Корни група је била рок група из Београда и једна је од најуспешнијих музичких група на простору бивше Југославије. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе, басиста Бојан Хрељац и бубњар Владимир Фурдуј Фурда.

Корни група
Музички рад
Активни период1968—1974, 2019.
Место оснивањаЈугославија
ЖанрПоп рок, прогресивни рок, фолк рок, џез фузија, психоделични рок, симфонијски рок
Издавачка кућаПГП РТБ
Чланови
Бивши члановиКорнелије Ковач
Бојан Хрељац
Владимир Фурдуј
Јосип Бочек
Дадо Топић
Златко Пејаковић
Далибор Брун
Борко Кацл
Здравко Чолић
Душан Прелевић Преле
Сека Којадиновић
Дискографија
NOT AN ORDINARY LIFE
(1974)
Мртво море
(1975)
Прво светло необичног живота
(1996)

Најпознатије песме Корни групе су Пастир и цвет, Иво Лола, Дивље јагоде, Етида,[1] Трла баба лан, Ој додоле и Пут на исток. У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону, са песмом Моја генерација.

Група је постојала од 1968. до 1974. и многи познати певачи су прошли кроз групу: Дадо Топић, Златко Пејаковић, Далибор Брун, Здравко Чолић и Душан Прелевић.

Историја

уреди

Оснивање групе

уреди

По напуштању сарајевских Индекса, клавијатуриста Корнелије Ковач се преселио у Београд где је септембра 1968. оформио групу. Поред њега, групу су основали чланови београдског састава Елипсе: басиста Бојан Хрељац и Владимир Фурдуј Фурда, бубњар. Четврти члан групе постаје соло гитариста Златних дечака Велибор Борко Кацл. У првој постави, члан групе је била и певачица Мирослава Сека Којадиновић.[2]

1968—1969.

уреди
 
Корнелије Ковач, оснивач Корни групе.

Први наступ Корни група је имала у београдском Дому синдиката. Међутим, певачица групе Сека Којадиновић је одбила да пева јер јој се није допао избор песама. Песме је отпевао клавијатуриста Корнелије Ковач.

После тог наступа, Сека Којадиновић више није била члан групе, јер групи није одговарала, а Ковач је уместо ње ангажовао у то време једног перспективног београдског соул певача Душана Прелевића (1948,-2007). Са песмом Цигу-лигу наступају у Загребу на избору за југословенског представника за Евровизију. Међутим, Прелевић је одмах направио скандал; на наступ је дошао у последњем тренутку и припит, посвађао се са Корнелијем и то је био његов крај у Корни групи.

Уместо Душана Прелевића, нови певач постаје Ријечанин Далибор Брун. Пре Корни групе Брун је певао у Ураганима и са њима снимио један сингл (песме Deborah и Ради моје љубави).

Са Далибором Бруном група снима неколико синглова, који уједно представљају и њихове прве хитове: Магична рука, Соната, Ако једном будеш сама и Зум рам. Снимили су и етно оријентисану песму Пастир и цвет, у којој Корнелије употребљава шаргију, тарабук и фрулу.

Већ са Бруном група је кренула да води двоструку каријеру: са једне стране свирали су прогресивну музику, а са друге стране и комерцијалне поп рок песме, које су одударале од прогресивног става. Због свега тога често су били критиковани, иако су, уз Индексе, први кренули да свирају ауторску музику и изашли из оквира рокенрола.[3] Међутим, Брун је средином 1969. године напустио групу.

1969—1971.

уреди

Септембра 1969. у групу уместо Далибора Бруна долази Дадо Топић из групе Динамит из Осијека. Групи се прикључује соло-гитариста Јосип Бочек.

На музичком фестивалу Опатија изводе композицију „Девојчице мала” . Композиција је снимљена на синглу заједно са песмом Прича се загребачког квартета .

Са Бочеком и Топићем Корни група развија своју идеју прогресивне музике што резултује, за то време, прилично авангардним и необично дугим композицијама (Једна жена и Прво светло у кући бр. 4).

Група 1969. године снима песму Прво светло у кући бр. 4, која представља један од првих уплива психоделичне музике и фантастике у рок жанр на овим просторима. Песма је објављена тек 1996. године на компилацији Прво светло необичног живота, јер је Ковач сматрао да није за издавање, уз образложење да је технички лош.[4]

На Загребачком фестивалу 1970. године Корни група осваја прво место са композицијом Једна жена.[5][6] Те године раде и музику за филм Мише Радивојевића Бубе у глави. Издали су и сингл Трла баба лан, који их је увео на комерцијално тржиште.[7]

Године 1971, група снима музичку поему 1941. на стихове Бранка Ћопића. Поема је урађена за потребе ТВ емисије Један човек једна песма Јована Ристића.

Певач Дадо Топић напушта Корни групу, одлази у Загреб, и тамо оснива један од најзначајнијих југословенских рок бендова — Тајм.

1971—1972.

уреди

Уместо Дада Топића, нови певач Корни групе постаје до тада непознат солиста сарајевских Амбасадора Здравко Чолић.

Са њим објављују сингл са песмама Госпа Мица, Кукавица и Погледај у небо. Међутим, Чолић је отпуштен из бенда после само шест месеци; према Корнелијевим тврдњама, није био адекватан певач за врсту музике коју група свира.[8] Али, упркос томе, Корнелије ће касније постати најближи сарадник у његовој соло каријери.

Почетком 1972. године Златко Пејаковић из Осијека постаје нови певач групе. Он је пре тога био члан групе Златни акорди. Са Пејаковићем група реализује свој дебитантски албум, који представља четврти југословенски рок албум, а први рок албум издат у Србији.

Определивши се за сложене музичке теме (Пут на Исток, Безглаве Ја Ха хорде…), Корни група нуди дискографском тржишту једну од првих озбиљнијих LP плоча. Исте године група наступа на чувеном Montreux Jazz festivalu у Швајцарској.

1973—1974.

уреди

Крајем 1973. године под именом Kornelyans и са текстовима отпеваним на енглеском, Корни група снима симфо-рок албум Not An Ordinary Life.

У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону.[9] Тада је на Евровизији победила група АББА са песмом „Ватерло”). Међутим, пласман на Евровизији је био лош; група је освојила 12. место.

У међувремену, сингл са песмама на енглеском Моја генерација и Једна жена се појавио на италијанском тржишту.

Разочаран слабим пријемом албума Not An Ordinary Life, вођа бенда Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом.[10] У новосадском Студију М група је одржала два опроштајна концерта. Део тог материјала се појавио на првом дуплом југословенском албуму Мртво море.

Званичан датум престанка рада јесте 1. децембар 1974. године.

Пратећа група

Током рада Корни група је свирала као пратећа група у студију свирала музику за снимање плоча већег броја певача између осталих:[11]

После распада групе

уреди

По распаду Корни групе, Корнелије Ковач је започео веома успешну соло каријеру као композитор, продуцент и музичар на инструментима са клавијатурама.

Певач Златко Пејаковић се посветио забавној музици а после деведесетих година и традиционалној народној музици Славоније и Далмације.

Гитариста Јосип Бочек постао је студијски музичар. Свирао је концертну турнеју "Конгрес рок мајстора" са најбољим гитаристима седамдесетих година. На дуплом албуму Конгрес рок мајстора (Југотон, 1975) је добио једну страну. на њој се налази и одлична инструментална композиција Динамит.[12] Потом је сарађивао са Ђорђем Балашевићем, чије је албуме продуцирао.

Бас гитариста Бојан Хрељац је као студијски музичар снимио преко четири хиљаде песама, а радио је као продуцент и музички уредник на РТС-у.

Владимир Фурдуј Фурда као студијски музичар такође је снимао бројне плоче. За загребачки Југотон 1985. године објављује соло албум Фурда.

Поновна окупљања

уреди

Група се накратко поново окупила са Дадом Топићем у мају 1987. године, за потребе концерта у загребачком Дому спортова, који је објављен на албуму Legende YU Rocka и на коме су, поред њих, наступали и Индекси, Тајм, ЈУ Група, Драго Млинарец и Р. М. Точак бенд. На концерту су свирали песму Једна жена, Исти концерт је одржан и у Београду у јуну.

Године 2019, група је одржала концерт у Сава центру, на ком су учествовали Ковач, Топић и Бочек, уз подршку гостујућих музичара: бубњара Ратка Љубичића, бас-гитаристе Пеђе Милановића, клавијатуристе Александра Милетића, као и певача Горана Шепе Галета, Дејана Цукића, Зорана Шандорова и Душана Свилара.[13]

Чланови Корни групе

уреди

Дискографија

уреди

Албуми

уреди
  • Корни група (1972. ПГП РТБ)
  • NOT AN ORDINARY LIFE (1974. Ricordi, Italy)
  • 1941 (1979. ПГП РТБ)

Синглови

уреди
  • Цигу-лигу/Човек и пас (Душан Прелевић)
  • Дзум рам/Соната/Магична рука (Далибор Брун)
  • Пастир и цвет/Ако једном будеш сама (Далибор Брун)
  • Трла баба лан/Слика (Дадо Топић)
  • Бубе/Неко спава поред мене (Дадо Топић)
  • Пусти да те дирам/један грош (Дадо Топић)
  • Кукавица/Госпа Мица газдарица/Погледај у небо (Здравко Чолић)
  • Ој додоле/Живот (З. Пејаковић)
  • Поклони свој ми фото/Без везе
  • Три палме/Три човека у кафани
  • Куда идеш свете мој/Дивље јагоде
  • Иво Лола/Знам за киме звоно звони (Дитка Хаберл) (1973)
  • Етида/Једна жена
  • Моја генерација/Збогом остај о детињство
  • Мирис/Праштање (З. Пејаковић)

Компилације

  • Мртво море (дупли албум 1975. ПГП РТБ)
  • Прво светло необичног живота (1996. Комуна)
  • Колекција синглова (2001. ПГП РТС)
  • Не тако обичан живот (и после тридесет година) (2005. ПГП РТС)
  • The Ultimate Collection (2009. Croatia Records)

Учешћа на компилацијама

уреди
  • Рандеву са музиком (Југотон, 1977)
  • Легенде YU rocka, дупли концертни албум (Југотон, 1987)

Фестивали

уреди

Београдско пролеће:

  • Зум — рам, БГ пролеће '69, прва награда стручног жирија
  • Пусти да те дирам, БГ пролеће '71

Загреб:

  • Једна жена, (Вече рок музике), Загреб '70, прва награда жирија и публике
  • Косовка девојка (Вече рок музике), друга награда публике, Загреб '71
  • Ручак за двоје, Загреб '72

Опатија:

  • Девојчице мала, Опатија '69
  • Етида, Опатија '73, треће место
  • Моја генерација, Опатија '74, победничка песма / Песма Евровизије '74, 12. место

Сплит:

  • Липа мала, Сплит '70

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Куда идеш свете мој, ВШС '74, пето мето, награда жирија савеза композитора Југославије, Златни микрофон за најбољу интерпретацију

Југословенски избор за Евросонг:

  • Цигу, цигу лигу, Загреб '69, треће место

Фестивал Singing Evropa, Холандија:

  • Пастир и цвет, треће место и награда за најоригиналнију групу, '69

Скопље:

  • Мојот бол е само мој, '71

Референце

уреди
  1. ^ „Priče o pesmama: Korni grupa "Etida" ili granice koje je teško dostićI”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2022-09-13. Приступљено 2023-05-27. 
  2. ^ „Sećanja: Korni grupa”. Приступљено 15. 3. 2016. 
  3. ^ „Korni grupa - Potraga za ne tako običnim pjesmama”. aleksandararezina.blogspot.com (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24. 
  4. ^ „Korni grupa - Potraga za ne tako običnim pjesmama”. aleksandararezina.blogspot.com (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24. 
  5. ^ „Korni grupa, riznicasrpska.net”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2020. г. Приступљено 21. 3. 2016. 
  6. ^ „Priče o pesmama: Korni grupa - "Jedna žena" ili sećanje na zanosnu Patrišu Grejem”. Telegraf.rs (на језику: српски). 2022-12-02. Приступљено 2023-05-27. 
  7. ^ „Kornelije Bata Kovač: Problematični pevači “Korni grupe” - XXZ Portal”. web.archive.org. 2021-08-03. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 2024-05-24. 
  8. ^ Republika (2022-05-17). „Minimaks je zbog njega dobio OTKAZ, Čolu je ŠUTNUO iz grupe, a Brena mu je napravila PAKAO od života! Sada je rešio da PROGOVORI o SVEMU!”. Republika.rs | Srpski telegraf (на језику: српски). Приступљено 2024-05-24. 
  9. ^ „Yugoslavia: Opatija Festival 1974”. Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-15. 
  10. ^ „Eurovision 1974 Yugoslavia: Korni - "Moja Generacija". Eurovisionworld (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-15. 
  11. ^ „Сајт "discogs" - Корни група”. 
  12. ^ „ex-yu muzika”. 
  13. ^ „Istorijski san je odsanjan – Povratnički koncert Korni grupe u Beogradu”. Helly Cherry Web Magazine (на језику: енглески). 2024-05-21. Приступљено 2024-05-24. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди