Нуклеозид

Азотна база	Нуклеозид	Деоксинуклеозид
Аденин	Аденозин A	Дезоксиаденозин dA
Гуанин	Гуанозин G	Дезоксигуанозин dG
Тимин	5'-Метилуридин m5U	Тимидин dT
Урацил	Уридин U	Дезоксиуридин dU
Цитозин	Цитидин C	Дезоксицитидин dC

Нуклеозидови су гликозиламини који се састоје од нуклеобаза (оне се често једноставно називају базе) везаних за рибозне или дезоксирибозне шећере путем бета-гликозидне везе. Примери нуклеозида су цитидин, уридин, аденозин, гуанозин, тимидин и инозин.

Структурни елементи нуклеозида и фосфат садржавајућих нуклеотида

Особине

Нуклеозиди могу бити фосфорилизовани специфичним киназама у ћелији на примарној алкохолној групи шећера (-CH₂-OH), чиме настају нуклеотиди , који су молекуларни градивни блокови ДНК и РНК.

Нуклеозиди могу да се формирају путевима де ново синтезе, посебно у јетри, мада они у већим количинама настају варењем нуклеинских киселина из хране. У том процесу нуклеотидазе разлажу нуклеотиде (као што је тимин нуклеотид) у нуклеозиде (нпр. тимидин) и фосфат. Нуклеозиди, се накнадно разлажу у лумену дигестивног система нуклеозидазама у нуклеобазе и рибозе или дезоксирибозе. Осим тога, нуклеотиди могу бити разложени унутар ћелије у азотне базе, и рибозу-1-фосфат или дезоксирибозу-1-фосфат.

Употреба

У медицини је више аналогних нуклеозида било коришћено као антивирални или антитуморски агенси. Виралне полимеразе инкорпорирају та једињења са нон-каноничким базама. Те супстанце се активирају у ћелијама путем конверзије у нуклеотиде. Оне се администрирају као нуклеозиди, зато што наелектрисани нуклеотиди не могу лако да прођу кроз ћелијске мембране.

Види још

• Аденозин трифосфат (АТП)
• Нуклеотид
• Нуклеобаза
• Синтеза нуклеозида

Литература

• Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.