Drugi udar
U nuklearnoj strategiji, sposobnost drugog udara predstavlja garantovanu sposobnost neke zemlje da na nuklearni napad odgovori snažnom nuklearnom odmazdom. Posedovanje ove sposobnosti (i ubeđivanje neprijatelja da je ona stvarna) se smatra ključnim za nuklearno odvraćanje, jer bi u suprotnom druga strana mogla da pokuša da pobedi u nuklearnom ratu sprovevši masivni prvi udar protiv protivnikovih nuklearnih snaga.
Posedovanje sposobnosti drugog udara smanjuje pretnju od prvog udara, i podržava strategiju da druga strana neće prva da upotrebi nuklearno oružje.
Recipročna sposobnost drugog udara obično dovodi do strategije osiguranog uzajamnog uništenja.
Ključni cilj u održavanju sposobnosti drugog udara je sprečavanje da neprijateljski prvi udar uništi nuklearni arsenal zemlje, kako bi se omogućila nuklearna odmazda. Nuklearna trijada je princip po kome nuklearne sile diversifikuju svoje nuklearne arsenale kako bi što bolje osigurale sposobnost drugog udara.
Balističke rakete lansirane iz podmornica su klasičan, ali vrlo skup način za omogućavanje sposobnosti drugog udara. Međutim one moraju da budu podržane vrlo pouzdanim sistemom za identifikovanje neprijatelja. Ovo je ozbiljan problem, jer bi odmazda preko interkontinentalnih balističkih raketa, ukoliko je usmerena protiv pogrešne zemlje dovela do eskalacije sukoba.