Prijeđi na sadržaj

Hijaluronan

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Hijaluronska kiselina)
Hijaluronan
Identifikacija
CAS registarski broj 9004-61-9 DaY, 31799-91-4 (so kalijuma), 9067-32-7 (so natrijuma)
ChemSpider[1] 2341172 DaY
UNII S270N0TRQY DaY
ATC code D03AX05,M09AX01, R01AX09, S01KA01
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula (C14H21NO11)n
Rastvorljivost u vodi rastvoran (so natrijuma)
Opasnost
S-oznake S22, S24/25 (so natrijuma)
LD50 > 2400 mg/kg (miš, oralno, so natrijuma)
>4000 mg/kg (miš, supkutano, so natrijuma)
1500 mg/kg (miš, intraperitonalno, so natrijuma)
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja D-glukuronska kiselina i D-N-acetilglukozamin (monomeri)

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Hijaluronan (hijaluronska kiselina, hijaluronat, HA) je anjonski, nesulfatisani glikozaminoglikan koji je prisutan širom vezivnog, epitelnog, i neuronskog tkiva. On je jedinstven među glikozaminoglikanima po tome što nonsulfatisan, da se formira u ćelijskoj membrani umesto Goldžijevog aparata, i što može da bude veoma velik, sa molekulskom težinom koja često doseže milione daltona.[2] Kao jedna od glavnih komponenti ekstracelularnog matriksa, hijaluronan u znatnoj meri doprinosi ćelijskoj proliferaciji i migraciji, a može takođe da uzme udela i u progresiji pojednih malignih tumora.

U proseku osoba sa 70 kg (154 lbs) ima oko 15 grama hijaluronan u telu, jedna trećina od čega se pretvara (razgrađuje i sintetiše) svakog dana.[3] Hijaluronska kiselina je isto tako komponenta grupe A streptococcal ekstracelularnih kapsula,[4] i smatra se da učestvuje u virulenciji.[5][6]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  2. Frasher, J.R.E et al'; Laurent, T. C.; Laurent, U. B. G. (1997). „Hyaluronan: its nature, distribution, functions and turnover” (PDF). Journal of Internal Medicine 242 (1): 27–33. DOI:10.1046/j.1365-2796.1997.00170.x. PMID 9260563. Arhivirano iz originala na datum 2012-12-14. Pristupljeno 2009-06-05. 
  3. Stern R (August 2004). „Hyaluronan catabolism: a new metabolic pathway”. Eur J Cell Biol 83 (7): 317–25. DOI:10.1078/0171-9335-00392. PMID 15503855. 
  4. Sugahara, K.; N.B. Schwartz and A. Dorfman (1979). „Biosynthesis of hyaluronic acid by Streptococcus. Journal of Biological Chemistry 254 (14): 6252–6261. PMID 376529. 
  5. Wessels, M.R.; A.E. Moses, J.B. Goldberg and T.J. DiCesare (1991). „Hyaluronic acid capsule is a virulence factor for mucoid group A streptococci”. PNAS 88 (19): 8317–8321. DOI:10.1073/pnas.88.19.8317. PMC 52499. PMID 1656437. 
  6. Schrager, H.M.; J.G. Rheinwald and M.R. Wessels (1996). „Hyaluronic acid capsule and the role of streptococcal entry into keratinocytes in invasive skin infection”. Journal of Clinical Investigation 98 (9): 1954–1958. DOI:10.1172/JCI118998. PMC 507637. PMID 8903312. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]