Мемнон
Мемнон (грч. Μέμνων) је у грчкој митологији етиопски владар, син Титона и богиње Еоје, братанац тројанског краља Пријама.[1]
Митологија
уредиМемнон је рођен у Етиопији, заједно са братом Ематионом и када је његов отац прешао у Азију, у Сузу, он је остао да влада овом земљом. Он се са многим другим јунацима прикључио Тројанском рату на страни Тројанаца. Диктис Крићанин, аутор псеудохронике Тројанског рата пише даје Мемнон, син Титонов стигао у Троју са великом војском која је бројала хиљаде индијанаца и етиопљана који су користили различита наоружања. Описан је као јунак, узвишене лепоте и деловања, са мачем који му је исковао Хефест. Борио се са Ајантом, а онда и Антилохом, Несторовог сина, кога је убио, па је и сам пао од Ахиловог мача, као жртва Ахилове освете.[2] Судбина Мемноновог оклопа није позната, говорило се да је Мемнонов мач касније пронађен у Асклепијевом храму у Никомедији, док је оклоп или спаљен кад је кМемнон кремиран или га је Ахил однео да га спали на погребној ломачи Антилоха.
Сахрањен је у Етиопији, а према легенди су из његовог пепела настале птице, такозване мемноиде, које се се поделиле у два јата међусобно супротстављена попут два народа и које су сваке године на годишњицу Мемнонове смрти летеле до његове гробнице са мокрим крилима из реке Есеп, како би водом скинуле прашину са његовог гроба[3]. Веровало се да је Мемнонова мајка његове сународнике Етиопљане који су га сахранили претворила у та необична створења, како би оплакала смрт свог сина. О Мемноновој смрти постоји и другачије предање. Наиме, неки верују да је умро на свом престолу и да две статуе Аменофиса III код Тебе обележавају његов гроб.[4] Према легенди, једна од њих у зору испушта чудне звуке као Мемнонов поздрав мајци, богињи зоре.[5]
Мемнонова смрт је опширно описана у изгубљеном епу Етиопида, насталом после Илијаде, око 7. века п. н. е. Квинтус Смирњанин такође бележи Мемнонову смрт у Постхомерици.
Каснији римски и класични грчки писци верују и наводе да Мемнон потиче из Етиопије, али то су само претпоставке пошто оригинално историјско дело Арктина из Милета није сачувано у потпуности, већ само фрагменти. Већина чињеница о Мемнону потиче од постхомерских грчких и римских песника. Хомер Мемнона само успутно спомиње у Одисеји, без икаквих чињеница.
Извори
уреди- ^ „Енциклопедија Британика”.
- ^ „Грчка митологија”.
- ^ „Грчка митологија”.
- ^ „Енциклопедија”.
- ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.