Aetije Antiohijski
Aetije Antiohijski (Αέτιος ο Αντιοχεύς) je hrišćanski teolog poreklom iz Sirije, koji je živeo u 4. veku, nazvan Aetije Bezbožni, od strane njegovih neprijatelja. Smatra se jednim od osnivača Arijanskog hrišćanstva.
Aetije je odrastavo u siromaštvu ili u ropstvu[1][2] . Kao mladić je izgubio oca i naučio kovački i zlatarski zanat u Antiohiji, da bi izdržavao majku udovicu i studirao filozofiju[1] kod izvesnog učitelja Pavlinija. Kada mu je majka umrla, Aetije je proširio studije i na hrišćanske spise, hrišćansku teologiju i medicinu[1] kod izvesnog Sopolida, jermenskog lekara.
Aetije je pristupio pokretu Arijanaca, čije je propovedanje pokušao da formuliše Aristotelovom dijalektikom. Po Epifaniju i Gregoriju iz Nise je koristio geometrijske i druge prirodne metode da bi dokazao svoja teološka izlaganja. Karakteristično je da u tim izlaganjima arijevskih propovedanja ni sami Arijanci nisu uspevali da shvate o čemu priča. Aecije je govorio: „Ja znam Boga tako jasno i potpuno, da ni sebe ne mogu znati u toj meri u kojoj znam Boga”.[3]
U Antiohiji 370. je rukopoložen za đakona od episkopa Leontija, koji je mislio da ga iskoristi kao učitelja. Ubrzo ipak, zbog jeretičkih predavanja izgubio je svoje radno mesto i našao utočište kod arijanskog episkopa Kapadokije Georgija. Tamo je upoznao Evnomija iz Kapadokije koga je uzeo kao učenika i sekretara. Po Filistorgiju obojica su bili optuženi i osuđeni na lomljenje udova, ali episkop Leontije je posredovao kod lokalnog vladara Gala u Antiohiji, i spasio ih. Zainteresovani Gal tražio je da upozna Aetija koji ga je začarao i postao mu učitelj. 358. se nalazi u Antiohiji kod prijatelja episkopa Evdoksiosa, ali Arijanci su ga prognali, da bi se on ubrzo 359. vratio u Seleukiju. 360. Sabor u Konstantinopolju degradirao ga je i prognao ga je prvo u Kilikiju, a potom u Pisidiju.
Car Julijan Otpadnik pozvao je Aetija u Konstantinopolj, poklonio mu imovinu u Mitilini i izdejstvovao da se proglasi episkopom jedne od episkopija arijanske Crkve. Sabor u Likiji je odlučio da je njegova Hirotonija nezakonita pošto je on degradiran đakon. Aetije je posle neslaganja sa bivšim prijateljima episkopima Evzoijiosom i Evdoksiosom otputovao na svoje imanje u Milini, gde je izgleda pravio nerede jer su ga osudili na smrt. Pred izvršiocem kazne ga je spasio nepoznati moćni prijatelj. Kasnije se nalazio u Konstantinopolju, gde je i umro negde između 366. i 370., i svečano sahranjen od Evdoksija. Po Sokratu Sholastiku, Aetije je imao je veoma slobodne principe i moral, živeo je kao parazit na račun raznih prijatelja, nije ga interesovao društveni poredak, a naročito je bio sklon polnim odnosima i ismejavao one koji su propovedali celibat.
