Википедија

Восток-1

Восток-1 (рус. Восток-1) је назив првог свемирског брода са људском посадом, који је у историју ушао 12. априла 1961. заједно са космонаутом Јуријем Гагарином. Гагарин је тако постао познат као први човек у свемиру. Први лет човека у свемир представљао је велику победу Совјета у свемирској трци.

Восток 1
Јури Гагарин на летелици Восток 1, како је телевизијски приказано за контролу лансирања
ОператерСовјетски свемирски програм
Харвард ознака1961 Mu 1
SATCAT №103
Трајање мисије1 сат, 48 минута[1]
1 сат, 46 минута[2][3]
Број орбита1
Особине летелице
ЛетелицаВосток-3КА Бр.3
ПроизвођачЕкспериментални пројектантски биро OKB-1
Лансирна маса4.725 kg (10.417 lb)[1]
Маса при слетању2.400 kg (5.290 lb)
Димензије2,30 m (7 ft 6,5 in) дијаметар
Посада
Величина посаде1
ЧлановиЈури Гагарин
Позивно имеКедр (Kedr – Сибирски бор),[4]
или: Ласточка (Lastochka - Ласта)[а]
Почетак мисије
Датум лансирањаApril 12, 1961, 06:07 (1961-04-12UTC06:07Z) UTC[8]
РакетаВосток-К 8K72K
Место лансирањаБајконур 1/5
45° 55′ 13″ С; 63° 20′ 32″ И / 45.920278° С; 63.342222° И / 45.920278; 63.342222[9]
Крај мисије
Датум слетањаApril 12, 1961, 07:55 (1961-04-12UTC07:56Z) UTC
Место слетања51° 16′ 14″ С; 45° 59′ 50″ И / 51.270682° С; 45.99727° И / 51.270682; 45.99727[10][11]
Орбитални параметри
Референтни системГеоцентрична
РежимНикоземаљска
Периапсис181 km (98 nmi)[12]
Апоапсис327 km (177 nmi)[1]
Инклинација64,95 степени[8]
Период89,1 минута
Епоха12. април 1961

Јури Гагарин у Шведској
Восток програм
Летови са посадом
Восток 2 →
Јуриј Гагарин у Востоку 1
Путања Востока 1 око Земље

Восток-1 је био први свемирски брод у совјетском свемирском пројекту Восток (Исток). Гагарин је за 108 минута једном обишао Земљу. Гагарин је полетео са космодрома „Бајконур“, а спустио се надомак села Смелкова јужно од Саратова. Као резервни космонаути у програму су били још Герман Титов и Григориј Нељубов.

Данас је капсула Востока-1 у музеју РКК Енергија у граду Корољов код Москве.

Пилот

уреди
Такође погледајте Избор и обука програма Восток

Капсула Восток 1 је дизајнирана да носи једног космонаута. Јуриј Гагарин, 27, изабран је за главног пилота Востока 1, са Германом Титовом и Григоријем Нељубовим као резервама. Ови задаци су формално обављени 8. априла, четири дана пре мисије, али је Гагарин био фаворит међу кандидатима за космонауте најмање неколико месеци.[13]‍:262,272

Коначна одлука о томе ко ће управљати мисијом у великој мери се ослањала на мишљење шефа обуке космонаута Николаја Камањина. У запису у дневнику од 5. априла, Камањин је написао да је још увек неодлучан између Гагарина и Титова.[14] „Једина ствар која ме спречава да изаберем [Титова] је потреба да имам јачу особу за једнодневни лет.“[15] Камањин је мислио на другу мисију, Восток 2, у поређењу са релативно кратком мисијом у једној орбити Востока 1. Када су Гагарин и Титов на састанку 9. априла обавештени о одлуци, Гагарин је био веома срећан, а Титов разочаран.[16] Дана 10. априла, овај састанак је поново одигран пред телевизијским камерама, што је постало и званични снимак догађаја. Ово је укључивало говор о прихватању од Гагарина.[17] Као показатељ степена тајности који је у питању, један од других кандидата за космонауте, Алексеј Леонов, касније се присетио да није знао ко је изабран за мисију све до почетка свемирског лета.[18]

Припреме

уреди
 
Модел свемирске летелице Восток са горњим степеном, изложен на изложби „Русија у свемиру” на аеродрому у Франкфурту

За разлику од каснијих мисија Восток, није било доступних наменских летелица за праћење за примање сигнала са свемирске летелице. Уместо тога, ослањали су се на мрежу земаљских станица, такође названих командне тачке, за комуникацију са свемирским бродом; све ове командне тачке су се налазиле унутар Совјетског Савеза.[19]

Због ограничења тежине, није постојао резервни ретроракетни мотор. Свемирска летелица је носила залихе за 13 дана да би се омогућило преживљавање и природни орбитални распад у случају да ретроракете нису успешне.[20]

Слова „СССР“ је ручно насликао на Гагариновом шлему инжењер Герман Лебедев током пребацивања на место лансирања. Пошто је прошло мање од годину дана откако је оборен пилот У2 Гери Пауерс, Лебедев је закључио да без неке идентификације земље постоји мала шанса да би космонаут могао бити замењен за шпијуна при слетању.[21]

Аутоматска контрола

уреди
 
Део инструментске табле Востока 1 са проминентним приказом навигационог инструмента „Глобус“.

Целокупна мисија је контролисана или аутоматским системима или копненом контролом. То је било зато што медицинско особље и инжењери свемирских летелица нису били сигурни како би човек могао да реагује на бестежинско стање, те је одлучено да се закључају ручне контроле пилота. У овом необичном потезу, шифра за откључавање контрола је стављена у коверту на броду, за Гагаринову употребу у случају хитног случаја.[13]‍:278 Пре лета, Камањин и други су рекли Гагарину шифру (1-2-5), за сваки случај.[22][23]

11. април 1961. године

уреди
 
Гагаринов електрокардиограм снимљен 11. априла 1961. у 19 сати и 35 минута. Изложен у Меморијалном музеју космонаутике у Москви.

На космодрому Бајконур 11. априла 1961. ујутру, ракета Восток-К, заједно са причвршћеном космичком капсулом Восток 3КА, транспортована је неколико километара до лансирне рампе, у хоризонталном положају. Када су стигли на лансирну платформу, техничари су обавили брзи преглед бустера како би се уверили да је све у реду. Када нису пронађени никакви видљиви проблеми, бустер је постављен на ЛЦ-1.[24] У 10:00 (по московском времену), Гагарин и Титов су добили коначну ревизију плана лета.[24] Обавештени су да је лансирање планирано следећег дана, у 09:07 по московском времену. Ово време је изабрано тако да када капсула почне да лети изнад Африке, а то је било када би ретроракете требале да се испале за поновни улазак, соларно осветљење буде идеално за сензоре система за оријентацију.[25]

У 18:00, након што су обављена различита физиолошка очитавања, лекари су упутили космонауте да не разговарају о предстојећим мисијама. Те вечери Гагарин и Титов су се опуштали слушајући музику, играјући билијар и ћаскајући о свом детињству.[18] У 21:50, обојици су понуђене таблете за спавање, како би се обезбедио добар сан, али су обојица одбила.[26] Лекари су космонаутима прикључили сензоре, како би пратили њихово стање током целе ноћи, и веровали су да су обојица добро спавала.[27][28] Гагаринови биографи Доран и Бизони напомињу да ту ноћ нису спавали ни Гагарин ни Титов.[29] Главни конструктор Сергеј Корољов те ноћи није спавао, због стрепње изазване предстојећим свемирским летом.[25]

Напомене

уреди
  1. ^ The six crewed Vostok missions used names of birds as their call signs, and the Vostok 1 spacecraft was known as Swallow in keeping with this convention.[5][6] However, due to its special importance, a terrestrial call sign Cedar (or: Siberian Pine) was used for Vostok 1 during flight. This code name was used to camouflage the significance of the mission to potential eavesdroppers until success was assured.[7]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Aviation and Space World Records”. Fédération Aéronautique Internationale (FAI). Архивирано из оригинала 26. 7. 2009. г. Приступљено 12. 3. 2009. 
  2. ^ „Spaceflight mission report: Vostok 1”. Spacefacts. 2020-08-11. Приступљено 2020-03-12. 
  3. ^ „The Vostok (3A No. 3) mission”. Приступљено 2020-03-12. „Gagarin's mission lasted 106 minutes, not 108 minutes, the duration that was reported for 50 years and even made book titles.” 
  4. ^ Siddiqi, стр. 275
  5. ^ Yenne, Bill (1988). The Pictorial History of World Spaceflight. Exeter. стр. 18. ISBN 0-7917-0188-3. 
  6. ^ Swenson, Loyd S. Jr.; Grimwood, James M.; Alexander, Charles C. „This New Ocean: A History of Project Mercury, Chapter 10, Section: "Vostok Wins the First Lap"”. NASA. 
  7. ^ „Why was Apollo called Apollo? The history of spacecraft call signs”. Royal Museums Greenwich. 
  8. ^ а б „Vostok 1 – NSSDC ID: 1961-012A”. NASA. 
  9. ^ „Google Maps – Vostok 1 Launch Pad – Gagarin's Start photo”. Приступљено 25. 12. 2010. 
  10. ^ „Google Maps – Vostok 1 Landing Site – Monument”. Приступљено 25. 12. 2010. 
  11. ^ „Google Maps – Vostok 1 Landing Site – Monument Photo”. Приступљено 25. 12. 2010. 
  12. ^ Records file on the first space flight by the USSR citizen Youri Alexeyvich Gagarin (PDF). The USSR Central Aero Club. 1961. 
  13. ^ а б Siddiqi, Asif A. Challenge To Apollo: The Soviet Union and the Space Race, 1945–1974. NASA. Архивирано из оригинала 08. 10. 2006. г. Приступљено 18. 10. 2022. 
  14. ^ Burgess and Hall, p.140
  15. ^ Quoted in Burgess and Hall, p.140-141
  16. ^ Burgess and Hall, p.141. The press said that Titov was so happy for Gagarin that he almost kissed him, but Titov denies this – Burgess and Hall, p.145.
  17. ^ Siddiqi, p.272, also Burgess and Hall, p.142
  18. ^ а б Burgess and Hall, p.151
  19. ^ Hall and Shayler, p.148-149
  20. ^ „"Тогда Юра вернулся на землю не из космоса, а с того света!.."”. 
  21. ^ „(russian) "Where did the writing CCCP come from?" with authentic photos.”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2017. г. Приступљено 12. 10. 2017. 
  22. ^ „Oleg Ivanovsky - obituary” . The Daily Telegraph. 21. 9. 2014. Архивирано из оригинала 2014-09-22. г. Приступљено 25. 9. 2014. 
  23. ^ Burgess and Hall, p.156
  24. ^ а б Burgess and Hall, p.150
  25. ^ а б Siddiqi, стр. 273
  26. ^ Burgess and Hall, p.151. During a post-flight press conference on April 15, Alexander Nesmeyanov claimed that Gagarin took a sleeping pill. Also, Siddiqi, p.273, claims that they were both asleep at 21:30 when Korolev came to visit them, but Burgess and Hall, p.151, says Korolev spoke with them at this time.
  27. ^ Siddiqi, стр. 273
  28. ^ In a post-flight press conference, Gagarin also stated that he slept well.
  29. ^ Burgess and Hall, p.153.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Восток-1 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Восток-1&oldid=27931379”