Пређи на садржај

Калист I Цариградски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато pl:Kalikst I (patriarcha Konstantynopola)
м нормативна контрола
 
(Није приказано 19 међуизмена 9 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{Верски поглавар
'''Калист I Цариградски''' ({{јез-гр | Καλλιστος Α}}; ?—[[1363]]) је био [[Цариградски патријарх|цариградски патријарх]] у приодима од 1350. до 1354. и од 1355. до 1363. Поштован је у [[Православна црква|Православној цркви]] као [[светитељ]] и богослов.
| име = Калист I Цариградски
| слика = Kalist1.jpg
| ширина_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = [[1363]].<!-- nema na wikidata -->
| место_смрти =
| држава_смрти =
| сахрањен =
| звање = Цариградски патријарх
| године = 1350.--1353. и од 1355.-- 1363.
| редослед =
| претходник =
| наследник =
| звање1 =
| године1 =
| редослед1 =
| претходник1 =
| наследник1 =
}}
'''Калист I Цариградски''' ({{јез-гр | Καλλιστος Α}}; ?—[[1363]]) је био [[цариградски патријарх]] у периоду од 1350. до 1353. и поново од 1355. до 1363. године. Поштован је у [[Православна црква|Православној цркви]] као [[светац|светитељ]] и богослов.


== Биографија ==
У младости је живео на [[Света гора|Светој гори]] у скиту Магулу код [[Манастир Филотеј|манастира Филотеј]] под духовним вођством Светог [[Григорије Синаит|Григорија Синајског]]. Ту је, касније, саградио обитељ [[Мамант|Светог Маманта]]. Као [[јеромонах]] живео је у [[Манастир Ивирон|манастиру Ивирон]].
У младости је живео на [[Света гора|Светој гори]] у скиту Магулу код [[Манастир Филотеј|манастира Филотеј]] под духовним вођством Светог [[Григорије Синаит|Григорија Синајског]]. Ту је, касније, саградио обитељ [[Мученик Мамант|Светог Маманта]]. Као [[јеромонах]] живео је у [[Манастир Ивирон|манастиру Ивирон]].


За патријарха цариградског изабран је [[1350]]. године по жељи и цара [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]]. После четири године удаљио се са патријаршког престола поново у Свету Гору.
За патријарха цариградског изабран је [[1350]]. године по жељи и цара [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]]. После три године удаљио се са патријаршког престола поново у Свету гору. У време цара [[Јован V Палеолог|Јована Палеолога]] [[1355]]. године поново је враћен на трон [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], где је као патријарх остао до смрти.


Умро је се 1363. године, у граду [[Сер (град)|Серу]], који је у то време био у саставу [[Српско царство|Српског царства]]. Тамо је допутовао ради преговора са српском царицом [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јеленом]], тада већ монахињи Јелисаветом, која је радила на измирењу [[Историја Српске православне цркве|Српске цркве]] са [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]]. У склопу преговора је било решавано и питање о пружању помоћи Византији у борби против [[Османског царства|Турака]].{{sfn|Острогорски|1965|p=}}
У време цара [[Јован V Палеолог|Јована Палеолога]] [[1355]]. године поново је враћен на трон [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], где је као патријарх остао до смрти.


Аутор је бројних богословских дела: Житије светог Григорија Синаита и Светог Теодосија Трновског, поуке монасима и многобројне беседе. Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци [[Григорије Палама|Светом Григорију Палами]] и председавао на сабору у [[Цариград]]у [[1351]]. године који је потврдио његово учење о божанској светлости и издао „Саборски Томос“ о томе. [[Православна црква]] прославља патријарха Калиста [[20. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]].
Умро је се [[1363]]. године и то у [[Серез]]у, на путу ка царици српској [[Јелена (супруга Стефана Душана)|Јелени Душановој]], тада већ монахињи Јелисавети, да измири [[Пећка архиепископија|Србе]] са [[Цариградска патријаршија|Цариградом]] и да затражи помоћ за заштиту од [[Турци Османлије|Турака Османлија]].


== Однос према Српској патријаршији ==
Аутор је бројних богословских дела: Житије светог Григорија Синаита и Светог Теодосија Трновског, поуке монасима и многобројне беседе.
Приликом првог ступања на патријаршијски трон у Цариграду (1350), патријарх Калист је од свог претходника, патријарха Исидора, наследио низ проблема који су се односили на раније (1346) проглашење [[Српска патријаршија (1346-1463)|Српске патријаршије]] и њено потоње ширење према областима које су до тада потпадале под Цариградску патријаршију. Као и његов претходник Исидор, патријарх Калист такође није признавао патријаршијску титулу поглавара Српске православне цркве, нити је био спреман да се помири са губитком сопствене јурисдикције над бројним епархијама у западним областима које су ушле у састав [[Српско царство|Српског царства]]. Међутим, за разлику од Исидора, који није предузимао изричите мере против Српске цркве, Калист је заузео другачији став, под утицајем цара [[Јован Кантакузин|Јована Кантакузина]], који је поменуто питање посматрао из политичког угла. Стога је Калист донео одлуку да прекине све односе са Српском црквом, а њеног поглавара је осудио због узимања патријаршијског наслова и присвајања епархија. Такође је осудио и српског цара [[Стефан Душан|Стефана Душана]], због узимања царског наслова, иако тај поступак српског владара није непосредно задирао у област црквеног права, чиме се показало да су Калистове осуде биле изречене првенствено из политичких разлога. У историографији не постоји сагласност о тачном времену доношења поменутих одлука, тако да неки историчари сматрају да се то догодило недуго по првом ступању Калиста на патријаршијски трон (1350), док други сматрају да се то догодило нешто касније, око 1352. године.{{sfn|Острогорски|1965|p=}}{{sfn|Острогорски|1969|p=}}


== Види још ==
Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци [[Григорије Палама|Светом Григорију Палами]] и председавао на сабору у [[Цариград]]у [[1351]]. године који је потврдио његово учење о божанској светлости и издао „Саборски Томос“ о томе.
* [[Византијско-српски ратови]]


== Напомена ==
[[Православна црква]] прославља патријарха Калиста [[20. јун]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]].
<small>{{Из Охридског пролога}}</small>


== Извори ==
== Референце ==
{{reflist|2}}


== Литература ==
<small>{{Из Охридског пролога}}</small>
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Серска област после Душанове смрти|year=1965|location=Београд|publisher=Научно дело|url=https://books.google.com/books?id=5YPvAQAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|title=Историја Византије|year=1969|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.com/books?id=glVoAAAAMAAJ}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Биографија}}
* [http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=EAV Црквени календар 20. јун]
* [http://www.crkvenikalendar.com/zitije.php?pok=0&id=EAV Црквени календар 20. јун]
* [http://bekkos.wordpress.com/martin-jugie-the-palamite-controversy/4-the-triumph-of-palamism-1347-1354/ Martin Jugie, The Palamite Controversy, 4. The triumph of Palamism (1347-1354)]
* [http://bekkos.wordpress.com/martin-jugie-the-palamite-controversy/4-the-triumph-of-palamism-1347-1354/ Martin Jugie, The Palamite Controversy, 4. The triumph of Palamism (1347-1354)]

{{Цариградски патријарси}}

{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Патријарси светитељи]]
[[Категорија:Патријарси светитељи]]
[[Категорија:Цариградски патријарси]]
[[Категорија:Цариградски патријарси]]
[[Категорија:Умрли 1363.]]
[[Категорија:Умрли 1363.]]
[[Категорија:Исихасти]]

[[bg:Калист I Константинополски]]
[[ca:Cal·list I]]
[[el:Πατριάρχης Κάλλιστος Α΄]]
[[en:Patriarch Callistus I of Constantinople]]
[[fr:Calliste Ier de Constantinople]]
[[ka:კალისტე I (კონსტანტინოპოლის პატრიარქი)]]
[[pl:Kalikst I (patriarcha Konstantynopola)]]
[[pt:Calisto I de Constantinopla]]
[[ru:Каллист I Константинопольский]]

Тренутна верзија на датум 15. јануар 2024. у 07:40

Калист I Цариградски
Лични подаци
Датум смрти1363.
Цариградски патријарх
Године1350.--1353. и од 1355.-- 1363.

Калист I Цариградски (грч. Καλλιστος Α; ?—1363) је био цариградски патријарх у периоду од 1350. до 1353. и поново од 1355. до 1363. године. Поштован је у Православној цркви као светитељ и богослов.

Биографија

[уреди | уреди извор]

У младости је живео на Светој гори у скиту Магулу код манастира Филотеј под духовним вођством Светог Григорија Синајског. Ту је, касније, саградио обитељ Светог Маманта. Као јеромонах живео је у манастиру Ивирон.

За патријарха цариградског изабран је 1350. године по жељи и цара Јована Кантакузина. После три године удаљио се са патријаршког престола поново у Свету гору. У време цара Јована Палеолога 1355. године поново је враћен на трон Цариградске патријаршије, где је као патријарх остао до смрти.

Умро је се 1363. године, у граду Серу, који је у то време био у саставу Српског царства. Тамо је допутовао ради преговора са српском царицом Јеленом, тада већ монахињи Јелисаветом, која је радила на измирењу Српске цркве са Цариградском патријаршијом. У склопу преговора је било решавано и питање о пружању помоћи Византији у борби против Турака.[1]

Аутор је бројних богословских дела: Житије светог Григорија Синаита и Светог Теодосија Трновског, поуке монасима и многобројне беседе. Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци Светом Григорију Палами и председавао на сабору у Цариграду 1351. године који је потврдио његово учење о божанској светлости и издао „Саборски Томос“ о томе. Православна црква прославља патријарха Калиста 20. јуна по јулијанском календару.

Однос према Српској патријаршији

[уреди | уреди извор]

Приликом првог ступања на патријаршијски трон у Цариграду (1350), патријарх Калист је од свог претходника, патријарха Исидора, наследио низ проблема који су се односили на раније (1346) проглашење Српске патријаршије и њено потоње ширење према областима које су до тада потпадале под Цариградску патријаршију. Као и његов претходник Исидор, патријарх Калист такође није признавао патријаршијску титулу поглавара Српске православне цркве, нити је био спреман да се помири са губитком сопствене јурисдикције над бројним епархијама у западним областима које су ушле у састав Српског царства. Међутим, за разлику од Исидора, који није предузимао изричите мере против Српске цркве, Калист је заузео другачији став, под утицајем цара Јована Кантакузина, који је поменуто питање посматрао из политичког угла. Стога је Калист донео одлуку да прекине све односе са Српском црквом, а њеног поглавара је осудио због узимања патријаршијског наслова и присвајања епархија. Такође је осудио и српског цара Стефана Душана, због узимања царског наслова, иако тај поступак српског владара није непосредно задирао у област црквеног права, чиме се показало да су Калистове осуде биле изречене првенствено из политичких разлога. У историографији не постоји сагласност о тачном времену доношења поменутих одлука, тако да неки историчари сматрају да се то догодило недуго по првом ступању Калиста на патријаршијски трон (1350), док други сматрају да се то догодило нешто касније, око 1352. године.[1][2]

Напомена

[уреди | уреди извор]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]