Kineska sazvežđa
 | Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika. |
Tradicionalna kineska astronomija ima sistem podele nebeske sfere na zvezdana jata i sazvežđa poznatih kao "funkcioneri" (kineski 星官xīng guān).[1]
Kineski asterizmi, kao po pravilu, manji od sazvežđa Helenske tradicije. Za vreme dinastije Sung (13. vek) Sudžou planisfera pokazuje ukupno 283 asterizma, sačinjenih od 1,565 pojedinačnih zvezda.[2] Asterizmi su podeljeni u četiri grupe, u dvadeset osam palata duž ekliptike, i u tri kuće severnog neba. Južno nebo je dodato kao peta grupa na kraju dinastije Ming,[3][4] na osnovu evropskih zvezdanh karata, koje su sadržale dodatnih 23 asterizam.
Centar tri kuće (三垣, Sān Yuán) je severni nebeski pol. One uključuju one zvezde koje se mogu videti tokom cele godine (iz Kine).[5]
Dvadeset osam palata (二十八宿, Èrshíbā Xiù) formiraju ekliptički koordinatni sistem koji se koristi za zvezde koje se ne mogu videti tokom cele godine (iz Kine). One su podeljene na osnovu kretanja Meseca u roku od lunarnog meseca.[6]
Kineski sistem se razvija nezavisno od grčko-rimskog sistema od najmanje 5 veka p. n e. Međutim možda su ranije međusobno uticali jedan na drugog, na šta aludiraju paralele sa drevnom Vavilonskom astronomijom.[7]
Sistem od dvadeset osam lunarnih palata veoma je sličnan (mada ne i identičan) Indijskom Nakšatra sistemu. Trenutno nije poznato da li je bilo međusobnog uticaja u istoriji kineskog i indijskog sistema.
Najstariji od preživelih kineskih zvezdanih karata su iz vremena dinastije Tang.
Južni nebo je bilo nepoznato starim kinezima i samim tim nije spadalo u tradicionalni sistem. Tek u 16. veku, zbog stupanjem u kontakt sa evropskim svetom Ksu Guanci (astronom kraja dinastije ming) uvodi još 23 asterizma baziranih na evropskim zvezdanim mapama.[8] Asterizmi "Južnog neba" (近南極星區) sada se takođe tretiraju kao deo tradicionalnog kineskog sistema.
Kineska reč "zvezda ili nebesko telo" je 星 xīng. Simbol 星 je fonosemantička. Njen ideografički deo 晶 (oznaka jīng "svetlo blistav") prikazuje tri zvezde (tri puta "sunčev" ključ 日).
Savremeni kineski termin "sazvežđe" je 星座 xīng zuò (座 je klasifikator za velike nepokretne objekte), dok termin 星官 xīng guān ostaje rezervisan za tradicionalni sistem. Opšti termin "asterizam" je 星群 xīng qún (u bukvalnom prevodu "grupa zvezda").
Tri kuće su: Ljubičasta zabranjena kuća (紫微垣, Zǐ Wēi Yuán), Kuća vrhovne palate (太微垣, Tài Wēi Yuán) i Kuća nebeske pijace (天市垣, Tiān Shì Yuán).
Ljubičasta zabranjena kuća obuhvata najseverniji deo noćnog neba.
Kuća vrhovne palate se nalazi na istoku i severu, a Kuća nebeske pijace na zapadu i jugu.
- Levi zid vrhovne palate 太微左垣 (Devica / Berenikina kosa)
- Desni zid vrhovne palate 太微右垣 (Lav / Devica)
- Levi zid nebeske pijace 天市左垣 (Herkul / Zmija / Zmijonoša / Orao)
- Desni zid nebeske pijace 天市右垣 (Zmija / Zmijonoša / Herkul)
Ljubičasta zabranjena kuća zauzima najseverniji deo noćnog neba. Sa tačke gledišta starih kineza ljubičasta zabranjena kuća se nalazi u sredini neba i okružena je svim drugim zvezdama.
Ona pokriva moderni sazvežđa Malog medveda, Zmaja, Žirafe, Cefeja, Kasiopeje, Kočijaša, Volara i delove Velikog medveda, Lovačkog psa, Malog lava i Herkula.
Kuća vrhovne palate pokriva moderna sazvežđu Device, Berenikine kose i Lava i delove Lovačkog psa, Velikog medveda i Malog lava.
Kuća nebeske pijace obuhvata moderna sazvežđa Zmije, Zmijonoše, Orla, Severne krune i delove Herkula.
Dvadeset osam palata su grupisane u četiri simbola, od kojih je svaki povezan sa smerom kompasa i sadrži sedam kuća. Imena i zvezde koje su sadržane su:[9][10]
| Četiri Simbola
(四象) |
Palata (宿) | |||
|---|---|---|---|---|
| Broj | Naziv (pinyin) | Prevod | Odgovarajuća zvezda | |
| Azurni Zmaj Istoka
(東方青龍) Proleće |
1 | 角 (Jué/Jiăo) | Rog | α Vir |
| 2 | 亢 (Kàng) | Vrat | κ Vir | |
| 3 | 氐 (Dī) | Koren | α Lib | |
| 4 | 房 (Fáng) | Soba | π Sco | |
| 5 | 心 (Xīn) | Srce | α Sco | |
| 6 | 尾 (Wěi) | Rep | μ Sco | |
| 7 | 箕 (Jī) | Pletena Korpa | γ Sgr | |
| Crna Kornjača Severa
(北方玄武) Zima |
8 | 斗 (Dǒu) | (Južna) Kola | φ Sgr |
| 9 | 牛 (Niú) | Vo | β Cap | |
| 10 | 女 (Nǚ) | Devojka | ε Aqr | |
| 11 | 虛 (Xū) | Praznoća | β Aqr | |
| 12 | 危 (Wéi/Wēi) | Krov | α Aqr | |
| 13 | 室 (Shì) | Kuća | α Peg | |
| 14 | 壁 (Bì) | Zid | γ Peg | |
| Beli Tigar Zapada
(西方白虎) Jesen |
15 | 奎 (Kuí) | Noge | η And |
| 16 | 婁 (Lóu) | Veza | β Ari | |
| 17 | 胃 (Wèi) | Stomak | 35 Ari | |
| 18 | 昴 (Mǎo) | Čupava Glava | 17 Tau | |
| 19 | 畢 (Bì) | Mreža | ε Tau | |
| 20 | 觜 (Zī) | Kornjačin Kljun | λ Ori | |
| 21 | 參 (Shēn) | Tri Zvezde | ζ Ori | |
| Vermilion Ptica Juga
(南方朱雀) Leto |
22 | 井 (Jǐng) | Bunar | μ Gem |
| 23 | 鬼 (Guǐ) | Duh | θ Cnc | |
| 24 | 柳 (Liǔ) | Vrba | δ Hya | |
| 25 | 星 (Xīng) | Zvezda | α Hya | |
| 26 | 張 (Zhāng) | Bačena Mreža | υ¹ Hya | |
| 27 | 翼 (Yì) | Krilla | α Crt | |
| 28 | 軫 (Zhěn) | Kočija | γ Crv | |
Nebo oko Južnog nebeskog pola je bilo nepoznato starim kinezima. Dakle, ono nije bilo uključeno u tri kuće i dvadeset osam palata. Međutim, na kraja dinastije Ming, Ksu Guanci je uveo još 23 asterizma, zasnovanih na evropskim zvezdanim mapama.[8] Ovi asterizmi su tako uključeni u tradicionalne kineske zvezdane Mape.
Ovi asterizmi su :
| Srpski naziv | Kineski naziv | Broj zvezda | Helenistička sazvežđa |
|---|---|---|---|
| More i planina | 海山 (Hǎi Shān) | 4 | Pramac/Kentaur/Muva/Jedra |
| Krst | 十字架 (Shí Zì Jià) | 4 | Južni krst |
| Konjski rep | 馬尾 (Mǎ Wěi) | 3 | Kentaur |
| Konjski stomak | 馬腹 (Mǎ Fù) | 3 | Kentaur |
| Pčela | 蜜蜂 (Mì Fēng) | 4 | Muva |
| Trougao | 三角形 (Sān Jiǎo Xíng) | 3 | Južni trugao |
| Egzotična ptica | 異雀 (Yì Què) | 9 | Rajska Ptica / Oktant |
| Paun | 孔雀 (Kǒng Què) | 11 | Paun |
| Persia | 波斯 (Bō Sī) | 11 | Indus / Teleskop |
| Zmijski rep | 蛇尾 (Shé Wěi) | 4 | Oktant / Mala Hidra |
| SžZmijski stomak | 蛇腹 (Shé Fù) | 4 | Mala Hidra |
| Zmijska glava | 蛇首 (Shé Shǒu) | 2 | Mala Hidra / Mrežica |
| Ptičiji kljun | 鳥喙 (Niǎo Huì) | 7 | Tukan |
| Ždral | 鶴 (Hè) | 12 | Ždral / Tukan |
| Vatrena ptica | 火鳥 (Huǒ Niǎo) | 10 | Feniks / Vajar |
| Kriva tekuća voda | 水委 (Shuǐ Wěi) | 3 | Eridan / Feniks |
| Bliski bele pege | 附白 (Fù Bái) | 2 | Mala Hidra |
| Spojene bele pege | 夾白 (Jiā Bái) | 2 | Mrežica / Zlatna riba |
| Zlatna ribica | 金魚 (Jīn Yú) | 5 | Zlatna riba |
| Morski kamen | 海石 (Hǎi Dàn) | 5 | Pramac |
| Leteća riba | 飛魚 (Fēi Yú) | 6 | Leteća riba |
| Južni brod | 南船 (Nán Chuán) | 5 | Pramac |
| Mala kola | 小斗 (Xiǎo Dǒu) | 9 | Kameleon |
Stari kineski astronomi su sistematski određivali nazive zvezda, malo više od hiljadu godina pre nego što je Johan Bajer to uradio na sličan način. U principu, svakoj zvezdi je dodeljen asterizam. Zatim je broj dodeljen toj zvezdi u ovom asterizme. Na ovaj način, zvezdi je određen "Naziv asterizma" + "Broj". Numerisanje zvezda u asterizmu, međutim, nije na osnovu prividne veličine ove zvezde, nego njenog položaja u asterizmu. (Bajerov sistem ponekad koristi ovaj kineski metod, značajno sa zvezdama velikih kola, koje su približno iste veličine.)
Na primer, Altair se na kineskom jeziku zove 河鼓二 . 河鼓 je ime asterizma (bukvalno bubanj na reci). 二 je broj oznaka (dve). Dakle to bukvalno znači "druga zvezda bubanja na reci".
Neke zvezde takođe imaju tradicionalne nazive, često u vezi sa mitologijom i astrologijom. Na primer, Altair je poznatiji kao 牛郎星 ili 牵牛星 (Zvezda Pastira) na kineskom, po mitološkoj priči pastira i devojke tkačice.
Ove oznake se i dalje koriste, u savremenoj kineskoj astronomije.
- ↑ 星官 literally translates to "star official".
- ↑ Hsing-chih T'ien. and Will Carl Rufus, The Soochow astronomical chart, Ann Arbor . {University of Michigan Press, 945, 4
- ↑ Deane, Thatcher E. “Instruments and Observations at the Imperial Astronomical Bureau during the Ming Dynasty” pp. 136
- ↑ Peng-Yoke, Ho. "The Astronomical Bureau in Ming China" pp. 145
- ↑ Needham, J. (1974). „Astronomy in Ancient and Medieval China”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series A, Mathematical and Physical Sciences 276 (1257): 67–82. JSTOR 74275.
- ↑ 二十八宿的形成与演变
- ↑ Sun & Kistemaker 1997: str. 7, 18
- ↑ 8,0 8,1 Sun 1997: str. 910
- ↑ „The Chinese Sky”. International Dunhuang Project. Arhivirano iz originala na datum 4. 11. 2015. Pristupljeno 25. 6. 2011.
- ↑ Selin, Helaine (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. str. 517. ISBN 978-0-7923-4066-9.
- Selin, Helaine (1997). Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Westen Cultures. Springer Science & Business Media. str. 517. ISBN 978-0-7923-4066-9.
- Sun, Xiaochun; Kistemaker, Jacob (1997). The Chinese Sky During the Han: Constellating Stars and Society. BRILL. str. 7,18. ISBN 978-90-04-10737-3.
- Book of Jin, volume 11–13 (晉書·天文志)
- Huainanzi, volume 3 (淮南子·天文訓)
- Needham, Joseph; Ling, Wang (1995) [1959]. Science and Civilisation in China: Volume 3. Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-05801-8.
- Peng-Yoke, HO (1969). „The Astronomical Bureau in Ming China”. Journal of Asian History 3 (2): 137–157. JSTOR 41929969.
- Deane, Thatcher E. (1994). „Instruments and Observation at the Imperial Astronomical Bureau during the Ming Dynasty”. Osiris 9: 126–140. DOI:10.1086/368733. JSTOR 302002.
- Yung Sik Kim, “Confucian Scholars and Specialized Scientific and Technical Knowledge in Traditional China, 1000-1700: A Preliminary Overview,” East Asian Science, Technology, and Society: an International Journal Volume 4.2 (April): 207-228.
- Chan Ki-hung: Chinese Ancient Star Map, Leisure and Cultural Services Department. 2002. ISBN 978-962-7054-09-2. pp.
- 葉賜權 (2003). Gems of the ancient Chinese astronomy relics. 康樂及文化事務署. ISBN 978-962-7797-03-6.
- Hong Kong Space Museum: Interactive Star Maps (download)
- Hong Kong Space Museum: English-Chinese Glossary of Chinese Star Regions, Asterisms and Star Name
- Hong Kong Space Museum: Chinese Starlore
- 天丈 Astronomy
- SHOOTING STARS: China's Astronomical Legacy
- Ian Ridpath's Star Tales: The Chinese sky – a lost tradition
- The Mathematics of the Chinese Calendary by Helmar Aslaksen
- Boundaries Crossing: Western Astronomy in Confucian China, 1600–1800 by Pingyi Chu
- Homepage of the National Astronomical Observatories, Chinese Academy of Sciences
- Chinese astronomy at the University of Maine Arhivirano 2016-03-03 na Wayback Machine-u
- Ian Ridpath's Star Tales
- „富山市科学博物館 Toyama Science Museum”. tsm.toyama.toyama.jp. Arhivirano iz originala na datum 22. 3. 2008. Pristupljeno 10. 10. 2015.
- The Korean star map (Cheonsangyolchabunyajido 2308 x 3663) redrawn by Oh Gil-Sun on Astronote site