Formalna nauka

Formalne nauke su discipline koje se bave formalnim sistemima, kao što su logika, matematika, teoretska informatika, teorija informacije, teorija igara, teorija sistema, teorija odlučivanja, i delovi lingvistike.

Разлике у односу на друге облике наука

Један од разлога зашто математика ужива посебно поштовање, веће од свих других наука, је тај што су њени закони у потпуности сигурни и неоспорни, док су друге науке у извесном степену спорне и у сталној опасности да буду одбачене од новооткривених чињеница.
— Алберт Ајнштајн^[1]

Референце

^ Albert Einstein (1923). „Geometry and Experience”. Sidelights on relativity. Courier Dover Publications. стр. 27. Reprinted by Dover (2010|, ISBN 978-0-486-24511-9.

Литература

Mario Bunge (1985). Philosophy of Science and Technology. Springer.
Mario Bunge (1998). Philosophy of Science. Rev. ed. of: Scientific research. Berlin, New York: Springer-Verlag, 1967.
C. West Churchman (1940). Elements of Logic and Formal Science, J.B. Lippincott Co., New York.
James Franklin (1994). The formal sciences discover the philosophers' stone. In: Studies in History and Philosophy of Science. Vol. 25, No. 4, pp. 513–533, 1994
Stephen Leacock (1906). Elements of Political Science. Houghton, Mifflin Co, 417 pp.
Bernt P. Stigum (1990). Toward a Formal Science of Economics. MIT Press
Marcus Tomalin (2006), Linguistics and the Formal Sciences. Cambridge University Press
William L. Twining (1997). Law in Context: Enlarging a Discipline. 365 pp.

Спољашње везе

Interdisciplinary conferences — Foundations of the Formal Sciences

[1] Albert Einstein (1923). „Geometry and Experience”. Sidelights on relativity. Courier Dover Publications. стр. 27. Reprinted by Dover (2010|, ISBN 978-0-486-24511-9.

[1]