Liza Križanić

Liza Križanić rođena kao Draginja Marić (Kosjerić, 6/19. mart 1905 — Beograd, 3. maj 1982) je bila srpska slikarka.

Biografija

Rođena je od majke Jelene, rođ. Ranković i oca Stamenka Markovića. Oba roditelja su po zanimanju bili učitelji. Još u detinjstvu iz milošte je dobila nadimak Liza. Imala je starijeg brata Sretena (budući prevodilac, književnik, esejista i akademik) i mlađeg brata Dragoslava (budući pravnik i međunarodni savetnik za međunarodno pravo).

Osnovnu školu je završila u Kosjeriću, a nižu gimnaziju u Užicu (1915—1919). Nakon Prvog svetskog rata, roditelji su dobili službeni premeštaj u Skoplje. U Skoplju je završila višu gimnaziju (1919—1923). Talenat za slikanje je primetio njen profesor u višoj gimnaziji i akademski slikar Hristifor Crnilović.

Kao izuzetna učenica 1923. godine je oslobođena obaveze polaganja maturskog ispita. Uprkos savetu profesora crtanja da se okrene umetnosti, upisala je književnost i francuski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Majka joj je obezbedila novac za odlazak u Pariz na godinu dana.

Otišla je u Pariz (1924), radi učenja francuskog jezika. U Parizu je živela s Desankom Maksimović. Tamo je počela da se bavi slikarstvom. Pohađala je Visoku školu lepih umetnosti kod Andre Lota na Monparnasu, a istovremeno je na Sorboni prisustvovala predavanjima iz estetike i istorije umetnosti. Upoznala se sa slikarima Savom Šumanovićem, Stojanom Aralicom, Zoranom Petrovićem, Pjerom Križanićem i drugima. Mada je Lot bio dobar pedagog, Lizi i Zori Petrović, koja je takođe pohađala njegova predavanja, nije sasvim odgovarao, pa su obe napustile njegovu školu. Zora Petrović je tada uradila njen prvi portret, a slikala je i kasnije više puta.

Centralna ličnost za Lizu je bio jedan Poljak Alen, koji je a Monmartru u Parizu imao svoj atelje. Oduševljen njenim tadašnjim radovima, priredio joj je samostalnu izložbu (1925).

Udala se za Pjera Križanića 1926. i nakon toga se preselila u Beograd. Pročuli su se kao umetnički par koji pravi zanimljive sedeljke. U njihovom stanu u Gospodar Jevremovoj ulici su se okupljali slikari, književnici, vajari i novinari, a večere su se neretko završavale u Skadarliji Pjeru je često pomagala u smišljanju tekstova ispod njegovih karikatura.

Diplomirala je 1931. na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za francuski jezik, na dvanaestoj grupi uporedne književnosti i francuskog jezika. Pošto je odbila službu u unutrašnjosti, nastavila je intenzivno da slika, najviše akvarele i ulja na platnu, a zatim i prve portrete svoje majke, za koju je bila veoma vezana.

Važila je za jedan od najtraženijih slikarskih modela za ženski portret, kod domaćih i stranih slikara. Zna se za 35 njenih portreta, a jedan od prvih portreta uradio je njen suprug.

Još 1932. je položila ispit za vozača motornih vozila, nabavila auto i njime odlazila na izlete u okolinu Beograda. Važila je za modernu, emancipovanu i samosvesnu ženu, što je u tadašnjem Beogradu bila retkost.

Uz pomoć umetnika sa kojima se družila, dopunjavala je svoje slikarsko obrazovanje, dok je redovno školovanje na akademijama nije zanimalo. Jedno vreme je radila u ateljeu Miloša Vuškovića, od koga je dosta naučila, kraće vreme je posećivala i večernji kurs crtanja kod Petra Dobrovića. Kao članica Međunarodnog umetničkog kluba žena, poslata je 1937. u London na dalje usavršavanje, a zatim se usavršavala u Rimu i Bukureštu. Zbog samokritičnosti, u Beogradu je prvi put izlagala tek 1939. na Jedanaestoj prolećnoj izložbi slikarskih i vajarskih radova jugoslovenskih umetnika, kada je postala član Udruženja likovnih umetnika. Kritika je povoljno ocenila njene slike. Izlagala je nakon toga na svim redovnim izložbama ULUS-a, sve do pred početak rata.

Prilikom bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine ostala je bez stana i mnogih slika. Tokom rata je izgubila mnoge prijatelje i narušeno joj je zdravlje. Ostala je s majkom u Beogradu, dok se Pjer krio u Kosjeriću i Subjelu i prirdužio se partizanima. Nastavila je da slika uprkos nesigurnim okolnostima i neimaštini. Oslobođenje je dočekala u Pinosavi, pored Beograda.

Po završetku rata je postala zatvorenija i ćutljivija. U vreme izgradnje zemlje sarađivala je sa drugim umetnicima, 1948. godine sa Predragom Milosavljevićem i Milom Milunovićem pravila je mozaik u holu Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Redovno je učestvovala na kolektivnim izložbama.

Od Pjera Križanića se razvela 1951. Nakon razvoda se preselila kod majke, u Prizrensku ulicu. Skromno opremljen stan joj je služio i kao atelje,

Od 1957. se intenzivno družila sa kolekcionarom Pavlom Beljanskim iz Novog Sada.

Godine 1962. godine su joj umrli majka i bivši muž Pjer. Od tada se posvetila isključivo slikanju. Povijanje kičme joj je otežavalo kretanje i nošenje štafelaja.

Zahvaljujući preporukama Desanke Maksimović uspela je da ostvari umetničku penziju i daje časove slikanja Olgi Tekavac.

Preminula je 3. maja 1982. godine. Prema oporuci je sahranjena u krugu najbližih, a vest o njenoj smrti je naknadno objavljena. Na večni počinak ispratilo ju je šest osoba, među njima i Desanka Maksimović. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Deset godina nakon njene smrti u Domu kulture u Kosjeriću otvoren je legat Lize Križanić, sa oko pedeset njenih radova.

Radovi

• „Portret Desanke Maksimović“ (1926)
• „Moja mama“ (1930)
• „Dunje i krizanteme“ (posle 1931)
• „Portret Desanke Maksimović“ (1933)
• „Motiv iz zoološkog vrta“ (1939)
• „Čobanin sa Zlatibora“ (1939)
• „Rumunski pejzaž“ (1939)
• „Groblje“ (1939)
• „Moja mati sa knjigom“ (1939)
• „Moja mati“ (1941)
• „Moja mama“ (1942)
• „Iz gradskog rasadnika“ (1942)
• „Proleće“ (1943)
• „Ruševine oko crkve Ružice“ (1945)
• „Predeo“ (1946)
• „Pančevački most“ (1946)
• „Motiv sa Bleda“ (1948)
• „Pogled s Kalemegdana“ (1948)
• „Cveće“ (1951)
• „Pogled na Beograd iz Kumodraža“ (1953)
• „Terazije“ (1954)
• „Magnolije“ (oko 1955)
• „Motiv iz Miločera“ (1955)
• „Jesenji poljski buket“ (1956)
• „Perunike“ (1957)
• „Sveti Stefan“ (1957)
• „Moja mati“ (1959)
• „Mama i Loki“ (1960)
• „Dubrovačke zidine“ (1975)
• „Ciklame“ (1976)
• „Dubrovnik“ (1978)
• „Gradac“ (1978)
• „Kula Bokar“ (1978)
• „Danče - hridi kraj Dubrovnika“ (1978)
• „Morska obala“ (1939)

Literatura

• Jovanović, Vera (2011). Čedomir Popov. ur. Srpski biografski rečnik Ki-Mao. Novi Sad: Matica srpska. str. 352, 353. ISBN 976-86-7946-085-1. 
• Živković, Vesna (2016). „Oči za lepotu sveta”. Politikin Zabavnik 3352. 
• Mitrović, Milunka (2013). Sabahudin Hadžialić. ur. „Liza Marić Križanić - tiha slikarka cveća”. Diogen pro kultura magazin (Einhorn Verlag, S. Begman) 35. ISSN 2296-0929. Pristupljeno 15. 1. 2017.