Verano azul
| Verano azul | |
|---|---|
| Žanr | Dečija igrana serija |
| Režija | Antonio Mercero |
| Uloge | Antonio Ferrandis Miguel Joven Pilar Torres Juan José Artero José Luis Fernández Miguel Ángel Valero Gerardo Garrido Cristina Torres María Garralón |
| Zemlja |  Španija |
| Jezik | Španski |
| Originalni kanal | TVE |
| Originalno prikazivanje | 11. 10. 1981. – 14. 2. 1982. |
| Trajanje | 60 min po epizodi |
| Br. epizoda | 19 |
Plavo leto (Verano azul) je bila čuvena španska dečija televizijska serija od 19 epizoda, u režiji Antonia Mercera, prvi put prikazana 1981. g. Ona govori o pustolovinama grupe mladih, starosti između 9 i 17 godina, za vreme letnjeg raspusta u mediteranskom gradiću Nerja u oblasti Costa del Sol u Andaluziji. Serija je imala ogromnu gledanost u Španiji i od tada je reprizirana skoro svakog leta. Ostavila je duboki trag nad mnogim pokolenjima gledalaca i postala je deo zajedničke kulturološke svesti Španaca. Serija je sa uspehom prikazana i širom sveta između ostalog i u Latinskoj Americi, Portugalu, Francuskoj a i u mnogim slovenskim zemljama poput Jugoslavije, Bugarske, Poljske i Čehoslovačke.
Producirala ju je Španska nacionalna televizija TVE (koja je tada bila i jedina televizijska stanica u Španiji) i prvobitno je emitovana na glavnom kanalu TVE1 od 11. oktobra 1981. do 14. februara 1982.
Snimljena je u 19 jednočasovnih epizoda. Nazivi epizoda su: 1. Susret 2. Nemoj ubiti moju planetu, molim te 3. Pancho Panta 4. Eva 5. Možda 6. Osmeh duge 7. Beatriz, Mon Amour 8. Posetilac 9. Mehur 10. Pećina "Zelena mačka" 11. Boce 12. Pljuska 13. Nož 14. Poslednja uloga 15. Idol 16. Mrtva žurka 17. Ne mičemo se 18. Nešto umire u duši 19. Kraj leta.
Za građane Bugarske i Poljske rođene između ranih 1970-ih i ranih 1980-ih "Plavo leto" obrađivalo je neke ozbiljne mladalačke probleme kojima se do tada niko na televizijama nije bavio pod socijalističkim režimom kao što su Hipi-filozofija, razvod braka ili čak smrt bliskog prijatelja. Serija je bila jedna od malobrojnih TV ostvarenja za mlade emitovanih iza Gvozdene Zavese koja je odisala slobodom izražavanja suprotnoj ideološkoj indoktrinaciji tog vremena. Čak i nakon 2000. slučajni susret između nekog Bugarina i Španca često dovodi do izliva srećnih osećanja pri spominjanju "Plavog leta".