Душан Драјић

др Душан Драјић

Редовни професор др Душан Драјић је рођен 1937. у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Електротехнички факултет у Београду је уписао 1956. године а дипломирао је 1960. на Одсеку за електронику и телекомуникације. Магистрирао је 1967. а докторирао 1971. године на истом Факултету.

Од 1961. до 1973. био је асистент на Катедри за основе телекомуникација. Године 1973. изабран је у звање доцента на тадашњем Заводу за телекомуникациону и микроталасну технику, године 1980. у звање ванредног професора а 1987. године у звање редовног професора на Катедри за телекомуникације. Пензионисан је 2003. године.

Учествовао је, односно учествује, у изводењу наставе из више предмета на редовним (Теорија телекомуникација, Основи информатике, Статистицка теорија телекомуникација (и теорија информација), Дигиталне телекомуникације, Рацунарске телекомуникације, Кодови за пренос и запис и Кодови у рачунарским телекомуникацијама) и постдипломским студијама (Теорија информација с кодовањем, Теорија преноса података, Статистичка детекциија сигнала, Случајни процеси у телекомуникацијама). Био је дугогодишњи руководилац смера Дигитални пренос информација на постдипломским студијама. Такође је држао наставу (редовну и постдипломску) на факултетима у Бања Луци, Нишу и Новом Саду. Одржао је (2001.) постдипломски курс Алгебарска теорија кодовања на Универзитету у Оулу (Финска).

Основне области научне делатности су статистичка теорија телекомуникација, теорија информација са кодовима и дигиталне телекомуникације. Водио је неколико доктората од којих су два добила награду Привредне коморе Београда и више од 30 магистратура. Сваке године је водио више дипломских радова, од којих је неколико увек резултовало у студентским радовима на домаћим, па и међународним конгресима. Аутор је, односно коаутор 4 уџбеника од којих су неки доживели више издања. Објавио је више од 140 научних и стручних радова, (од којих више од десет у Electronics Letters, IEE Proc. Part F: Communication, Radar and Signal Processing, IEEE Tr. on Comm., IEEE Comm. Mag.). Године 1988. добио је награду из фонда проф. Раковића за најбољи рад објављен у иностраном часопису. Стални је рецензент часописа Electronics Letters. Био је експерт Савезног министарства за науку за електротехнику информатику. Водио је, и сарађивао на више пројеката из области дигиталних телекомуникација, поглавито за потребе војске. Водио је петогодишњи пројекат (1996-2000) “Телекомуникације” (око 100 учесника) који је финансирало Министарство за науку Републике Србије. У ТЕМПУС пројекту (2002-2004) “JEP-16090 University Science Park – Organisational Framework” био је представник Универзитета у Београду. Такође је водио и пројекат ИТ.1.10.0153.Б (2002-2004) “Интегрисани приступ Интернету” који финансирају Министарство за науку, технологу и развој сједне стране, и ПУПИН Телеком ДКТС с друге стране.

Био је продекан за наставу у 2 мандата и водио низ факултетских комисија (за научни рад, за постдипломске студије, за издавачку делатност итд.). Био је више година заменик шефа Катедре за телекомуникације. У три наврата је добио годушњу плакету студената за успешан педагошки рад. Члан је програмских одбора ЕТРАН-а, ТЕЛФОР-а и ТЕЛСИКС-а.