Клуж-Напока

Град у Румунији

Клуж-Напока, или само Клуж (рум. Cluj-Napoca, или Cluj; мађ. Kolozsvár — Коложвар; нем. Klausenburg) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија, чији је највећи град. Има површину од 179,5 km² и 310.000 становника (попис 2007). До 1974. град се звао само Клуж (рум. Cluj). Клуж-Напока је управно средиште истоименог округа Клуж.

Клуж-Напока
рум. Cluj-Napoca
мађ. Kolozsvár
Клуж-Напока
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ЖупанијаКлуж
Становништво
Становништво
 — 2021.286.598[1][2]
 — густина1.808 ст./km2
Агломерација (2021.)411.379
Географске карактеристике
Координате46° 46′ 07″ С; 23° 35′ 23″ И / 46.76868° С; 23.58965° И / 46.76868; 23.58965
Апс. висина410 m
Површина179,5 km2
Клуж-Напока на карти Румуније
Клуж-Напока
Клуж-Напока
Клуж-Напока на карти Румуније

Клуж-Напока се простире се на 179,5 km² и према последњим проценама из 2007. године у граду је живело 310.000 становника, што га после Букурешта чини другим градом по величини у држави.

Клуж је готово подједнако удаљен од Букурешта (426 km), Будимпеште (397 km) и Београда (455 km).

Географија

уреди
 
Католичка катедрала Светог Михаила

Град Клуж-Напока је град у северној половини данашње Румуније. Град се развио у северозападном делу Трансилваније према Марамурешу. Клуж-Напока се образован на месту где река Самош, која данас протиче кроз његово језгро, излази из планинских крајева Бихора на западу, улази у средишњу, долинску Трансилванију, при чему мења смер и скреће ка северу. Јужно од града налази се благо развође од такође блиског Мориша, што даје Клужу изузетно повољан стратешко-саобраћајни положај и што је допринело развоју града у један од највећих градова данашње Румуније.

Историја

уреди

У време римског цара Трајана и рата против Дачана, Римљани су доградили дачко утврђење Напока (лат. Napoca) тако да им служи као логор легије. Око логора је убрзо никло мање насеље. У време цара Хадријана (117—138) место се звало Municipium Aelium Hadrianum Napoca. У 3. веку Напока је неко време била главни град римске провинције. Ову тврђаву су заузели и уништили варвари 250.

Град Колошвар (мађ. Kolozsvár) је настао као насеље немачких досељеника Саса и Мађара у 13. веку на обалама реке Самош. Краљ Жигмунд га је учинио слободним градом, у којем се 1409. године кују новци.[3] У Клужу је 1443. године рођен и потом одрастао Матија Корвин, угарски краљ. Јанош Хуњади се са породицом преселио 1443. године из Колошвара, у Темишвар, где је подигао тврђаву. Дана 28. јуна 1607. године у Клужу је краљ Сигисмунд (Жигмунд) издао даровницу, по којој српском православном владици Сави даје неке читаве "миљкове" тј. четири места у Арадској жупанији.[4] Од 1790. до 1848. и од 1861. до 1867. године Клуж је био престоница Великог војводства Трансилваније у Хабзбуршкој монархији. Војводство Ердељ је имало средиште у Колошвару (1827), у којем је био гувернер.[5] Клуж је 1852. године био седиште земаљског суда "Велике Војводине Ердељске". После Аустроугарске нагодбе из 1867, Трансилванија је постала део Угарске. Већи део Немаца се стопио са Мађарима у 17. и раном 18. веку. Разлог је била хомогенизација становништва у време реформације и удаљеност од других немачких територија.

У граду Колошвару је 1867. године било активно Друштво Ердељског музеја на челу са председником грофом Миком, које је сарађивало са Српским ученим друштвом. Друштво је водило бригу и опскрбу тог мађарског народног музеја Ердеља. Оснивач музеја био је мађарски патриота Самуило Кемин (умро 1861).[6] Ту се 1873. године налазило Народно позориште Колошвар, са 61 чланом ансамбла. То није било случајно, јер су ту управо почеци мађарског позоришног живота. У Колошвару око 1780. године, дилетанти су извели прву представу на мађарском језику у кући грофа Ђерђа Банфија.[7]

Године 1839. један претплатник Павловићевог "Српског листа" јавља се из Колошвара.[8] Помиње се 1855. године у граду једна самостална "правдословна академија". У Клужу је у другој половини 19. века било ученика Срба који су се у том градићу школовали. Од 1862. године отворена је ту правна академија. Организовали су се као "Српска академска омладина" у Клужу. Послали су 1902. године писмо болесном песнику Јовану Јовановићу Змају. Године 1903. у Клужу је промовисан за доктора права Никола Милутиновић из Панчева.[3] Један дописник - "Србин ученик" из Клужа описујући у зиму 1903. године то место, примећује: "Срба има мало".[9]

Након Првог светског рата, 4. јуна 1920, област Трансилваније припала је Румунији. Од 1940. до 1944/45. северна Трансилванија, са Клужом, била је поново у саставу Мађарске. И данас је град културни центар Мађара у Румунији, који су до 1974. били релативна већина становништва.

Николае Чаушеску је 1974. румунском имену Клуж из идеолошких разлога додао римско име Напока, да би нагласио континуитет дачко-румунске културе. У свакодневном животу се и даље чешће користи краћи назив - Клуж (рум. Cluj).

Од пада комунизма Клуж је и поред бројних тешкоћа постао један од градова у држави са најбржим развојем. Протеклих година град је постао и туристички познат захваљујући очуваном језгру и бројним велелепним грађевинама.

Становништво

уреди
Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
185.663262.858328.602317.953324.576

Град Клуж је током свог постојања био град са више народности и вера. И поред тога током 20. века национална и верска структура у граду је знатно промењена. Дотад мађарски град добио је румунски карактер, нарочито последњих деценија. Некада бројни Немци данас су малобројни, а јеврејска заједница је потпуно уништена. Са друге стране ромско становништво јавило се у граду захваљујући досељавању из околних села и варошица. По последњем попису из 2002. године од 318.027 становника Клужа били су:

Млађе од 15 година је 14,1% становништва, а 3,9% су старији од 75 година.

Већина религиозног становништва припада Румунској православној цркви.

Образовање

уреди

Град има 6 државних универзитета, од који је најпознатији Универзитет Бабеш-Бољаи. На њему се настава изводи на румунском, мађарском и немачком језику.

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ а б "Застава", Нови Сад 1903. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1875. године
  5. ^ "Банатски алманах", Будим 1827-1828. године
  6. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  7. ^ "Позоришно уређење", Нови Сад 1874. године
  8. ^ "Србски народни лист", Будим 1839. године
  9. ^ "Застава", Нови Сад 4. јануар 1903. године

Спољашње везе

уреди