Мономери су мали молекули, са специфичном молекулском структуром, чијим хемијским повезивањем настају макромолекули. Основно својство мономера је да садрже барем две функционалне групе, које им омогућавају међусобно повезивање ковалентним везама.[1][2]

Реакциона шема кондензационе полимеризације дикарбоксилне киселине и диамина

Условно, мономери се могу поделити у три групе:

  1. мономери који носе две или више функционалних група, као што су хидроксикиселине, аминокиселине, диамини, дикарбонске киселине, дихлориди итд.,
  2. мономери са незасићеним и то најчешће двоструким и троструким везама, као што су етен, пропен, 1,3-бутадиен, формалдехид и ацетилен,
  3. циклични мономери са хетероатомом у прстену.

Мономери су молекули који могу реаговати са другим молекулима мономера и формирати већи полимерни ланац или тродимензионалну мрежу у процесу који се зове полимеризација.

Хетероциклични мономери

Мономери се могу класификовати на више начина. Они се могу поделити у две широке класе, зависно од врсте полимера који формирају. Мономери који учествују у кондензацијској полимеризацији имају другачију стехиометрију од мономера који учествују у адиционој полимеризацији:

Остале класификације су:

Референце

уреди
  1. ^ Introduction to Polymers 1987 R.J. Young Chapman & Hall. . ISBN 978-0-412-22170-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis,Otin Raff, Keith Roberts, and Peter Walter, Molecular Biology of the Cell, 2008, Garland Science. . ISBN 978-0-8153-4105-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Спољашње везе

уреди