Silicijum dioksid

Silicijum-dioksid
Drugi nazivi	silikat, kvarc, pesak
Identifikacija
CAS registarski broj	7631-86-9
PubChem	24261
ChemSpider	22683
UNII	ETJ7Z6XBU4
EINECS broj	231-545-4
KEGG	C16459
MeSH	Silicon+dioxide
ChEBI	30563
RTECS registarski broj toksičnosti	VV7565000
Gmelin Referenca	200274
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=[Si]=O
InChI
	InChI=1S/O2Si/c1-3-2 ; Kod: VYPSYNLAJGMNEJ-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	SiO2
Molarna masa	60.1
Agregatno stanje	bela praškasta čvrsta supstanca; (kada je čista)
Gustina	2.2 g/cm³
Tačka topljenja	1650 (±75) °C
Tačka ključanja	2230 °C
Rastvorljivost u vodi	0.012 g u 100mL
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	tetraedar
Opasnost
NFPA 704	0 0 0
R-oznake	R42 R43 R49
S-oznake	S22 S36 S37 S45 S53
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Silicijum-sulfid
Drugi katjoni	Ugljen-dioksid; Germanijum-dioksid; Klaj(IV)-oksid; Olovo(IV)-oksid
Сродна једињења	Silicijumska kiselina
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Silicijum dioksid (SiO₂), pesak, je bela praškasta materija i javlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od još dve (α i β).

Silicijum dioksid je još poznat pod imenima:

Silicijum (IV) oksid
Kvarc
Kremen
Pesak

Molarna masa Silicijum dioksida je 60,1 g/mol, gustina 2.2 g/cm³, tačka topljenja 1650 (±75) °C, tačka ključanja 2230 °C i rastvorljivost 0.012 g u 100 g. CAS registarski broj mu je 7631-86-9.

Hemijske osobine

Silicijum dioksid je je dosta inertan, ne reaguje sa kiselinama, osim sa fluorovodoničnom (HF). Topi se u alkalnim hidroksidima, bazama i prelazi u rastvorljive silikate:

SiO₂ + 2 NaOH → Na₂SiO₃ + H₂O

Kiselina koja odgovara silicijum dioksidu naziva se ortosilikatna kiselina ali se ne može dobiti rastvaranjem u vodi, već hidrolizom silicijum tetrahlorida:

SiCl₄ + 4 H₂O → H₂SiO₄ + 4 H⁺ + 4 Cl^-

Ova kiselina je u monomolekularnom obliku i stabilna je na pH vrednosti od 3,2. Na nižim ili višim pH vrednostima počinje da se polimerizuje.

Soli silikatnih kiselina se nazivaju silikati. Alkalni silikati su rastvorljivi u vodi. Polimerizovana silikatna kiselina prelazi u gel, čijim sušenjem nastaje silikagel.

Upotreba

Silicijum dioksid je jedna od osnovnih komponenti za proizvodnju stakla.Ovo je dielektrik koji se koristi za izradu integrisanih kola,zbog toga što se lako pravi i ima dobre osobine. Važnu grupu minerala čine silikatni minerali. Zamenom OH-grupa u silikatnoj kiselini organskim radikalima, moguće je kontrolisati reakciju kondenzacije, pri čemu nastaju polimerni spojevi čije su strukture slične ketonima R₂C=O, pa se nazivaju silikoketoni ili silikoni.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

Spoljašnje veze

Tridimit
Kvarc
Kristobalit
NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (amorfni)
NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards (kristalni)
Kvarc SiO2 osobine Arhivirano 2008-05-09 na Wayback Machine-u

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[1]

[2]

[3]

[4]