Јунак (грч. ἥρως /hērōs/) је појам којим се често назива изузетно храбар човек који спашава друге људе и брани их од зла, чија је дефиниција често коришћена у фиктивном свету, но некад се користила и у историји.[1]

Милунка Савић, српска јунакиња Балканских ратова и Првог светског рата.

Кроз прошлост

уреди

Античка митологија

уреди

У античкој митологији човек чије је људско биће прожето божанским својствима, затим полубог, син бога и смртне жене и обрнуто (нпр. Херакле). Хомер јунацима назива ликове својих епова. Касније се појам јунак проширује и на различите истакнуте личности, ратнике, државнике, законодавце (Ликург), уметнике, којима су након њихове смрти исказивали божанске почасти. Грчка традиција и легенда спомиње јунаке по којима су поједина племена добила име, а и јунаке неке покрајине, града или колоније, за које се веровало да директно утичу на деловање и судбину људи. Јунацима су се подизала светилишта и споменици, приносиле су им се жртве и одржавале у њихову част свечане игре. Према античком веровању, јунак одлази после смрти на Олимп или на Острва блажених, блиста на небу као звезда или борави у храмовима и гајевима као геније заштитник. Појединце су поштовали као јунаке још за живота (Лизимах из Самотраке; тиранин Никија с Коса).

Римско царство

уреди

Придавање божанских својстава истакнутим личностима имало је изразитог одјека у Римском царству где су се појединим владарима приносиле жртве и уздизали су их у ред богова (апотеоза).

Референце

уреди
  1. ^ „Encyclopedia - Britannica Online Encyclopedia”. academic.eb.com. Приступљено 6. 12. 2015. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди