Antioksidans je molekul koji može da spreči oksidaciju drugih molekula. Oksidacija je hemijska reakcija u kojoj se elektroni prenose sa oksidacionog sredstva na neki molekul. U oksidacionim reakcijama mogu nastati slobodni radikali, koji započinju lančane reakcije. Slobodni radikali su reaktivna jedinjenja, koja imaju elektron viška i zato stupaju u reakcije sa drugim molekulima, i na taj način dovode do oštećenja ćelijskih struktura. Antioksidansi sprečavaju lančane reakcije u kojima se oštećuju drugi moleluli u ćelijama, tako što se sami oksidišu. Antioksidansi su često redukciona sredstva (tioli, polifenoli..).[1][2]

Najznačajniji molekuli u organizmu za sprečavanje oksidacije ćelujskih struktura su: glutation, vitamin C, vitamin E, enzimi (katalaze, superoksid dismutaze, peroksidaze). Smanjena koncentracija antioksidanasa u organizmu može doveti do inhibicije antioksidativnih enzima, pri čemu nastaje oksidativni stres i može doći do oštećenja ćelija.

Izvori

uredi
  1. Sies H (1997). „Oxidative stress: oxidants and antioxidants” (PDF). Exp Physiol 82 (2): 291–5. PMID 9129943. 
  2. Vertuani S, Angusti A, Manfredini S (2004). „The antioxidants and pro-antioxidants network: an overview”. Curr Pharm Des 10 (14): 1677–94. DOI:10.2174/1381612043384655. PMID 15134565. 

Spoljašnje veze

uredi