Википедија

Nasilničko ponašanje

(преусмерено са Zlostavljanje)

Nasilničko ponašanje ili buling je upotreba sile, prisile ili pretnje za zlostavljanje, agresivno dominiranje ili zastrašivanje. Ovakvo ponašanje se često repetitivno i habitualno. Jedan suštinski preduslov je percepcija (od strane nasilnika ili drugih) neravnoteže fizičke ili društvene moći. Ova neravnoteža razlikuje buling od sukoba.[1] Buling je potkategorija agresivnog ponašanja koju karakterišu sledeća tri minimalna kriterijuma: (1) neprijateljske namere, (2) neravnoteža moći i (3) ponavljanje tokom određenog vremenskog perioda.[2] Buling je aktivnost ponavljanog, agresivnog ponašanja koja ima za cilj da povredi drugog pojedinca, fizički, mentalno ili emocionalno.

Poster u kampanji protiv nasilničkog ponašanja Cefet-MG

Zlostavljanje se kreće od jedan na jednog, pojedinačnog maltretiranja do grupnog maltretiranja, zvanog mobing, u kojem nasilnik može imati jednog ili više „pomoćnika” koji mogu da budu spremni da pomognu primarnom nasilniku u njihovim aktivnostima. Buling u školi i na radnom mestu takođe se naziva „vršnjačko zlostavljanje”.[3] Robert V. Fuler je analizirao nasilje u kontekstu rangizma. Norveški istraživač Dan Olveus smatra da se buling dešava kada je osoba „izložena, više puta i tokom vremena, negativnim postupcima jedne ili više drugih osoba”,[4] i da se negativne radnje dešavaju „kada osoba namerno nanese povredu ili nelagodu drugoj osobi, fizičkim kontaktom, rečima ili na druge načine.”[4] Individualni buling obično karakteriše osoba koja se ponaša na određeni način da bi stekla moć nad drugom osobom.[5]

Kultura bulinga može se razviti u bilo kojem kontekstu u kojem ljudi komuniciraju jedni sa drugima. Ovo može uključivati školu, porodicu, radno mesto,[6] dom i susedstvo. Glavna platforma za nasilje u savremenoj kulturi nalazi se na veb stranicama društvenih medija.[7] U jednoj studiji o muškim igračima američkog fudbala iz 2012. godine, „najjači prediktor [bulinga] bila je percepcija da li će najuticajniji muškarac u životu igrača odobravati nasilničko ponašanje”.[8]

Buling se može definisati na više različitih načina. U Velikoj Britaniji ne postoji zakonska definicija bulinga,[9] dok neke države u Sjedinjenim Državama imaju zakone protiv toga.[10] Buling je podeljen na četiri osnovne vrste zlostavljanja - psihološko (ponekad se naziva i emocionalno ili relaciono), verbalno, fizičko i sajber.[11]

Ponašanja koja se koriste za potvrđivanje takve dominacije mogu uključivati fizički napad ili prisilu, verbalno uznemiravanje ili pretnju, a takvi postupci mogu repetitivno biti usmereni prema određenim ciljevima. Racionalizacije takvog ponašanja ponekad uključuju razlike u društvenoj klasi, rasi, religiji, polu, seksualnoj orijentaciji, izgledu, ponašanju, govoru tela, ličnosti, reputaciji, rodu, snazi, veličini ili sposobnosti.[12][13][14] Ako nasilje vrši grupa, to se zove mobing.[15]

Tipovi

уреди

Individualni buling se može klasifikovati u četiri tipa.[16] Kolektivno maltretiranje je poznato kao mobing i može obuhvatati bilo koji od individualnih tipova bulinga.

Fizički, verbalni i relacioni buling su najprevalentniji u osnovnoj školi, a mogu početi i mnogo ranije, nastavljajući u kasnijim fazama u životu pojedinaca. Navodi se da je sajber-buling češće u srednjoj školi nego u osnovnoj školi.[16]

Individualno

уреди

Pojedinačne taktike buling može počinjavati jedna osoba protiv mete ili meta.[17]

Fizički

уреди

Ovo je svako nasilje koje šteti nečijem telu ili oštećuje njihov imetak. Krađa, guranje, udaranje, tuča i uništavanje imovine sve su vrste fizičkog bulinga. Fizički buling je retko prvi oblik bulinga koji će meta doživeti. Često nasilje počinje u drugačijem obliku i kasnije prelazi u fizičko nasilje. U fizičkom maltretiranju glavno oružje koje nasilnik koristi je njihovo telo prilikom napada na svoju metu. Ponekad grupe mladih odraslih osoba ciljaju i otuđivati vršnjaka zbog nekih predrasuda adolescenata. Ovo brzo može dovesti do situacije u kojima im se drugovi iz razreda rugaju, muče ih i prebijaju. Fizičko maltretiranje često eskalira s vremenom i može dovesti do kobnog završetka, pa stoga mnogi pokušavaju da to brzo zaustave, kako bi sprečili daljnju eskalaciju..[18]

Verbalno

уреди

Ovo je svaki buling koji se sprovodi govorom. Nazivanje imena, širenje glasina, pretnja nekome i ismevanje drugih su oblici verbalnog bulinga. Verbalno maltretiranje je jedna od najčešćih vrsta bulinga. U verbalnom bulingu je glavno oružje koje zlostavljač koristi njihov glas. U mnogim slučajevima verbalno maltretiranje je uobičajeno kod oba pola, mada su devojke sklonije ovom pristupu. Devojke su, uglavnom, suptilnije sa uvredama od dečaka. Devojke koriste verbalno maltretiranje, kao i tehnike društvenog isključivanja, kako bi dominirale i kontrolirale druge pojedince i pokazale svoju superiornost i moć. Međutim, postoje i mnogi dečaci sa dovoljno suptilnosti da koriste verbalne tehnike dominacije, i koji praktikuju korišćenje reči kada žele da izbegnu nevolje koje mogu doći sa fizičkim maltretiranjem nekog drugog.[19]

Reference

уреди
  1. ^ Juvonen, J.; Graham, S. (2014). „Bullying in Schools: The Power of Bullies and the Plight of Victims”. Annual Review of Psychology. 65: 159—85. PMID 23937767. doi:10.1146/annurev-psych-010213-115030. 
  2. ^ Burger, Christoph; Strohmeier, Dagmar; Spröber, Nina; Bauman, Sheri; Rigby, Ken (2015). „How teachers respond to school bullying: An examination of self-reported intervention strategy use, moderator effects, and concurrent use of multiple strategies”. Teaching and Teacher Education. 51: 191—202. doi:10.1016/j.tate.2015.07.004. 
  3. ^ Elizabeth Bennett (1. 1. 2006). Peer Abuse Know More!: Bullying from a Psychological Perspective. Infinity. ISBN 978-0-7414-3265-0. Архивирано из оригинала 14. 9. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  4. ^ а б „History”. OLWEUS Bullying Prevention Program. OLWEUS Bullying Prevention Program. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  5. ^ Valerie E. Besag (1989). Bullies and victims in schools: a guide to understanding and management. Open University Press. ISBN 978-0-335-09542-1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  6. ^ Williams, Ray (3. 5. 2011). „The Silent Epidemic: Workplace Bullying”. Psychology Today. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2016. 
  7. ^ Whittaker, E (2016). „Cyberbullying via social media”. Journal of School Violence: 11—29. 
  8. ^ Steinfeldt, Jesse A.; Vaughan, Ellen L.; LaFollette, Julie R.; Steinfeldt, Matthew C. (oktobar 2012). „Bullying among adolescent football players: Role of masculinity and moral atmosphere”. Psychology of Men and Masculinity. 13 (4): 340—353. doi:10.1037/a0026645. hdl:2022/14023. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  9. ^ „The University of Manchester Dignity at Work and Study Policy”. The University of Manchester. januar 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  10. ^ „State Laws Related to Bullying Among Children and Youth” (PDF). U.S. Department of Health and Human Services - Health Resources and Services Administration - Maternal and Child Health Bureau. U.S. Department of Health and Human Services. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  11. ^ Brank, Eve M.; Hoetger, Lori A.; Hazen, Katherine P. (decembar 2012). „Bullying”. Annual Review of Law and Social Science. 8 (1): 213—230. doi:10.1146/annurev-lawsocsci-102811-173820. 
  12. ^ „Children who are bullying or being bullied”. Cambridgeshire County Council: Children and families. Cambridgeshire County Council. 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  13. ^ Ericson, Nels (jun 2001). „Addressing the Problem of Juvenile Bullying” (PDF). OJJDP Fact Sheet #FS-200127. 27. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  14. ^ Meyer, Doug (2016). „The Gentle Neoliberalism of Modern Anti-bullying Texts: Surveillance, Intervention, and Bystanders in Contemporary Bullying Discourse”. Sexuality Research and Social Policy. 13 (4): 356—370. doi:10.1007/s13178-016-0238-9. 
  15. ^ Noa Davenport; Ruth Distler Schwartz; Gail Pursell Elliott (1. 7. 1999). Mobbing: Emotional Abuse in the American Workplace. Civil Society Publishing. ISBN 978-0-9671803-0-4. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  16. ^ а б Berger, Kathleen Stassen (2014). Invitation to the Life Span. New York: Worth Publishers. ISBN 978-1464172052. 
  17. ^ „Bullying Definitions”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  18. ^ „no bullying”. nobullying.com/physical-bullying/. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  19. ^ „What is Verbal Bullying and How to Handle Verbal Bullies - Bullying Statistics”. Bullying Statistics. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nasilničko_ponašanje&oldid=28895965”