Kalcijum jodid je neorgansko jedinjenje sa formulom CaI2. Ova bezbojna delikvescentna čvrsta materija je veoma rastvorna u vodi. Njene osobine su slične srodnim solima, kao što je kalcijum hlorid. On se koristi u fotografiji[4].

Kalcijum jodid
Kalcijum jodid
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 10102-68-8 DaY
13640-62-5 (tetrahidrat)
PubChem[1][2] 66244
ChemSpider[3] 59629 DaY
UNII 8EKI9QEE2H DaY
RTECS registarski broj toksičnosti EV1300000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaI2
Molarna masa 293.887 g/mol (anhidrat)
365.95 g/mol (tetrahidrat)
Agregatno stanje beli prah
Gustina 3.956 g/cm³[4]
Tačka topljenja

779 °C (tetrahidrat) sa dekompozicijom

Tačka ključanja

1100 °C

Rastvorljivost u vodi 64.6 g/100 mL (0 °C)
66 g/100 mL (20 °C)
81 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost rastvoran u acetonu i alkoholima
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Romboedralna, hP3
Kristalografska grupa P-3m1, No. 164
Geometrija molekula oktaedralna
Opasnost
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
0
2
1
 
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni kalcijum fluorid
kalcijum hlorid
kalcijum bromid
Drugi katjoni berilijum jodid
magnezijum jodid
stroncijum jodid
barijum jodid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Reakcije

uredi

Henri Moisan je prvi izolovao kalcijum 1898. redukujući kalcijum jodid čistim natrijumom[5]:

CaI2 + 2 Na → 2 NaI + Ca

Kalcijum jodid se može formirati tretiranjem kalcijum karbonata, kalcijum oksida, ili kalcijum hidroksida sa jodovodonikom:[6]

CaCO3 + 2 HI → CaI2 + H2O + CO2

Kalcium jodid sporo reaguje sa kiseonikom i ugljen dioksidom na vazduhu, pri čemu se oslobađa jod, koji je odgovoran za mutno žutu boju nečistih uzoraka.[7]

2 CaI2 + 2 CO2 + O2 → 2 CaCO3 + 2 I2

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. 4,0 4,1 Turner, Jr. Francis M., ur. (1920). The Condensed Chemical Dictionary (1st izd.). New York: Chemical Catalog Co.. str. 127. Pristupljeno 08. 12. 2007. 
  5. Mellor Joseph William (1912). Modern Inorganic Chemistry. Longmans, Green, and Co. str. 334. Pristupljeno 08. 12. 2007. 
  6. Gooch Frank Austin, Walker Claude Frederic; link (1905). Outlines of Inorganic Chemistry. Macmillan. str. 340. Pristupljeno 08. 12. 2007. 
  7. Jones Harry Clary; link (1906). Principles of Inorganic Chemistry. Macmillan. str. 365. Pristupljeno 08. 12. 2007. 

Spoljašnje veze

uredi