Пређи на садржај

Нуклеозид

С Википедије, слободне енциклопедије
Азотна база Нуклеозид Деоксинуклеозид
Цхемицал струцтуре оф аденине
Аденин
Цхемицал струцтуре оф аденосине
Аденозин
A
Цхемицал струцтуре оф деоxyаденосине
Дезоксиаденозин
dA
Цхемицал струцтуре оф гуанине
Гуанин
Цхемицал струцтуре оф гуаносине
Гуанозин
G
Цхемицал струцтуре оф деоxyгуаносине
Дезоксигуанозин
dG
Цхемицал струцтуре оф тхyмине
Тимин
Цхемицал струцтуре оф 5-метхyлуридине
5'-Метилуридин
m5U
Цхемицал струцтуре оф тхyмидине
Тимидин
dT
Цхемицал струцтуре оф урацил
Урацил
Цхемицал струцтуре оф уридине
Уридин
U
Цхемицал струцтуре оф деоxyуридине
Дезоксиуридин
dU
Цхемицал струцтуре оф цyтосине
Цитозин
Цхемицал струцтуре оф цyтидине
Цитидин
C
Цхемицал струцтуре оф деоxyцyтидине
Дезоксицитидин
dC

Нуклеозидови су гликозиламини који се састоје од нуклеобаза (оне се често једноставно називају базе) везаних за рибозне или дезоксирибозне шећере путем бета-гликозидне везе. Примери нуклеозида су цитидин, уридин, аденозин, гуанозин, тимидин и инозин.[1][2]

Структурни елементи нуклеозида и фосфат садржавајућих нуклеотида

Нуклеозиди могу бити фосфорилизовани специфичним киназама у ћелији на примарној алкохолној групи шећера (-CH2-OH), чиме настају нуклеотиди , који су молекуларни градивни блокови ДНК и РНК.

Нуклеозиди могу да се формирају путевима де ново синтезе, посебно у јетри, мада они у већим количинама настају варењем нуклеинских киселина из хране. У том процесу нуклеотидазе разлажу нуклеотиде (као што је тимин нуклеотид) у нуклеозиде (нпр. тимидин) и фосфат. Нуклеозиди, се накнадно разлажу у лумену дигестивног система нуклеозидазама у нуклеобазе и рибозе или дезоксирибозе. Осим тога, нуклеотиди могу бити разложени унутар ћелије у азотне базе, и рибозу-1-фосфат или дезоксирибозу-1-фосфат.

Употреба

[уреди | уреди извор]

У медицини је више аналогних нуклеозида било коришћено као антивирални или антитуморски агенси. Виралне полимеразе инкорпорирају та једињења са нон-каноничким базама. Те супстанце се активирају у ћелијама путем конверзије у нуклеотиде. Оне се администрирају као нуклеозиди, зато што наелектрисани нуклеотиди не могу лако да прођу кроз ћелијске мембране.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  2. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.