Angelina Jolie

„Jolie” preusmjerava ovdje. Za ostala značenja, v. Jolie (razvrstavanje).

Angelina Jolie (engl. Angelina Jolie, rođena 4. juna 1975. u Los Anđelesu) je američka filmska glumica, bivša manekenka i ambasador dobre volje Visokog komesara za izbeglice UN. Popularni mediji često je proglašavaju za jednu od najlepših žena, i često izveštavaju o njenom životu van filmskog platna. Dobitnik je tri nagrade Zlatni globus, dve nagrade američkog Udruženja filmskih glumaca i jednog Oskara.

Angelina Jolie
Jolie na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, januar 2005.
Rođen/a	Angelina Jolie Voight 4. 6. 1975. (1975-06-04) Los Angeles, SAD
Zanimanje	Filmska glumica
Period aktivnosti	1982; 1993–
Suprug/a/e/zi	Jonny Lee Miller (1996–1999) Billy Bob Thornton (2000–2003)
Domaći partner/ka/i/ke)	Brad Pitt (2005–)
Osvojene nagrade Oscar Najbolja sporedna glumica 2000 Girl, Interrupted Zlatni globus Najbolja sporedna glumicu u TV-seriji, mini-seriji ili TV-filmu 1998 George Wallace Najbolja glumica u mini-seriji ili TV-filmu 1999 Gia Najbolja sporedna glumica u filmul, Interrupted]] Nagrade Screen Actors Guild Najbolja glumica u mini-seriji ili TV-filmu 1999 Gia Najbolja sporedna glumica u filmu 2000 Girl, Interrupted

Mada se kao dete pojavila uz oca Džona Vojta u filmu „Lookin' to Get Out“ 1982. godine, pravi početak njene glumačke karijere je bio deceniju kasnije, u niskobudžetnom filmu „Kiborg 2“ (1993), a svoju prvu glavnu ulogu je imala u filmu „Hakeri“ (1995). Pojavila se u biografskim filmovima „Džordž Volas“ (1997) i „Manekenka“ (1998) i dobila je Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu za film „Neprilagođena“ (1999). Međunarodnu slavu je postigla ulogom heroine video-igara Lare Kroft u filmu „Lara Kroft: Pljačkaš grobnica“, nakon čega se ustoličila kao jedna od najpoznatijih i najplaćenijih glumica Holivuda. Najveći komercijalni uspeh postigla je akcionom komedijom „Gospodin i gospođa Smit“ (2005).

Bila je u braku sa glumcima Džonijem Lijem Milerom i Bilijem Bobom Torntonom, a trenutno živi sa glumcem Bredom Pitom, u vezi koja privlači pažnju svetskih medija. Žolijeva i Pit imaju troje usvojene (Madoksa, Paksa i Zaharu) i troje biološko dece (Šajlo i blizance Vivijen i Noks). Andželina Žoli promoviše humanitarne ciljeve širom sveta i poznata je po radu sa izbeglicama preko UNHCR-a.

Biografija

Rani život i porodica

Angelina Jolie

Rođena je u Los Anđelesu u Kaliforniji kao Andželina Žoli Vojt. Kćerka je glumaca Džona Vojta i Maršelin Bertran (1950-2007). Rođaka je Čipa Tejlora, sestra Džejmsa Hejvena i kumče Džeklin Biset i Maksimilijana Šela. Zbog imena, česta je zabluda da je njena majka bila Francuskinja, međutim Žolini baba i deda sa majčine strane su bili francusko-kanadskog porekla. Sa očeve strane je češkog porekla a francusko-kanadskog i irokeskog sa majčine.

Nakon što su se njeni roditelji razveli 1976, Andželina Žoli i njen brat su živeli kod majke koja je napustila glumu i preselila se sa njima u Palisejd, Njujork. Marselin Bertran je umrla 27. januara 2007. od raka jajnika.

Kao dete skupljala je zmije i guštere i bila zaljubljena u gospodina Spoka iz Zvezdanih staza. Sa majkom je redovno išla na projekcije filmova i kasnije je rekla da je to, a ne njen otac, navelo da se počne baviti glumom. Kada je imala 11 godina porodica se vratila u Los Anđeles i Andželina je upisala Institut teatra Lija Strazberga, gde je učila dve godine i pojavila se u nekoliko pozorišnih produkcija. Njena majka je preživljavala na skromnim prihodima i Andželina je često nosila polovnu odeću. Drugi su je učenici zadirkivali zbog njenog karakterističnog izgleda - bila je izuzetno mršava, nosila je naočare i naramenice. Njeno sampopouzdanje se dodatno smanjilo nakon neuspeha u manekenstvu. Kako je njena potištenost rasla, počela je da se samopovređuje; kasnije je to prokomentarisala u jednoj Si-En-Enovoj emisiji: „Skupljala sam noževe i uvek sam imala mnogo stvari na dohvat ruke. Iz nekog razloga, ritual sečenja i osećanja bola činio me živom, osećala sam se slobodnom i to je za mene bila neka vrsta terapije.“ Sa 14 godina ispisala se sa časova glume želeći da postane pogrebnik. Zatim je nastupio buntovnički period u kom se oblačila u crno, bojila kosu u ljubičasto i posećivala rok koncerte na kojima je plesala „mošing“ sa tadašnjim momkom. Posle dve godine ponovo upisuje časove glume i završava srednju školu, a taj period opisuje na sledeći način: „Duboko u srcu, ja sam uvek bila — i uvek ću biti — pankerica sa tetovažama.“

Andželina je dugo bila udaljena od svog oca, kriveći ga za nevernost i razlaz njene porodice. Mada je pokušala da se pomire i čak se pojavio u njenom filmu Lara Kroft:Tumb Rejder (2002.), ali nešto kasnije je podenala zahtev za legalnu promenu imena u „Andželina Žoli“, obacila je Vojt kao srednje ime. Ime joj je promenjeno zvanično 12. septembra 2002. Vojt je tvrdio da njegova kćerka ima ozbiljne emocionalne probleme. Oktobra 2004. godine Andželina za Premijer Magazin izjavljuje: “Moj otac i ja ne govorimo. Nisam više besna na njega. Ne verujem da nečija porodica postaje i njihove krvi. Zato što je moj sin usvojen i porodica je osnovana“. Navela je da nije želela javno da iznosi razloge otuđivanja od oca, ali pošto je usvojila sina Medoksa, mislila je da nije zdravo za nju da se pomiri sa Vojtom.

Početak filmske karijere (1993—1997)

Žoli je počela da radi kao manekenka sa 14 godina. Potpisala je za „Fines model menadžment“ („Finesse Model Management“) i radila kao manekenka u SAD i Evropi, radeći uglavnom u Los Anđelesu, Njujorku i Londonu. Takođe se pojavljivala u mnogobrojnim muzičkim spotovima, uključujući one za Mit louf („Rock'n'Roll Dreams Come Trough“), Antonelo Venditi („Alta Marea“) i Lenija Kravica („Stand by My Woman“). Sa 16 godina Žoli se vratila u pozorište, i tamo je imala svoju prvu ulogu kao nemačka „dominatriks“.

Žolijeva se pojavila u 5 studentskih filmova svog brata, snimljenih dok je on pohađao Školu filmskih umetnosti kalifornijskog univerziteta, ali njena profesionalna filmska karijera počela je 1993. kada je odigrala prvu vodeću ulogu u niskobudžetnom filmu Kiborg 2, kao Kasela „Keš“ Ris, skoro ljudski robot, napravljena da zavođenjem prokrči sebi put u sedište suparničkog proizvođača i da se tamo samodetonira. Nakon nekoliko neuspešnih projekata zasijala je kao Kejt Libi u svom prvom holivudskom filmu, Hakeri (1995.), gde je upoznala svog prvog muža Džonija Li Milera. Njujork Tajms je pisao, „Kejt (Andželina Žoli) razbija. To je zato što se mršti još kiselije nego [drugi glumci] i ona je retka žena haker koja namerno sedi za tastaturom u providnoj majici. Uprkos njenom natmurenom stavu, koju ova uloga zahteva, gospođica Žoli ima istu slatku [heruvim]sku pojavu kao i njen otac, Džon Vojt.“ Film nije napravio neki profit, ali je nakon izdavanja za video stekao kultno sledbeništvo.

Godine 1996. se pojavila kao Đina Malačiči u komediji Ljubav je sve na svetu, modernoj slobodnoj adaptacija Romea i Julije, postavljenoj između dve suparničke italijanske porodice-vlasnike restorana u Bronksu u Njujorku. U filmu Pustinjski mesec bila je tinejdžerka po imenu Elenor Rigbi koja se zaljubila u Denija Ajela, koji je zavodi njenu majku, En Arčer. Takođe 1996. u filmu Divljakuše je odigrala ulogu Margaret „Legs“ Sadovski, jedne od pet tinejdžerki koje zasnivaju neočekivanu vezu nakon fizičkog obračuna sa profesorom koji ih je seksualno zlostavljao. O njenom izvođenju „Los Anđeles Tajms“ je napisao: „U razvoju ovog lika mnogo je besmislica; Žoli, prelepa ćerka Džona Vojta, ima dovoljno snage da prevaziđe stereotip. Mada je Medi pripovedač priče, Legs je njen subjekat i katalizator.“

Godine 1997. Žoli je glumila sa Dejvidom Duhovnijem u trileru Izigravajući boga, film oslikava poznatog hirurga iz Los Anđelesa kome je oduzeta medicinska dozvola i koji je umešan duboko u kriminalni svet gde upoznaje Andželinin lik, Klaru. Film nije dobro primljen od strane kritičara i Rodžer Ebert govori da „Andželina Žoli pronalazi određenu toplinu u ovakvoj ulozi koja je obično teška i agresivna; izgleda previše fino da bila devojka kriminalca, a možda i jeste.“ Onda se pojavila u filmu Prave žene, istorijskoj romantičnoj drami koja se odigrava na Divljem zapadu, i zasnovana je po knjizi Dženiz Vuds Vindl. Glumila je i striptizetu u muzičkom spotu Rolingstonsa za pesmu „Anybody Seen My Baby?“

Uspeh (1997—2000)

Karijera joj je krenula uzlaznim tokom nakon uloge Kornelije Valas u biografskom filmu Džordž Valas (1997.) za koji je osvojila „Zlatni globus“ i bila nominovana za „Emi“. Film je bio visoko ocenjen od strane kritike a, između ostalih nagrada, primila je „Zlatni globus“ za „Najbolju miniseriju/film napravljenu za TV“. Glumila je drugu ženu bivšeg guvernera Alabame koji je, u toku kandidature za predsednika, ranjen u atentatu i ostao paralizovan. Glavna uloga u filmu je poverena Gariju Sinisu, a režirao ga je Džon Frankenhajmer.

Godine 1998. Žolijeva je igrala glavnu ulogu u TV filmu Đija, snimljenom u produkciji kuće „HBO“; glumila je biseksualnu manekenku, Điju Karandži. Film opisuje svet seksa, droge i emocionalnih drama, prikazuje hronologiju propasti Karanđine karijere što je bio rezultat njene zavisnosti od droge, i njenu smrt uzrokovanu SIDOM. Drugu godinu za redom, Andželina osvaja „Zlatni globus“ i biva nominovana za nagradu Emi. Takođe osvaja svoju prvu nagradu Udruženja filmskih glumaca.

U skladu sa metodom glume Lija Strasberga, Andželina voli da ostane u liku koji glumi i između scena, za vreme snimanja filma, i kao rezultat dobija reputaciju glumice sa kojom se teško sarađuje. U vreme snimanja filma Đija, rekla je svom tadašnjem mužu, Džonu Liju Mileru, da neće moći da ga zove. „Rekla sam mu: Sama sam, umirem, ja sam gej. Neću te videti nekoliko nedelja.“

Nakon filma Đija, Žoli se preselila u Njujork i prestala da glumi u jednom kratkom vremenskom periodu zato što je osećala da „nema više ništa da pruži“. Upisala je studije režije na njujorškom univerzitetu i pohađala časove pisanja. U emisiji Inside the Actors Studio objasnila je da je dobro za nju da se sabere.

Vratila se na veliko platno 1998. ulogom Glorije Mekniri u gangsterskom filmu Đavolja kuhinja, a kasnije te godine je postala deo odabrane glumačke postave koja uključuje Šona Konerija, Džilijen Anderson, Rajana Filipa i Džona Stjuarta u filmu Igra srcem. Drama priča o nekoliko naizgled nepovezanih karaktera, a Žolijeva igra mladu posetiteljku noćnih klubova, Džoan. Film je dobio pretežno pozitivne kritike, a Žolijeva je bila posebno pohvaljena. Za ovu ulogu osvojila je nagradu Breakthrough Performance koju dodeljuje National Board of Review.

Andželina je 1999. glumila u komediji-drami Kontrolni toranj Majka Njuela, o dva kontrolora leta koji se nađu u mačo konfliktu, zajedno sa Džonom Kjuzakom, Bilijem Bobom Torntonom i Kejt Blančet. Žoli igra Torntonovu zavodljivu ženu Maribel. Film je imao mlak prijem kod kritike, a lik koji je glumila Žoli je posebno kritikovan. „Vašington post“ je pisao „Mari (Andželina Žoli), potpuno smešna piščeva kreacija slobodoumne žene koja plače za hibiskusom koji vene, nosi mnogo tirkiznog prstenja i biva poprilično usamljena kada Rasel provodi cele noći van kuće.“ Potom je glumila pored Denzela Vošingtona u filmu Sakupljač kostiju, snimljenom po adaptiranom krimi romanu koji je napisao Džeferi Diver. Žolin lik, Amelija Donahju, je policajka koju proganja samoubistvo njenog oca policajca. Ona nevoljno pomaže Vošingtonu da prati i uhvati serijskog ubicu. Film je imao bruto zaradu od 151 milion dolara od projekcija širom sveta, ali ga je kritika loše ocenila; „Detroit fri pres“ je zaključio: „Žolijeva, koju je uvek divno gledati, je jednostavno loš izbor za ovu ulogu.“

Žoli je zatim dobila sporednu ulogu Lize Rou, u filmu Neprilagođena, u kojem je glavnu ulogu tumačila Vinona Rajder. Film govori o lečenju Suzane Kejsen u bolnici za mentalne bolesti, a scenario predstavlja adaptirane originalne memoare Suzane Kejsen, izdate pod nazivom „Neprilagođena“. Iako je glavnu ulogu imao lik Vinone Rajder, a film je trebalo da predstavlja njen povratak na scenu, ispostavilo se da je bio „dobrodošlica u Holivud“ za Žoli. Osvojila je treći Zlatni globus, drugu nagradu Udruženja fimlskih glumaca i „Oskara“ za najbolju žensku sporednu ulogu.

Godine 2000. Žoli se pojavila u prvom letnjem blokbasteru Minut za beg, kao Sara „Svej“ Vejlend, bivša devojka kradljivca automobila koga glumi Nikolas Kejdž. Uloga je bila mala, a „Vašington Post“ je komentarisao „sve što radi u ovom filmu je da je prisutna, kulira, pokazuje te mesnate, pulsirajuće usne koje tako provokativno uokviruju njene zube.“ Kasnije je objasnila da joj je ovaj film bio dobrodošlo olakšanje nakon zahtevne uloge Lize Roj, a postao je film od koga je, do tada, najviše zaradila - 237 miliona dolara od projekcija širom sveta.

Međunarodni uspeh, od 2001 do danas

Andželinini filmovi često nisu zadovoljavali širu publiku, ali ju je film Lara Kroft: Tumb Rejder (2001) napravio filmskom zvezdom. Za adaptaciju popularne video-igre „Tumb Rejder“, od Žolijeve je traženo da usavrši britanski akcenat i da se podvrgne žestokom treningu da bi odigrala ulogu Lare Kroft. Andželina je bila uglavnom pohvaljivana za svoju ulogu, ali je film uglavnom izazvao negativne kritike. Časopis „Slent“ je komentarisao: „Andželina Žoli je rođena da odigra Laru Kroft, ali je režiser Sajmon Vest od njenih avantura napravio igru »Frogger«.“ " Ipak, film je imao ogroman međunarodni uspeh, zaradivši 275 miliona dolara širom sveta, a ona je tada stekla reputaciju međunarodne zvezde.

Žolijeva je zatim glumila pored Antonija Banderasa, kao mlada Žolija Rasel u Prvom grehu, trileru zasnavanom na noveli „Valcer u tami“ Kornela Vulriha. Film je uglavnom imao loše kritike, uz komentar „Njujork Tajmsa“: „Priča potapa strmoglavije nego dekolte gospođice Žoli.“ Godine 2002. je glumila Leni Kerigan u filmu Život ili nešto slično o ambicioznoj TV-reporterki kojoj je rečeno da će umreti za nedelju dana. Film je loše primljen od strane kritičara, mada je Andželinina gluma dobila pozitivne kritike. Žolijeva je 2003. reprizirala ulogu Lare Kroft u filmu Lara Kroft Tumb Rejder: Kolevka života. Nastavak nije bio tako unosan kao original, pošto je zaradio 156 miliona dolara širom sveta. Kasnije te godine Žolijeva je glumila u filmu Izvan granica, o humanitarnim radnicima u Africi. Iako film oslikava Andželinino pravo životno interesovanje u promociji humanitarne pomoći, film je bio kritički i finansijski neuspešan.

Godine 2004. Žolijeva je glumila uz Itana Houka u trileru Uzimanje života, kao Ileana Skot, agentkinja FBI pozvana da pomogne montrealskoj policiji da uhvati serijskog ubicu. Film je dobio različite kritike, a „Holivud reporter“ je zaključio: „Andželina Žoli igra ulogu koju definitivno oseća kao nešto što je već radila, ali ona dodaje nepogrešivu crtu uzbuđenja i opsene.“ Andželina je takođe pozajmila glas anđeoskoj ribici Loli u animiranom filmu Drimvorksa Priča o ajkuli; u filmu glume još Vil Smit, Martin Skorseze, Rene Zelveger, Džek Blek i Robert de Niro. Takođe, 2004. godine je imala kratko pojavljivanje kao Frenki u filmu Nebeski kapetan i svet sutrašnjice Kerija Konrana, naučno-fantastičnom avanturističkom filmu u celosti snimanom sa glumcima ispred plavog ekrana, sa skoro svim scenama i rekvizitima urađenim pomoću računarske animacije.

Žoli je zatim odglumila Olimpiju u filmu Aleksandar, biografiji Aleksandra Velikog u režiji Olivera Stouna. Film je loše prošao u SAD, što je Stoun pripisao lošem prijemu zbog neslaganja sa prikazom Aleksandrove homoseksualnosti, ali je na međunarodno sceni, sa prihodima od 139 miliona dolara izvan Sjedinjenih Država, dobro prošao.

Andželinin jedini film u 2005, akciona komedija Gospodin i gospođa Smit, je do sada njen najveći komercijalni uspeh. Film, koji je režirao Dag Liman, prikazuje priču o dosadnom paru u braku koji saznaje da su oboje tajne ubice. Žolijeva je glumila Džejn Smit, uz Breda Pita. Film je bio dobro primljen i uglavnom je bio pohvaljen za „hemiju“ između glavnih glumaca. Film je zaradio preko 478 miliona dolara širom sveta, i jedan je od najvećih hitova 2005.

Andželina se zatim pojavila u filmu Dobri pastir Roberta de Nira, o ranoj istoriji CIA, viđene kroz oči Edvarda Vilsona, kojeg je odigrao Met Dejmon. Žolijeva je glumila Klover Vilson, Vilsonovu zanemarenu suprugu, koja postaje alkoholičarka tokom radnje filma.

U 2007. godini Žolijeva je imala rediteljski debi dokumentarcem A Place in Time, koji beleži život na 27 lokacija širom sveta tokom jedne nedelje, a u njemu Džud Lou, Hilari Svonk, Kolin Farel i Džoni Li Miler. Žolijeva je igrala Marijanu Perlu u drami Majkla Viterbotoma Ogromno srce o otmici i ubistvu novinara Volstrit džurnala Danijela Perla u Pakistanu. Film je zasnovan na istoimenim memoarima Marijane Perl, a svoju premijeru je imao na Kanskom filmskom festivalu. Andželina Žoli je igrala i Grendelovu majku u filmu Roberta Zemekisa Beovulf.

U 2008. se pojavila uz Džejmsa Makavoja i Morganom Frimenom u akcionom filmu Tražen, adaptaciji romana Marka Milara. Film je dobio dobre kritike i doživeo međunardoni uspeh, zaradivši 281 miliona dolara u bioskopima širom sveta. U dugometražnom crtanom filmu Kung fu panda iz 2008. godine je pozajmila glas liku Tigrice. Žolijeva je izabrana da tumači ulogu Kristine Kolins, glavne uloge u najnovijem filmu Klinta Istvuda Ružno pače, koji je svoju premijeru imao na Kanskom festivalu.

Humanitarni rad

Andželina Žoli i Kondoliza Rajs tokom Svetskog dana izbeglica 2006.

Žoli je prvi put postala svesna svetske humanitarne krize dok je snimala film Pljačkaš grobnica u siromašnoj Kambodži punoj mina. Duboko pogođena ovim iskustvom, najzad se obratila UNHCR za više informacija o problematičnim mestima u svetu. U narednim mesecima pristala je da poseti različite izbegličke kampove širom sveta da nauči više o situaciji i uslovima u tim oblastima. Februara 2001, otišla je na prvu terensku posetu, na 18-dnevnoj misiji u Sijera Leone i Tanzaniju; kasnije je bila šokirana onim čega je bila svedok. U dolazećim mesecima vratila se u Kambodžu na dve nedelje a nakon toga je posetila Afganistanske izbeglice u Pakistanu gde je poklonila milion dolara za izbeglice u odzivu za svetsku UNHCR hitnu molbu. Insistirala je u pokrivanju svih troškova koji su bili u vezi sa njenom misijom i delila je iste osnovne uslove rada i života kao UNHCR terenski kadar na svim svojim posetama. Impresionirani njenim interesovanjem i predanosti za to, UNHCR ju je imenovao za Ambasadora dobre volje 27. avgusta 2001. u UNHCR sedištu u Ženevi, uprkos upozorenjima da će njena kontroverzna javna slika možda pustiti negativno svetlo na UN. Na konferenciji za novinare Žoli je objasnila njene motive priključivanja izbegličkoj ustanovi:

Ne možemo da zatvorimo sebe za informacije i ignorišemo činjenicu da milioni ljudi tamo negde pate. Iskreno želim da pomognem. Ne verujem da se osećam drugačijom od drugih ljudi. Mislim da svi želimo pravdu i jednakost, šansu za život sa smislom. Svi mi želimo, ako bi se našli u lošoj situaciji, nekog da nam pomogne.

Tokom prve tri godine kao Ambasador dobre volje, Žolijeva je usredsredila svoje napore na misijama na terenu, posećujući izbeglice i interno raseljene osobe širom sveta. Upitana šta želi da ispuni, navela je, „Svest o nezgodnom stanju ovih ljudi. Mislim da bi oni trebalo biti pohvaljeni za ono sto su preživeli, a ne da ih gledaju sa visine.“ 2002. Žoli je posetila Tam Hin izbeglički kamp na Tajlandu i kolumbijske izbeglice u Ekvadoru da bolje uvidi „Najozbiljnije krize Zapadne Hemisfere“. Ona i državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Kolin Pauel su otvorili događaj da proslave Svetski dan izbeglica 20. juna 2002. u Vašingtonu. Žoli je zatim išla u različite UNHCR objekte na Kosovu i Metohiji i posetila izbeglički kamp „Kakuma“ u Keniji sa izbeglicama uglavnom iz Sudana. Predstavnik UNHCR iz Kenije, Džordž Okot-Obo, je pohvalio njeno „prisustvo, samo da donese neku radost u svakako težak život ovih ljudi ovde“. Ona je takođe posetila angolske izbeglice dok je snimala film Beyond Borders u Namibiji.

Godine 2003, Andželina Žoli se uputila na šestodnevnu misiju u Tanzaniju gde je putovala do zapadnih graničnih kampova, gde je ugostila izbeglice iz Konga i na nedelju dana posetila sever Šri Lanke, gde se uverila u posleratne uslove. Andželina ponovo prisustvuje Svetskom danu izbeglica 20. juna u Vašingtonu, a kasnije se odlučuje za četvorodnevnu misiju u Rusiji gde je otputovala u Severni Kavkaz da sagleda i nauči sve aspekte delovanja UNHCR u ovom regionu. U isto vreme sa puštanjem njenog filma „Beyond Borders“ u oktobru 2003. izdala je „Notes from My Travels“, kolekciju novinarskih zapisa koje je sakupljala na ranijim misijama na terenu (2001-2002). Svi prihodi od knjige su otišli za UNHCR. Za vreme privatnog dolaska u Jordan, decembera 2003, zamolila je da poseti kamp Ruvaišed u zabačenoj istočnoj pustinji u Jordanu, 70 km od iračke granice. Kamp prima nekih 800 ljudi koji su pobegli iz Iraka za vreme inavazije SAD a kasnije tog meseca posetila je sudanske izbeglice blizu egipatskog glavnog grada Kaira.

Na njenom prvom putovanju u organizaciji UNHCR unutar Sjedinjenih Američkih Država, Žoli je bila u Arizoni 2004, posećujući tragače sprečene azilom u tri ustanove i „Southwest Key Program“, ustanovu za decu bez roditelja u Finiksu. Dok se humanitarna situacija u Sudanu pogoršavala, doletela je u Čad juna 2004, i platila je posetu pograničnih krajeva i kampova za raseljena lica koje su pobegle od borbi u zapadnoj Sudanskoj Darfur regiji. Četiri meseca kasnije se vratila u region, ovog puta je otišla direktno u Zapadni Darfur da sazna sve o situaciji hiljadu izbeglica. Naglasila je potrebu za sigurnošću i pristupu seoskim kućama tih raseljenih lica na konferenciji za štampu u glavnom gradu Sudana, Kartumu. 18. juna 2004. ona i američka državna sekretarica Kolin Pauel su se ponovo sastale u da pokrenu trodnevna događanja Svetskog dana za izbeglice. Takođe u 2004. Žoli je posetila Afganistanske izbeglice na Tajlandu i privatno bila u Libanu za vreme Božićnih praznika u poseti UNHCR-ovoj regionalnoj ustanovi u Bejrutu, kao i neke mlade izbeglice i bolesnike koji boluju od raka u glavnom gradu Libana.

Sa povećanjem iskustva, Žoli se više angažovala u promociji humanitarnih slučajeva na političkom nivou. Od 2005. prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, obaveštavajući razvijanje Council of Business Leaders sa UNHCR-ovim izaslanikom i visokim komesarom, Vendi Kamberlin 2005, i učestvuje u grupnoj diskusiji „Ljudska prava: smanjena na nivo milostinje?“ 2006. Žolijeva takođe počinje da lobira za humanitarne interese u Vašingtonu gde se sastajala sa kongresmenima i senatorima najmanje 20 puta od 2003. Objasnila je za „Forbs“:

“

Sve dok želim i volim posećivaću Vašington, jer je to način da se pomeri lopta.

”

Između ostalog, težila je za The Unaccompanied Alien Child Protection Act u delovanju njene prošle posete ustanovama za traženje azila u Arizoni. 8. marta 2005 Žolijeva uzima udeo u National Press Club u Vašingtonu, gde je promovisala program i podršku i proglasila fondaciju za „National Center for Refugee and Immigrant Children“, organizaciju koja obezbeđuje besplatnu legalnu pomoć za decu sa azilom bez legalnih dokumenata gde je Žoli lično dala donaciju od 500.000 američkih dolara za prve dve godine. The Unaccompanied Alien Child Protection Act je najzad usvojen decembra 2005. Žoli je takođe dala novčanu pomož, za 70 miliona ranjene dece u Trećem svetu, za šta je pohvaljena od predsednika Buša novembra 2005, ali do sada još nisu dozvoljena novčana sredstva. U dopuni njenog političkog učešća, Žoli je počela da koristi javne interese da promoviše humanitarne razloge kroz masovne medije. Maja 2005. Žoli je snimala MTV specijal, „Dnevnik Andželine Žoli i dr. Džefrija Saša iz Afrike“, oslikavajući nju i poznatog ekonomistu Dr. Džefrija Saša na njihovom putovanju za Sauri, zabačenoj grupi sela u zapadnoj Keniji. Tamo, Sašin tim Ujedinjenog narodnog milenijumskog projekta je radio sa lokalnim ljudim da okončaju siromaštvo, glad i bolesti. Septembra 2005. Žoli je imenovana za novog predstavnika linije odeže Sv. Džon počevši u proleće 2006. Nagodba uključuje da bude vođa humanitarnih ljudi, Žoli će se fokusirati na dečije probleme i razloge. 24. oktobra 2005. Žoli prisustvije WWO, gde se zalaže da postane partner sa WWO koji će lečiti decu u Etiopiji koja su siročići i zaraženi AIDS i koja su HIV pozitivna. Ona takođe objavljuje njene planove da podrži WWO pedijatrijsku HIV/AIDS kliniku u Adis Ababi i zalaže se za početnu potvrdu. Septembra 2006. Žoli otvara „fondaciju Žoli/Pit“ koja je dala inicijalnu fondaciju Global Action for Children i Doctors Without Borders od po 1 milion dolara svako.

Žoli je posetila kampove u Pakistanu koji sadrže afganistanske izbeglice, maja 2005 i ona se takođe upoznaje sa pakistanskim predsednikom Pervez Mušarafom i premijerom Šaukat Azizom. Vratila se u Pakistan sa Bred Pitom za vreme Dana zahvalnosti da uvidi posledice udara Kašmir zemljotresa 8. oktobra. Sreli su dosta žrtava zemljotresa kao i predsednika Mušarafa. 2006. Žoli i Pit lete za Haiti i posećuju školu osnovanu od Yéle Haïti, humanitarne fondacije koju je osnovao haićanski hip hop muzičar Wyclef Jean. Žoli takođe uređuje dogovor sa magazinom „Pipl“ dopuštajući im da odštampaju i prikažu prve slike njene vidne trudnoće u zamenu za 500.000 dolara donacije za Yéle Haïti. Za vreme dvomesečnog boravka u Namibiji, dok je čekala rođenje ćerke, Žoli je promovisala Globalnu obrazovnu nedelju u intervjuu za NBC i takođe je učestvovala u konferencijskoj vezi sa VB kancelarom Gordonom Braunom koji se založio za ekstra 16 milijardi dolara prema univerzalnoj besplatnoj edukaciji. Žoli je radila sa senatorkom Hilari Klinton od 2005. da dobije novac za „Obrazovanje za sve“ („Education for All“) od američkog kongresa. Novembra 2006, dok je snimala film „Veliko srce“ u Indiji, posetila je avganistanske i burmanske izbeglice u Nju Delhiju i sastala se sa državnim ministrom za spoljna pitanja, Anand Šarmom, pohvalivši dugogodišnje gostoprimstvo Indije za izbeglice.

Žoli je dobila široka priznanja za humanitarni rad. Dana 24. oktobra 2003. bila je prvi dobitnik nagrade Građanin sveta (Citizen of the World Award) od strane United Nations Correspondents Association. Kambodžanski kralj Norodom Sihamoni joj je dodelio kambodžansko državljanstvo zbog njenog održavanog rada u zemlji 12. avgusta 2005; obavezala se na 5 miliona dolara da izgradi hram u severozapadnoj provinciji Batambang i tamo poseduje vlasništvo. 12. oktobra 2005, Žoli je nagrađena sa Global Humanitarian Award od strane UNA-USA.

Veze

Žolijeva se 28. marta 1996 udala za britanskog glumca Džonija Li Milera, tadašnjeg partnera u filmu Hakeri. Andželina je na venčanje došla u crnim kožnim pantalonama i beloj košulji, na kojoj je ispisano na leđima ime mladoženje, ali njenom krvlju. Žolijeva i Miler su se rastali godinu dana kasnije, a naknadno su se zvanično razveli 3. februara 1999. Ostali su u dobrim odnosima, a ona objašnjava, „S vremenom je sve padalo. Mislim da je on najbolji muž koga devojka može naći. Uvek ću ga voleti, bili smo jednostavno previše mladi.“

Zatim se udala za američkog glumca Bilija Boba Tortona, koga je srela na snimanju filma Pushing Tin, 5. maja 2000. Kao rezultat njihovih učestalih javnih izliva strasti i gestova ljubavi (najčuvenije je nošenje malih bočica krvi jedno drugih, oko vrata), njihova veza je postala omiljena tema zabavnih medija. Žoli i Torton su se rastali 27. maja 2003. Upitana u „Vojažu“ o iznenadnom topljenju njihovog braka, Žolijeva je rekla, „Iznenadilo me je, takođe, jer smo se preko noći, totalno promenili. Mislim da jednog dana mi više ništa nismo imali zajedničko. I to je strašno ali... Mislim da se to može dogoditi kada se vežete a ne poznajete sebe dovoljno.“

Žoli je govorila u intervjuima da je biseksualka i priznala je da je imala seksualne odnose sa svojom „Foksfajer“ koleginicom iz filma, Dženi Šimizi, „Verovatno bih se oženila sa Dženi da se nisam udala za mog muža. Zaljubila sam se u nju prvog trenutka kada sam je ugledala.“ U intervjuu sa Barbarom Valters 2003, upitana da li je još uvek biseksualka, Žoli je odgovorila, „Naravno. Ako se sutra zaljubim u ženu, da li ću osećati da je dobro to što želim da je poljubim i dodirnem? Ako se zaljubim u nju? Apsolutno! Da!“

Ranije 2005, Žoli je bila umešana u veliki javni holivudski skandal gde je okrivljena da je bila „druga žena“ u razvodu glumaca Breda Pita i Dženifer Aniston. Tvrdi se da je Pit započeo aferu za vreme snimanja filma Gospodin i gospođa Smit, međutim ona je to demantovala u nekoliko intervjua. U razgovoru sa En Kari 2005, objasnila je, „Biti intimna sa oženjenim čovekom, kada moj rođeni otac vara moju majku, nije nešto što mogu oprostiti. Ne bih mogla da se pogledam ujutru u ogledalo da sam to uradila. Ne privlače me ljudi koji varaju svoje žene.“

Dok Žoli i Pit nikad javno nisu komentarisali prirodu svoje veze, nagađanja su se nastavila tokom 2005. Prve intimne paparaci fotografije su se pojavile u aprilu, mesec dana kasnije, nakon što je Aniston podnela zahtev za razvod; one prikazuju Pit, Žolie i njenog sina Medoksa na plaži u Keniji. Tokom leta Žolie i Pit su viđeni zajedno sve više i učestalije i najviše zabavnih medija su ih proglasili parom, dajući im nadimak „Brandželina“. 11. januara 2006. Žoli je potvrdila za „Pipl“ da je trudna i u vezi s tim prvi put javno potvrdila njihovu vezu.

Deca

10. marta 2002, Žoli je usvojila prvo dete, Medoks Žoli-Pit (Maddox Chivan Jolie-Pitt). Rodio se 5. avgusta 2001. u Rat Vibolu u Kambodži i u početku je živeo u lokalnom sirotištu „Batambang“. Žoli je odlučila da podnese zahtev za usvajanje nakon što je posetila Kambodžu dva puta, dok je snimala film „Tomb Rider“ i na UNHCR putovanju po terenu 2001. Nakon razvoda od drugog muža, Bili Bob Torntona, dobila je jedino starateljstvo nad Medoksom. Medoksovo ime je Seltik u originalu, obično se prevodi kao „dobrotvoran“. Žoli mu je dala nekoliko nadimaka, obično ga zove „Med“. Medoks, kao Andželinino ostalo dvoje dece, je postao značajna slavna ličnost i pojavljuje se redovno u tabloidima; nazvali su ga najslađim detetom slavnih ličnosti , njegova odeća je opisana kao trend za dečiju odeću i poznat je po svojoj Mohavk frizuri, koji mu je Žoli napravila zbog toga što „on ima ludu kosu koja ide pravo gore. Morala sam nešto da uradim povodom toga.“

6. jula 2005, Žoli je usvojila šestomesečnu devojčicu iz Etiopije, Zaharu Marli Žoli-Pit (Zahara Marley Jolie-Pitt), koja je bila siroče kojem su roditelji umrli od SIDE. Zahara je rođena 8. januara 2005. u Tena Adamu. Žoli ju je pronašla u sirotištu „Wide Horizons For Children“ u Adis Abebi. Kratko nakon što su se vratili u SAD, Zahara je morala da ostane u bolnici zbog dehidracije i pothranjenosti. Zaharino ime znači „cvet“ na Svahiliju, a drugo ime „Marli“ dolazi od jamajčanske rege super zvezde Boba Marlija. Zaharin nadimak je „Zi“. Nekoliko meseci nakon usvajanja, pojavljivale su se vesti da je nekoliko žena tvrdilo da su njene biološke majke ili bake. Dok je gostovala na Si-en-enovoj emisiji „The Situation Room“ Žoli je rekla da je njena ćerka bila u sirotištu za decu čije su majke umrle od SIDE, ali da njena kćerka nije zaražena. Biološki otac Zahare nije poznat. Kasnije u oktobru 2005, etiopijski sudija je presudio da nema dokaza koji nagoveštavaju da Žoli mora ponovo da prosledi papire za usvajanje. Sudija je presudio i to da žena koja tvrdi da je Zaharina majka ustvari nije njena majka. Bred Pit je izrazio zadovoljstvo kada je Žoli potpisala papire za usvajanje i dobila kćerku; kasnije je naznačila da su ona i Pit odlučili da usvoje Zaharu zajedno. Decembra 2005. je potvrđeno da Pit traži da legalno usvoji Žolino dvoje dece. Da bi poduprla ove tvrdnje (koje su deo legalnih zahteva), Žoli je objavila u oglasima novina „Los Anđeles“ da je promena imena izvršena, i 19. januara 2006, sud u Kaliforniji je odobrio ovaj zahtev. Formalna i legalna prezimena njihovoj deci su promenjena u „Žoli-Pit“.

27. maja 2006, Džoli je rodila ćerku po imenu Šiloks Nouvel Žoli-Pit, uveče u bolnici „Kotadž mediklinik“ u Šakopmundu u Namibiji. Šiloks je rođena planiranim carskim rezom, po rečima njihovih predstavnika za štampu, a Pit je bio tamo da preseče pupčanu vrpcu. Njihov akušer iz Los Anđelesa je asistirao lokalnim bolničarima. Ime „Šiloks“ znači, sudeći po prevodu iz Biblije, „ona koja je mirna-tiha.“

Pit je potvrdio da će njihovo novorođeno dete imati namibijski pasoš dok je razgovarao sa lokalnim novinarima. Džoli je odlučila da ponudi prve slike Šiloks kroz distributera Getty Images, radije nego da dozvoli paparacima da naprave i prodaju slike po ekstremno visokoj ceni. Časopis „Pipl“ je platio više od 4,1 miliona američkih dolara za severnoamerička prava, dok je Britanski časopis „Helou“ dobio međunarodna prava za 3,5 miliona američkih dolara; prava na prodaju su ukupno dostigla sumu od 10 miliona američkih dolara širom sveta – najskuplje prodate slike poznatih svih vremena. Sav prihod je doniran u humanitarne svrhe. 26. jula 2006. Muzej voštanih figura „Madam Tiso“ u Njujorku je otkrio voštanu figuru dvomesečne Šiloks; to je prva beba čiji je lik oslikan u vosku muzeja „Madam Tiso“.

15. marta 2007. Andželina je usvojila Paks Tin Džoli-Pit, trogodišnjeg dečaka iz Vijetnama, koji je bio napušten u bolnici na rođenju. Rođen je 29. novembra 2003, sudeći po ljudima u usvojilištu „Tam Bin“ u vijetnamskom gradu Ho Ši Min. Njegovo ime znači, „mirno nebo“. Paks na latinskom znači „mir“, a Tin na vijetnamskom „nebo“. Andželina je izjavila vijetnamskim novinarima da će ostati kući i pomoći Paksu da se prilagodi novoj porodici i brinuće se za sve četvoro dece.

Andželina se drugi put porodila 12. jula 2008. kada je rodila blizance, dečaka Noksa Leona i devojčicu Vivijen Maršelin.

Džoli u medijima

Andželina se pojavila u medijima zbog njenog poznatog oca Džona Vojta. Sa 7 godina imala je malu ulogu „Lookin' to Get Out“, filmu u kojem je koscenarista i glavni glumac bio njen otac, a 1986. i 1988. je zajedno sa njim kao tinejdžer prisustvovala dodeli „Oskara“. Međutim, kada je započinjala glumačku karijeru, Džoli je odlučila da ne koristi prezime Vojt, jer je želela da dokaže svoj identitet kao glumica. Nikada se nije stidela zbog kontraverzi i intriga kada je bila tinejdžerka, i „divlja devojka“ je bila slika njene ličnosti u prvim godinama karijere. Za vreme pozdravnog govora 2000. na dodeli „Oskara“, Džoli je otvoreno rekla „Baš sam zaljubljena trenutno u svog brata“ što je, u kombinaciji sa njenim nežnim ophođenjem prema njemu te večeri, proširilo glasine u tabloidima i medijima o incestnoj vezi sa njenim bratom Džejmsom Havenom. Demantovala je te glasine i rekla, kada se pojavila na „Inside the Actors Studio“ „svet je mnogo bolesniji nego što sam mislila“. Džoli i Haven su kasnije objasnili u intervjuu, da su nakon razvoda njihovih roditelja podržavali jedno drugo i zato su se držali za ruke kao značenje za emocionalno podržavanje.

Poznata je kao jedina poznata ličnost sa A-spiska bez publiciste, i brzo je postala miljenica tabloida, od kad se predstavila kao veoma otvorena u intervjuima, jednom tvrdeći da „najviše voli da spava sa ženskim fanovima“. Njen ljubavni život, posebno njeno interesovanje za sadomazohizam, je često bila atrakcija u medijima. 2004. navela je u Aluru, „Sado-mazo seks može biti pogrešno protumačen kao nasilan. Sve se svodi na poverenje. Želim da pomeram granice, emocionalno i seksualno, sa drugom osobom. Tada se osećam najseksipilnije. Bila sam i u pokornoj i u dominantnoj ulozi jer sam želela više.“ Takođe je punila naslove previše razglašenim brakom sa Bilijem Bob Torntonom i njenim naknadnim promenama u pokrovitelja ugroženih širom sveta. Kada je dobila ulogu Ambasadora dobre volje UNHCR, iskoristila je svoju slavu da stavi svima do znanja o humanitarnim krizama širom sveta, tj. da promoviše Svetski dan izbeglica 2006. u dvočasovnom intervjuu „Si-en-ena“ sa Andersonom Kuperom, kada je privukla duplo više gledalaca nego obično.

Andželina je uzimala časove letenja od 2004. i dobila zvaničnu pilotsku dozvolu. Mediji spekulišu da je Džoli budistkinja, ali je ona rekla da je učila o budizmu zbog svog sina Madoksa, jer smatra da je to deo njegove kulture. Džoli još nije jasno odgovorila da li veruje ili ne u Boga. Kada je 2000. godine upitana, u razgovoru za „The Onion A.V. Club“, da li Bog postoji, ona je rekla: „Za ljude koji veruju u to, nadam se. Bog za mene nije potreban“.

Počevši od 2005. godine, njena veza sa Bredom Pitom je postala najizveštavanija priča o poznatima širom sveta. Nakon što je potvrdila svoju trudnoću ranije 2006, neprestano su bili okruženi neosnovanim pričama medija „koje su dostizale tačku ludila“ kako je „Rojters“ opisao u priči „Brangelina groznica“; između ostalog, bilo je nekoliko netačnih tračeva o venčanju uključujući i navodno venčanje u Lagliju, u Italiji, koje su lokalne italijanske vlasti dalje potpaljivale, a širene su i glasine na mnogim svetskim TV stanicama poput „Asošijeted presa“ i Bi-bi-sija. Pokušavajući da izbegnu pažnju medija, par je otputovao za Namibiju zbog rođenja „najočekivanije bebe još od Isusa Hrista“, kako je bilo opisano.

Danas je Andželina jedna od najpoznatijih filmskih ličnosti na svetu. Sudeći po anketi „Q Score“ iz 2000. godine, nakon što je osvojila „Oskara“, 31% ispitanika u SAD je reklo da im je Žoli poznata, a do 2006. ta stopa se popela na 81%. 2006. globalna industrijska anketa od „ACNielsen“ u 42 svetska marketa su Žoli, zajedno sa Bredom Pitom, predstavili kao omiljene javne ličnosti koje omogućavaju veliku prodaju za brendove i proizvode širom sveta. Takođe 2006. godine, Žoli je bila na listi 100 najuticajnijih ljudi na svetu časopisa „Tajms“, pojavila se na naslovnoj strani Forbs „Najslavnijih 100“, i imala poziciju broj 35. Takođe, bila je opisana kao najlepša žena na svetu u listi „100 najlepših“, u izdanju časopisa „Pipl“.

Tetovaže

Tetovaže na leđima Andželine Džoli

Andželinin popis tetovaža je privukao pažnju većine medija i često su bile naslovne u intervjuima. Žoli je navela da nije protivnik filmske golotinje, a veliki broj tetovaža na njenom telu je primoralo scenariste da budu što kreativniji kada planiraju obnažene i ljubavne scene.

Šminka je bila korišćena da prekrije njene tetovaže u velikom broju njenih filmova. Andželina često dodaje ili menja postojeće tetovaže i navodi da sve tetovaže koje poseduje imaju specijalno značenje. Trenutno ima 12 poznatih tetovaža, kao što je citat Tenesija Vilijamsa „A prayer for the wild at heart, kept in cages“ („molitva za divlje u srcu, zatvorene kao u kavezu“) koju je posedovala i njena majka, arapska fraza „العزيمة“ („snaga volje“), latinska izreka „quod me nutrit me destruit“ („šta me hrani to me i uništava“), molitvu koja se sastoji od budističkih sanskritskih simbola za njenog sina Medoksa. Nakon određenog vremena neke tetovaže je izbrisala laserom ili prekrila drugim, uključujući „Billy Bob“, ime njenog bivšeg muža Bilija Boba Torntona, kineski simbol za smrt i prozor na donjem delu leđa; objasnila je da je uklonila prozor, jer je koristila sve slobodno vreme gledajući kroz prozor i želeći da je negde van; sada živi tamo sve vreme.

Filmografija

Filmografija glumice Andželine Žoli
God.	Srpskohrvatski naziv	Originalni naziv	Uloga
1982.		Lookin' to Get Out	Toš
1993.	Kiborg 2	Cyborg 2	Kasela Keš Ris
1995.	Hakeri	Hackers	Kejt „Esid Bern“ Libi
1996.	Pustinjski mesec	Mojave Moon	Elenor „Eli“ Rigbi
1996.	Ljubav je sve na svetu	Love Is All There Is	Đina Malacici
1996.	Divljakuše	Foxfire	Margaret „Legs“ Sadovski
1997.	Izigravajući boga	Playing God	Kler
1997.	Prave žene	True Women	Džordžija Virdžinija Loš Vuds
1997.	Džordž Valas	George Wallace	Kornelija Valas
1998.	Manekenka	Gia	Đia Mari Karanđi
1998.	Đavolja kuhinja	Hell's Kitchen	Glorija Mekniri
1998.	Igra srcem	Playing by Heart	Džoan
1998.	Kontrolni toranj	Pushing Tin	Meri Bel
1999.	Sakupljač kostiju	Bone Collector	Amelija Donahi
1999.	Neprilagođena	Girl, Interrupted	Lisa Rou
2000.	Minut za beg	Gone in Sixty Seconds	Sara Vejland
2001.	Pljačkaš grobnica	Lara Croft: Tomb Raider	Lara Kroft
2001.	Prvi greh	Original Sin	Džulija Rasel/Boni Kasl
2002.	Život ili nešto slično	Life or Something Like It	Leni Kerigan
2003.	Lara Kroft Pljačkaš grovnica: Kolevka života	Lara Croft Tomb Raider: The Cradle of Life	Lara Kroft
2003.	Izvan granica	Beyond Borders	Sara Džordan
2004.	Uzimanje života	Taking Lives	Ileana Skot
2004.	Priča o ajkuli	Shark Tale	Lola
2004.	Nebeski kapetan i svet sutrašnjice	Sky Captain and the World of Tomorrow	Frenki
2004.	Aleksandar	Alexander	Olimpija
2005.	Gospodin i gospođa Smit	Mr. & Mrs. Smith	Džejn Smit
2006.	Dobri pastir	The Good Shepherd	Klover Vilson
2007.	Beovulf	Beowulf	Grendelova majka
2007.	Ogromno srce	A Mighty Heart	Marijana Perl
2008.	Kung fu panda	Kung Fu Panda	Tigrica
2008.	Tražen	Wanted	Foks
2008.	Ružno pače	Changeling	Kristina Kolins
2009.	Atlas je slegnuo ramenima	Atlas Shrugged	Dagni Tagart

Prethodnik: Džudi Denč

Oskar za najbolju sporednu glumicu 1999.

Nasljednik: Marša Gej Harden

Literatura

• Dominik Vils. Biografija Andželine Žoli Arhivirano 2009-02-28 na Wayback Machine-u Tiscali.film & TV. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• WENN. News for Angelina Jolie IMDb.com. Preuzeto 20. avgusta 2006.
• UNHCR Ženeva. Andželina Žoli - Ambasador dobre volje UNHCR UNHCR.org. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• UNHCR Ženeva. Misije UNHCR.org. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Andželina Žoli. Notes from My Travels. Pocket Books, 2003. ISBN 0-7434-7023-0.
• Chris Heath. Krv, šećer, seks, magija Arhivirano 2008-10-12 na Wayback Machine-u Roling stone. Jul 2001. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Džonatan Van Meter. Lepo telo Body Beautiful April 2002. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Džoš Gosberg Andželina Žoli E! Online. 17. septembar 2002. Preuzeto 25. avgusta 2006.
• Brus Kirkland. Nova Andželina Žoli jam! Showbiz. 19. oktobar 2003. Preuzeto 26. avgusta 2006.
• Džonatan Van Meter. Učenje letenja. Mart 2004.. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Fred Šruers. Andželina Žoli, Magazin Premijer. Oktobar 2004. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Kevin Sesums. Ludi u srcu. Novembar 2004. Preuzeto 20. avgusta 2006.
• Džolijan Kesner, Mišel Megna. Angelina, saint vs. sinner Arhivirano 2006-02-07 na Wayback Machine-u. Dejli njuz. 2. februar 2006. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Metju Svibel. Loše devojke Arhivirano 2009-09-12 na Wayback Machine-u, Forbs. 12. Jun 2006. Preuzeto 17. avgusta 2006.
• Džonatan Van Meter. The Bold and the Beautiful Vogue. Januar 2007. Preuzeto 27. decembra 2006.

Vanjske veze

Angelina Jolie na Wikimedijinoj ostavi

• Andželina Žoli na sajtu IMDb
• Andželina Džoli na Jahu! filmovima
• UNHCR Ambasador dobre volje, zvanična prezentacija
• Izbeglički žurnali Andželine Džoli, Džolini žurnali (2002-2004) na UNHCR.org
• Putovanje kroz istočni Kongo Arhivirano 2007-08-10 na Wayback Machine-u, multimedijalno putovanje, narator Andželina lično