezija/posle-iruna.php Чедомир Миндеровић, „После Ируна“]

{{s-start}}
{{s-culture}}
{{succession box|title=Директор [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]]|before=[[Душан Милачић ]]|after=[[Милорад Панић Суреп]]|years=1960—1965}}
{{s-end}}


{{Уметници у НОБ}}
{{Уметници у НОБ}}
{{Директори Народне библиотеке Србије}}
{{Директори Народне библиотеке Србије}}
{{порталбар|Биографија|Књижевност|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
{{порталбар|Биографија|Књижевност|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}

{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
{{DEFAULTSORT:Миндеровић, Чедомир}}
Ред 88: Ред 98:
[[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Борци Шесте пролетерске бригаде]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941.]]
[[Категорија:Одликовани Орденом народног ослобођења]]
[[Категорија:Носиоци Ордена народног ослобођења]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Друштвено-политички радници СР Србије]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]
[[Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду]]

Верзија на датум 17. јул 2024. у 15:17

чедомир миндеровић
Гроб Чедомира Миндеровића у Алеји
заслужних грађана на Новом гробљу у Београду
Лични подаци
Датум рођења(1912-10-31)31. октобар 1912.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти16. јануар 1966.(1966-01-16) (53 год.)
Место смртиДелхи, Индија
Професијакњижевник
Породица
СупружникЗора Миндеровић
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
управник Народне
библиотеке Србије
Период1960—1965.
Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден за храброст Партизанска споменица 1941.

Чедомир Миндеровић (Београд, 31. октобар 1912 — Делхи, 16. јануар 1966) био је књижевник, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.[1]

Биографија

Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету, због чега је као малолетник одговарао пред Државним судом за заштиту државе и био осуђен на шест месеци затвора.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Током НОР-а био је на дужностима:

После ослобођења Југославије, налазио се на функцијама:

Био је члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и имао чин резервног потпуковника ЈНА. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове.

Умро је 16. јануара 1966. године у Делхију, главном граду Индије, где се налазио у дипломатској служби.[2] Кремиран је, а његова урна је 20. јануара положена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Један је од првих заслужних личности сахрањених у овој алеји, која је изграђена годину дана пре његове смрти.[3]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден народног ослобођења.

Његова прва супруга Катарина Кета Шер-Миндеровић била је учесница Народноослободилачке борбе. Ухваћена је и стрељана у Шапцу 1942. године.

Књижевни рад

У својим предратним књижевним делима приказивао је беду градских предграђа и бунтовност политичких и социјално потлачених. У том периоду објавио је неколико збирки песама и 1940. године књигу поетске прозе „Уска улица“. Током рата је писао родољубиве песме, а после рата је написао:[4]

  • ратни дневник „За Титом“, објављен у Београду 1945. и 1959. године,
  • поему „Повратак песника у улицу које више нема“, Загреб 1949. године,
  • роман „Облаци над Таром“, Београд 1947. и 1958. године,
  • збирку песама „Горке године“, 1958. године,
  • збирку песама „Потонула џунгла“, 1959. године,
  • роман „Последњи коктел“, Београд 1961. године,
  • збирку песама „Филм у три епохе“, Београд 1964. године,
  • збирку песама „Огрлица за Наилу“, Београд 1966. године,
  • „Трагови Индије“, 1966. године.

Као књижевник Миндеровић је остао упамћен као модерниста међу социјалним писцима. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.

Писаћи сто Чедомира Миндеровића налази се у Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[5]

Референце

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 510. 
  2. ^ Револуционар животом и делом. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 17. 01. 1966. стр. 4. 
  3. ^ У Београду сахрањени посмртни остаци Чедомира Миндеровића. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 21. 01. 1966. стр. 7. 
  4. ^ „Чедомир Миндеровић”. Енциклопедија. Приступљено 29. 1. 2019. 
  5. ^ Лазић, Виктор (јануар 2018). „Србија међу књигама”: 23. 

Литература

Спољашње везе

Функције у институцијама културе
Директор Народне библиотеке Србије
1960—1965
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чедомир_Миндеровић&oldid=28022691”