Algininska kiselina

Algininska kiselina
Drugi nazivi	E400
Identifikacija
CAS registarski broj	9005-32-7
ChemSpider	21111824
UNII	8C3Z4148WZ
EINECS broj	232-680-1
ATC code	A02BX13
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	C[C@H]1[C@H]([C@H](C([C@@H](O1)C(=O)O)O[C@H]2[C@H]([C@H]([C@@H]([C@H](O2)C(=O)O)OC)O)O)O)O
InChI
	InChI=InChI=1S/C14H22O12/c1-3-4(15)5(16)9(11(24-3)13(21)22)25-14-7(18)6(17)8(23-2)10(26-14)12(19)20/h3-11,14-18H,1-2H3,(H,19,20)(H,21,22)/t3-,4+,5+,6+,7-,8-,9?,10-,11+,14+/m0/s1 ; Kod: XJKJWTWGDGIQRH-IOPJEYNBSA-N
Svojstva
Molekulska formula	(C6H8O6)n
Molarna masa	10.000 - 600.000
Agregatno stanje	bele žuti prah
Gustina	1,601 g/cm3
pKa	1,5-3,5
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Gigantski kelp (*Macrocystis pyrifera*) je najveća morska biljka.

Algininska kiselina (algin, alginat) je anjonski polisaharid koji je široko zastupljen u ćelijskim zidovima mrkih algi, gde putem vezivanja vode formira viskoznu gumu. U ekstrahovanom obliku ona brzo apsorbuje vodu. Ona ima sposobnost apsorbovanja količine vode koja je 200-300 puta veća od njene težine.^[2] Njena boja varira od bele do žuto-smeđe. Prodaje se u obliku filamenata, granula i praha.

Struktura

Algininska kiselina je linearni kopolimer sa homopolimernim blokovima (1-4)-povezanih β-D-manuronata (M) i njihovih C-5 epimera α-L-guluronatnih (G) ostataka, respektivno, kovalentno vezanih u različitim sekvencama ili blokovima.

Monomer se može javiti u homopolimernim blokovima konsekutivnih G-ostataka, konsekutivnih M-ostataka, ili alternirajućih M i G-ostataka.

Forme

Komercijalne varijante alginata se ekstrahuju iz algi, kao što su gigantske morske trave Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, i razni tipovi Laminaria. Algininat se takođe proizvodi pomoću bakterijskihl rodova Pseudomonas i Azotobacter, koji su imali značajnu ulogu u razjašnjavanju biosintetičkog puta. Bakterijski alginati su korisni u proizvodnji mikro- ili nanostruktura podesnih za medicinske primene.^[3]

Reference

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ur. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth izd.). Pharmaceutical Pr. str. 11-12. ISBN 0-85369-792-2.
↑ Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

Alginat Arhivirano 2012-04-20 na Wayback Machine-u
Alginat iz algi Arhivirano 2013-09-17 na Wayback Machine-u

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[2] Raymond C. Rowe, Paul J. Sheskey, Marian E. Quinn, ur. (2009). „Adipic Acid”. Handbook of Pharmaceutical Excipients (Rowe, Handbook of Pharmaceutical Excipients) (Sixth izd.). Pharmaceutical Pr. str. 11-12. ISBN 0-85369-792-2.

[2Remminghorst-3] Remminghorst and Rehm (2009). „Microbial Production of Alginate: Biosynthesis and Applications”. Microbial Production of Biopolymers and Polymer Precursors. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-36-3.

[1]

[2]

[3]