У раду се на основу архивских извора, релевантне литературе и оновремене
штампе анализира организ... more У раду се на основу архивских извора, релевантне литературе и оновремене штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
U radu se na osnovu dostupnih izvora, literature i onovremene štampe analizira poseta maršala Jug... more U radu se na osnovu dostupnih izvora, literature i onovremene štampe analizira poseta maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita Smederevskoj Palanci decembra 1952, kao i njeni međunarodni i domaći odjeci. Kao grad u kome je vođa socijalističke Jugoslavije živeo i radio u fabrici vagona tokom 1926. i 1927, Smederevska Palanka bila je važno mesto za izgradnju njegovog kulta u Srbiji. Baš tada rodila se i ideja da se obnovi radionice u kojoj je on radio. S druge strane Broz je govor okupljenim građanima iskoristio i za obraćanje velikim silama pre svega zapadnim saveznicima. To je bilo vreme kada je Tršćanska kriza bila u punom jeku, sukob sa Vatikanom vezano za slučaj Stepinca bio na vrhuncu, dok je razlaz sa Istočnim blokom još uvek trajao. Njegov oštar ton doveo je do brojnih komentara stranih diplomata i međunarodne štampe a tadašnji predsednik vlade FNRJ je svoje reči morao da objašnjava u direktnom kontaktu sa ambasadorom SAD u Beogradu.
У раду се на основу примарних извора, релевантне литературе и штампе анализира место највеће држа... more У раду се на основу примарних извора, релевантне литературе и штампе анализира место највеће државе јужноамеричког континента, Бразила, у политици социјалистичке Југославије. Као почетна година истраживања узета је 1946. када су поново успостављени дипломатски односи између две земље, а као завршна 1952. година када су дипломатска представништва подигнута на ранг амбасада и проширен трговински споразум. У чланку се разматра какав су утицај на билатералне односе имали хладноратовске поделе у свету, југословенско исељеништво у Бразилу и међусобна трговинска размена.
U radu se na osnovi izvora, literature i tiska analiziraju napori jugoslavenske diplomacije u cil... more U radu se na osnovi izvora, literature i tiska analiziraju napori jugoslavenske diplomacije u cilju ekstradicije bivšega poglavnika Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelića tijekom pedesetih godina prošloga stoljeća i reakcije argentinskih državnih organa na te zahtjeve. Posebna pozornost obraća se na političku pozadinu tih reakcija i djelovanje jugoslavenskoga predstavništva u Buenos Airesu.
У раду се на основу примарних извора, мемоара и литературе анализира делатност некадашњег партиза... more У раду се на основу примарних извора, мемоара и литературе анализира делатност некадашњег партизанског руководиоца Југа Србије Славољуба Ђере Петровића за време његове дипломатске службе у Аргентини (1953-1958). Петровић је био један од првих дипломата рођених у Јужној Србији који је добио ранг амбасадора (1956). Посебна пажња биће посвећена његовим активностима на унапређењу међудржавних односа, као и борби за екстрадицију Анте Павелића.
Председник владе и министар спољних послова Краљевине Југославије од јуна 1935. до фебруара 1939.... more Председник владе и министар спољних послова Краљевине Југославије од јуна 1935. до фебруара 1939. Милан Стојадиновић био је свестан значаја пропаганде и поклањао јој је особиту пажњу и на њеном спровођењу свакодневно радио. Посебну улогу у томе заузимала је штампа, тада доминантно средство информисања. Крајем тридесетих највише листова излазило је у Савској бановини 389, док је у Врбаској бановини излазило најмање (свега четири током 1938). Из поменутог разлога су они постојећи били од велике важности за владину пропаганду. Међу њима централно место заузимају Врбаске новине из Бање Луке које су биле и званични орган бановине. Као такав лист је био у тесној вези са Централним прес-бироом и партијском централом у Београду из којих је снабдеван текстовима и фотографијама. Писање Врбаских новина у овом периоду карактерисало је снажно подржавање владине политике, величање њених резултата, што се нарочито односило на председника владе Милана Стојадиновића. Та активност доживеће своју кулминацију током предизборне кампање за парламентарне изборе који су одржани у децембру 1938. Циљ рада је да се на основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
На основу архивских извора, мемоарских списа, штампе и релевантне литературе, у раду се анализира... more На основу архивских извора, мемоарских списа, штампе и релевантне литературе, у раду се анализирају погледи Српске радикалне странке Милана Стојадиновића на питање граница Србије након споразума Цветковић-Мачек августа 1939, као и у времену током педесетих година 20. века када је странка деловала у емиграцији. У чланку се сагледавају услови који су довели до таквих ставова, како они унутрашњи и спољни, тако и лични, везани за самог председника странке Стојадиновића.
У раду се на основу необјављене архивске грађе, публикованих извора и релевантне литературе анали... more У раду се на основу необјављене архивске грађе, публикованих извора и релевантне литературе анализирају односи ФНР Југославије и земаља Јужне Америке у првим годинама након Другог светског рата. За почетну годину истраживања узета је 1946, када је Југославија обновила и поново успоставила дипломатске односе са најважнијим државама јужноамеричког континента, а као крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published sources and relevant literature, the paper analyzes the relations between the FPRY and the countries of South America in the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia renewed diplomatic relations with the most important countries of the South American continent was taken as the starting year of the research, and 1950 was chosen as the last. This was the year that saw signing trade agreements with Brazil, Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic relations with Chile.
На основу доступне архивске грађе, оновремене штампе и литературе, у раду се анализирају доступне... more На основу доступне архивске грађе, оновремене штампе и литературе, у раду се анализирају доступне информације о споразуму бившег председника југословенске краљевске владе Милана Стојадиновића и поглавника НДХ Анте Павелића. У том периоду обојица су живела у Аргентини, која је била под управом председника Хуана Перона. Средином 1954. године изјавама у штампи они су
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
Istraživanja, Journal of Historical Researches, 2021
This paper analyzes the circumstances that led to a break in diplomatic relations between Yugosla... more This paper analyzes the circumstances that led to a break in diplomatic relations between Yugoslavia and Chile, which began in the fall of 1947 and lasted until they were reestablished in November 1950. The analysis is based on archival material, relevant literature, and contemporary journalism. The events are considered within a bilateral context and the broader international context of the Cold War. Particular attention is given to argumentation on both sides and to the background behind this conflict. The influence of this rupture in Yugoslav-Chilean relations is also analyzed. The second part of the paper will discuss how all of this was presented to the Yugoslav public.
Економска сарадња била је од значаја за обе стране због делимичне комплементарности привреда. Југ... more Економска сарадња била је од значаја за обе стране због делимичне комплементарности привреда. Југославије је из Аргентине увозила пре свега кожу и вуну које су чине преко 80% укупног увоза. Најважнија сировина која је увожена из Југославије у првим годинама био је цемент, да би након тога примат преузела дрвна грађа. Током друге половине четрдесетих Аргентина је била дванаести партнер Југославије чинећи око 2,7% њеног целокупног увоза. У каснијим годинама количина трговинске размене се повећавала да би свој највећи значај имала 1950, када је Аргентина била шести увозни и пети извозни партнер друге Југославије. Након тога опет је дошло до пада размене, па је са врха власти она оцењивана као „недопустиво ниска“. У првој деценији након Другог светског рата потписана су два трговинска уговора: 1948. са трајањем од четири године и 1953. са трајањем од две. Ова два уговора, уз неколико допунских протокола, регулисали су трговинске односе између две земље, као и количину и вредност артикала који ће бити увожени односно извожени. Циљ рада је да прикаже главне токове економске сарадње Југославије и Аргентине у првој послератној деценији и укаже на значај тих односа за обе земље. У њему се користе извори из Архива Југославије и Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије. Аргентински извори који нам нису били доступни сигурно би допринели потпунијој елаборацији теме али не би променили закључке рада.
У раду се на основу текстова објављених у штампи и мемоарских записа чувеног италијанског новинар... more У раду се на основу текстова објављених у штампи и мемоарских записа чувеног италијанског новинара Алфија Руса анализира његов поглед на Србију, како непосредно пре Априлског рата, тако и током прве године окупације. Русо је био дугогодишњи дописник италијанског листа Ла стампа из Београда и добро је познавао ситуацију, како у Србији, тако и у региону. Остварени контакти омогућили су му јединствени увид у компликоване односе међу југословенским народима, као и њихова становишта по бројним питањима. Његов поглед изнутра као странца важан је за боље разумевање ситуације у тадашњој Србији и Југославији.
This article deals with Yugoslav-Italian relations in the second half of the 1930s, seen through ... more This article deals with Yugoslav-Italian relations in the second half of the 1930s, seen through the prism of relations between Yugoslav Prime Minister and Minister of Foreign Affairs Milan Stojadinović (1935-1939) and Italian diplomacy and its representatives: Count Ciano, Minister of Foreign Affairs, the Italian envoys in Belgrade and some other officials who had contact with the Yugoslav Prime Minister. The relations between Milan Stojadinović and Italian diplomacy, especially with Count Ciano, were closer than established before in historiography. The two had a friendly relationship, which evolved both through direct contact and through intermediaries. They frequently exchanged opinions, and even documents, on topics of mutual interest, but there were also direct requests to work in accordance with Italian interests, as well as the interests of Yugoslavia.
АПСТРАКУМ: На основу архивских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира поглед ... more АПСТРАКУМ: На основу архивских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира поглед југословенске дипломатије, како оне стациониране у Буенос Ајресу, тако и централе у Београду на државни удар у Аргентини којим је уклоњен са власти председник Хуан Перон. У другом делу рада прати се писање најважнијих дневних листова Политике и Борбе о догађајима у Аргентини током септембра 1955. године.
На основу архивских извора, објављене грађе, оновремене штампе
и постојеће литературе анализира с... more На основу архивских извора, објављене грађе, оновремене штампе и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
Relying on available sources and literature, this article examines the establishment, activities,... more Relying on available sources and literature, this article examines the establishment, activities, orientation and destiny of Srpska zastava, a bulletin published by Serbian immigrants in Argentina. It will scrutinize the bulletin's views on the solution to the Serbian Question, as well as its approach toward resolving the Serb-Croat dispute and its attitude toward the new Yugoslav authorities. Close attention has been paid to the links and cooperation the bulletin had with Milan Stojadinović, former Yugoslav prime minister (including foreign affairs) and finance minister, the most prominent figure among the Serbian immigrants.
U radu se na osnovu arhivski izvora, stručne literature i onovremene štampe analizira povratak ju... more U radu se na osnovu arhivski izvora, stručne literature i onovremene štampe analizira povratak jugoslovenskih iseljenika iz Argentine i Južne Amerike u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata. Prati se priprema, organizacija, brojnost, transport, dolazak, smeštaj i razmeštaj iseljenika u domovini. U radu se takođe analiziraju stručna, nacionalna i polna pripadnost iseljenika-povratnika. Posebna pažnja posvećena je odnosima dve države, Jugoslavije i Argentine, po ovom pitanju.
У раду се на основу доступних извора, штампе и релевантне литературе анализира бројност, друштвен... more У раду се на основу доступних извора, штампе и релевантне литературе анализира бројност, друштвени живот и политичко деловање српске емиграције у Аргентини у првој деценији након Другог светског рата. Биће говора и о односу аргентинских власти према људима пореклом са простора Југославије. Посебан акценат у тексту дат је деловању Милана Стојадиновића, најпознатије личности међу тамошњим исељеницима.
На основу објављене и необјављене архивске грађе која се чува у Београду, Новом Саду и Смедереву,... more На основу објављене и необјављене архивске грађе која се чува у Београду, Новом Саду и Смедереву, мемоарских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира улога знаменитог Смедеревца Милана Јовановића Стоимировића током владе Драгише Цветковића (1939–1941). У овом периоду он је био народни посланик, уредник централног партијског листа „Самоуправа“, начелник Политичког одељења Министарског савета (Владе) Краљевине Југославије. Акценат ће бити стављен на Стоимировићев однос са водећим личностима тадашње државе, председником владе Драгишом Цветковићем, министром Антоном Корошцем, али ибившим премијером Стојадиновићем са којим је блиско сарађивао у претходном периоду. Анализираће се активности Милана Јовановића Стоимировића на месту народног посланика, као и његов раду на пропагандном пољу. Посебна пажња биће посвећена његовој делатности у Смедеревском крају, као и његовим односима са Смедеревцима.
У раду се на основу архивских извора, релевантне литературе и оновремене
штампе анализира организ... more У раду се на основу архивских извора, релевантне литературе и оновремене штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
U radu se na osnovu dostupnih izvora, literature i onovremene štampe analizira poseta maršala Jug... more U radu se na osnovu dostupnih izvora, literature i onovremene štampe analizira poseta maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita Smederevskoj Palanci decembra 1952, kao i njeni međunarodni i domaći odjeci. Kao grad u kome je vođa socijalističke Jugoslavije živeo i radio u fabrici vagona tokom 1926. i 1927, Smederevska Palanka bila je važno mesto za izgradnju njegovog kulta u Srbiji. Baš tada rodila se i ideja da se obnovi radionice u kojoj je on radio. S druge strane Broz je govor okupljenim građanima iskoristio i za obraćanje velikim silama pre svega zapadnim saveznicima. To je bilo vreme kada je Tršćanska kriza bila u punom jeku, sukob sa Vatikanom vezano za slučaj Stepinca bio na vrhuncu, dok je razlaz sa Istočnim blokom još uvek trajao. Njegov oštar ton doveo je do brojnih komentara stranih diplomata i međunarodne štampe a tadašnji predsednik vlade FNRJ je svoje reči morao da objašnjava u direktnom kontaktu sa ambasadorom SAD u Beogradu.
У раду се на основу примарних извора, релевантне литературе и штампе анализира место највеће држа... more У раду се на основу примарних извора, релевантне литературе и штампе анализира место највеће државе јужноамеричког континента, Бразила, у политици социјалистичке Југославије. Као почетна година истраживања узета је 1946. када су поново успостављени дипломатски односи између две земље, а као завршна 1952. година када су дипломатска представништва подигнута на ранг амбасада и проширен трговински споразум. У чланку се разматра какав су утицај на билатералне односе имали хладноратовске поделе у свету, југословенско исељеништво у Бразилу и међусобна трговинска размена.
U radu se na osnovi izvora, literature i tiska analiziraju napori jugoslavenske diplomacije u cil... more U radu se na osnovi izvora, literature i tiska analiziraju napori jugoslavenske diplomacije u cilju ekstradicije bivšega poglavnika Nezavisne Države Hrvatske Ante Pavelića tijekom pedesetih godina prošloga stoljeća i reakcije argentinskih državnih organa na te zahtjeve. Posebna pozornost obraća se na političku pozadinu tih reakcija i djelovanje jugoslavenskoga predstavništva u Buenos Airesu.
У раду се на основу примарних извора, мемоара и литературе анализира делатност некадашњег партиза... more У раду се на основу примарних извора, мемоара и литературе анализира делатност некадашњег партизанског руководиоца Југа Србије Славољуба Ђере Петровића за време његове дипломатске службе у Аргентини (1953-1958). Петровић је био један од првих дипломата рођених у Јужној Србији који је добио ранг амбасадора (1956). Посебна пажња биће посвећена његовим активностима на унапређењу међудржавних односа, као и борби за екстрадицију Анте Павелића.
Председник владе и министар спољних послова Краљевине Југославије од јуна 1935. до фебруара 1939.... more Председник владе и министар спољних послова Краљевине Југославије од јуна 1935. до фебруара 1939. Милан Стојадиновић био је свестан значаја пропаганде и поклањао јој је особиту пажњу и на њеном спровођењу свакодневно радио. Посебну улогу у томе заузимала је штампа, тада доминантно средство информисања. Крајем тридесетих највише листова излазило је у Савској бановини 389, док је у Врбаској бановини излазило најмање (свега четири током 1938). Из поменутог разлога су они постојећи били од велике важности за владину пропаганду. Међу њима централно место заузимају Врбаске новине из Бање Луке које су биле и званични орган бановине. Као такав лист је био у тесној вези са Централним прес-бироом и партијском централом у Београду из којих је снабдеван текстовима и фотографијама. Писање Врбаских новина у овом периоду карактерисало је снажно подржавање владине политике, величање њених резултата, што се нарочито односило на председника владе Милана Стојадиновића. Та активност доживеће своју кулминацију током предизборне кампање за парламентарне изборе који су одржани у децембру 1938. Циљ рада је да се на основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
На основу архивских извора, мемоарских списа, штампе и релевантне литературе, у раду се анализира... more На основу архивских извора, мемоарских списа, штампе и релевантне литературе, у раду се анализирају погледи Српске радикалне странке Милана Стојадиновића на питање граница Србије након споразума Цветковић-Мачек августа 1939, као и у времену током педесетих година 20. века када је странка деловала у емиграцији. У чланку се сагледавају услови који су довели до таквих ставова, како они унутрашњи и спољни, тако и лични, везани за самог председника странке Стојадиновића.
У раду се на основу необјављене архивске грађе, публикованих извора и релевантне литературе анали... more У раду се на основу необјављене архивске грађе, публикованих извора и релевантне литературе анализирају односи ФНР Југославије и земаља Јужне Америке у првим годинама након Другог светског рата. За почетну годину истраживања узета је 1946, када је Југославија обновила и поново успоставила дипломатске односе са најважнијим државама јужноамеричког континента, а као крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published sources and relevant literature, the paper analyzes the relations between the FPRY and the countries of South America in the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia renewed diplomatic relations with the most important countries of the South American continent was taken as the starting year of the research, and 1950 was chosen as the last. This was the year that saw signing trade agreements with Brazil, Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic relations with Chile.
На основу доступне архивске грађе, оновремене штампе и литературе, у раду се анализирају доступне... more На основу доступне архивске грађе, оновремене штампе и литературе, у раду се анализирају доступне информације о споразуму бившег председника југословенске краљевске владе Милана Стојадиновића и поглавника НДХ Анте Павелића. У том периоду обојица су живела у Аргентини, која је била под управом председника Хуана Перона. Средином 1954. године изјавама у штампи они су
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
Istraživanja, Journal of Historical Researches, 2021
This paper analyzes the circumstances that led to a break in diplomatic relations between Yugosla... more This paper analyzes the circumstances that led to a break in diplomatic relations between Yugoslavia and Chile, which began in the fall of 1947 and lasted until they were reestablished in November 1950. The analysis is based on archival material, relevant literature, and contemporary journalism. The events are considered within a bilateral context and the broader international context of the Cold War. Particular attention is given to argumentation on both sides and to the background behind this conflict. The influence of this rupture in Yugoslav-Chilean relations is also analyzed. The second part of the paper will discuss how all of this was presented to the Yugoslav public.
Економска сарадња била је од значаја за обе стране због делимичне комплементарности привреда. Југ... more Економска сарадња била је од значаја за обе стране због делимичне комплементарности привреда. Југославије је из Аргентине увозила пре свега кожу и вуну које су чине преко 80% укупног увоза. Најважнија сировина која је увожена из Југославије у првим годинама био је цемент, да би након тога примат преузела дрвна грађа. Током друге половине четрдесетих Аргентина је била дванаести партнер Југославије чинећи око 2,7% њеног целокупног увоза. У каснијим годинама количина трговинске размене се повећавала да би свој највећи значај имала 1950, када је Аргентина била шести увозни и пети извозни партнер друге Југославије. Након тога опет је дошло до пада размене, па је са врха власти она оцењивана као „недопустиво ниска“. У првој деценији након Другог светског рата потписана су два трговинска уговора: 1948. са трајањем од четири године и 1953. са трајањем од две. Ова два уговора, уз неколико допунских протокола, регулисали су трговинске односе између две земље, као и количину и вредност артикала који ће бити увожени односно извожени. Циљ рада је да прикаже главне токове економске сарадње Југославије и Аргентине у првој послератној деценији и укаже на значај тих односа за обе земље. У њему се користе извори из Архива Југославије и Дипломатског архива Министарства спољних послова Републике Србије. Аргентински извори који нам нису били доступни сигурно би допринели потпунијој елаборацији теме али не би променили закључке рада.
У раду се на основу текстова објављених у штампи и мемоарских записа чувеног италијанског новинар... more У раду се на основу текстова објављених у штампи и мемоарских записа чувеног италијанског новинара Алфија Руса анализира његов поглед на Србију, како непосредно пре Априлског рата, тако и током прве године окупације. Русо је био дугогодишњи дописник италијанског листа Ла стампа из Београда и добро је познавао ситуацију, како у Србији, тако и у региону. Остварени контакти омогућили су му јединствени увид у компликоване односе међу југословенским народима, као и њихова становишта по бројним питањима. Његов поглед изнутра као странца важан је за боље разумевање ситуације у тадашњој Србији и Југославији.
This article deals with Yugoslav-Italian relations in the second half of the 1930s, seen through ... more This article deals with Yugoslav-Italian relations in the second half of the 1930s, seen through the prism of relations between Yugoslav Prime Minister and Minister of Foreign Affairs Milan Stojadinović (1935-1939) and Italian diplomacy and its representatives: Count Ciano, Minister of Foreign Affairs, the Italian envoys in Belgrade and some other officials who had contact with the Yugoslav Prime Minister. The relations between Milan Stojadinović and Italian diplomacy, especially with Count Ciano, were closer than established before in historiography. The two had a friendly relationship, which evolved both through direct contact and through intermediaries. They frequently exchanged opinions, and even documents, on topics of mutual interest, but there were also direct requests to work in accordance with Italian interests, as well as the interests of Yugoslavia.
АПСТРАКУМ: На основу архивских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира поглед ... more АПСТРАКУМ: На основу архивских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира поглед југословенске дипломатије, како оне стациониране у Буенос Ајресу, тако и централе у Београду на државни удар у Аргентини којим је уклоњен са власти председник Хуан Перон. У другом делу рада прати се писање најважнијих дневних листова Политике и Борбе о догађајима у Аргентини током септембра 1955. године.
На основу архивских извора, објављене грађе, оновремене штампе
и постојеће литературе анализира с... more На основу архивских извора, објављене грађе, оновремене штампе и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
Relying on available sources and literature, this article examines the establishment, activities,... more Relying on available sources and literature, this article examines the establishment, activities, orientation and destiny of Srpska zastava, a bulletin published by Serbian immigrants in Argentina. It will scrutinize the bulletin's views on the solution to the Serbian Question, as well as its approach toward resolving the Serb-Croat dispute and its attitude toward the new Yugoslav authorities. Close attention has been paid to the links and cooperation the bulletin had with Milan Stojadinović, former Yugoslav prime minister (including foreign affairs) and finance minister, the most prominent figure among the Serbian immigrants.
U radu se na osnovu arhivski izvora, stručne literature i onovremene štampe analizira povratak ju... more U radu se na osnovu arhivski izvora, stručne literature i onovremene štampe analizira povratak jugoslovenskih iseljenika iz Argentine i Južne Amerike u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata. Prati se priprema, organizacija, brojnost, transport, dolazak, smeštaj i razmeštaj iseljenika u domovini. U radu se takođe analiziraju stručna, nacionalna i polna pripadnost iseljenika-povratnika. Posebna pažnja posvećena je odnosima dve države, Jugoslavije i Argentine, po ovom pitanju.
У раду се на основу доступних извора, штампе и релевантне литературе анализира бројност, друштвен... more У раду се на основу доступних извора, штампе и релевантне литературе анализира бројност, друштвени живот и политичко деловање српске емиграције у Аргентини у првој деценији након Другог светског рата. Биће говора и о односу аргентинских власти према људима пореклом са простора Југославије. Посебан акценат у тексту дат је деловању Милана Стојадиновића, најпознатије личности међу тамошњим исељеницима.
На основу објављене и необјављене архивске грађе која се чува у Београду, Новом Саду и Смедереву,... more На основу објављене и необјављене архивске грађе која се чува у Београду, Новом Саду и Смедереву, мемоарских извора, штампе и релевантне литературе у раду се анализира улога знаменитог Смедеревца Милана Јовановића Стоимировића током владе Драгише Цветковића (1939–1941). У овом периоду он је био народни посланик, уредник централног партијског листа „Самоуправа“, начелник Политичког одељења Министарског савета (Владе) Краљевине Југославије. Акценат ће бити стављен на Стоимировићев однос са водећим личностима тадашње државе, председником владе Драгишом Цветковићем, министром Антоном Корошцем, али ибившим премијером Стојадиновићем са којим је блиско сарађивао у претходном периоду. Анализираће се активности Милана Јовановића Стоимировића на месту народног посланика, као и његов раду на пропагандном пољу. Посебна пажња биће посвећена његовој делатности у Смедеревском крају, као и његовим односима са Смедеревцима.
Већ извесно време као значајна тема у мојим проучавањима намеће се последњих двадесет година Стој... more Већ извесно време као значајна тема у мојим проучавањима намеће се последњих двадесет година Стојадиновићевог живота, односно период који је провео ван власти и изван Србије и Југославије (1941-1961). Овај период његовог живота био је посебно изазован за истраживање јер се већина архивске грађе и других извора налазила ван наше земље, а резултат тог рада, проучавања и промишљања налази се на наредним страницама. Један од разлога зашто сам се прихватио овог посла је и чињеница да о овом раздобљу Стојадиновићевог живота постоји много слободних и погрешних интерпретација, информација и полуинформација, које су доступне путем интернета. Жеља ми је била да се аргентински период (1948-1961) осветли из историографског угла и да се постојећи извори детаљно анализирају и укаже на њихову праву вредност.
Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две државе. У Југославији... more Након свршетка Другог светског рата почиње нова етапа у односима између две државе. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у радништву. Обе земље су покушавале да нађу сопствени правац у послератном свету који је све више давао обрисе новог сукоба између две силе победнице САД-а и СССР-а. На том путу чекале су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у унутрашњој тако и у спољној политици. Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности.
Knjiga koja je pred vama nastala je iz jedne velike ljubavi koja traje duže od 25 godina, ljubavi... more Knjiga koja je pred vama nastala je iz jedne velike ljubavi koja traje duže od 25 godina, ljubavi prema heavy metal muzici.Radi se o muzici koja je od proleća 1990. godine postala sastavni deo moga života a kasnije i deo onoga što jesam. Vreme je prolazilo ali ljubav prema čvrstom i melodičnom zvuku je ostala. Danas sigurno veća i dublja nego na početku. Ideja za knjigu rodila se u zimu 2009. godine kada sam boravio u Sofiji i gledao tri zanimljiva koncerta u tri dana. Tada mi je u jednom razgovoru čuveni Laza iz Zrenjanina predložio da svoje beleške sa koncerata predstavim u jednom internet blogu. Već ranije sam pisao kratke izveštaje i mejlom ih slao drugarima za koje sam znao da bi ih to zanimalo. Posle povratka iz Bugarske otvorio sam blog pod imenom escapist77 i napisao prve nešto opširnije i smislenije izveštaje. Tako su postavljeni temelji za ovu knjigu. Sami izveštaji nastajali su najkasnije nekoliko dana posle koncerata o kojima su govorili, dok su sećanja bila sveža, a neretko su beleške i koncept pravljeni iste večeri. Kada je već bilo jasno da se posete koncertima mogu prorediti ali da od njih ne želim odustati, počeo sam da razmišljam kako da ono što će biti štampano bude neka zaokružena celina što se vremenskog okvira tiče. Na kraju sam u šali zaključio da je najbolje da knjiga obuhvati period od šest godina, šest meseci i šest dana od prvog izveštaja koji će se u njoj naći. Tako je i bilo. Knjiga se sastoji od 55 izabranih izveštaja sa koncerata i festivala u inostranstvu koje sam posetio u periodu od februara 2009. do jula 2015. godine u jedanaest evropskih država (Bugarska, Mađarska, Češka, Italija, Slovačka, Poljska, Hrvatska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Grčka). Većina ovih izveštaja je sa jednog određenog koncerta, ali ima i izveštaja sa višednevnih festivala, kao i zbirnih koji govore o nekoliko koncerata istog benda u kratkom vremenskom intervalu. Moja osnovna želja bila je da prenesem svoje neposredne utiske sa nastupa bez „naknadne pameti”, nekog dodatnog promišljanja i ulepšavanja. Izveštaji su dakle subjektivni jer pišem o bendovima koje volim i koje sam odabrao da gledam. Oni oslikavaju moj lični doživljaj i reflektuju moje raspoloženje u datom momentu. Naravno, trudio sam se da navedem i što više opštih informacija vezanih za prostor, posetu i samu organizaciju koncerta/festivala. Objavljeni izveštaji su u najvećoj meri onakvi kako su originalno napisani uz neka tehnička doterivanja i manja skraćivanja. Na određenim mestima usvojio sam i sugestije lektora. Moram napomenuti da sam većinu set lista sa prikazanih koncerata sam zapisivao a da samo onda kad to nisam uspeo ili znao konsultovao sam sajt setlist.fm.
Тема ове монографије су југословенско-италијански односи у другој половини тридесетих година 20. ... more Тема ове монографије су југословенско-италијански односи у другој половини тридесетих година 20. века кроз призму односа Милана Стојадиновића, председника владе и министра иностраних послова Краљевине Југославије (1935‒1939), и италијанске дипломатије. Када говоримо о италијанској дипломатији у овом периоду, пре свега мислимо на министра спољних послова фашистичке Италије грофа Галеаца Ћана, посланике у Београду Виолу, Инделија и Мамелија, као и на друге званичнике са којима је Стојадиновић био у контакту.
Uploads
Papers by Bojan Simic
штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према
режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња
обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском
нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у
домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке
и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published
sources and relevant literature, the paper analyzes the relations
between the FPRY and the countries of South America in
the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia
renewed diplomatic relations with the most important
countries of the South American continent was taken as the
starting year of the research, and 1950 was chosen as the last.
This was the year that saw signing trade agreements with Brazil,
Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange
with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic
relations with Chile.
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Југославија, Аргентина, дипломатија, Хуан Перон, штампа
и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
тадашње државе, председником владе Драгишом Цветковићем, министром Антоном Корошцем, али ибившим премијером Стојадиновићем са којим је блиско сарађивао у претходном периоду. Анализираће се активности Милана Јовановића Стоимировића на месту народног посланика, као и његов раду на пропагандном пољу. Посебна пажња биће посвећена његовој делатности у Смедеревском крају, као и његовим односима са Смедеревцима.
штампе анализира организација и став српских исељеника у Јужној Америци према
режиму који је успостављен у Југославији након Другог светског рата. Посебна пажња
обраћа се на делатност оних удружења и исељеника који су избегли управо под притиском
нових власти у ФНРЈ. Прати се њихова бројност и активност уперена према режиму у
домовини. У другом делу рада биће речи о „Српској застави“ – листу Срба Јужне Америке
и најзначајнијим представницима српске емиграције који су деловали преко њега.
основу архивски извора, литературе и штампе утврди место и улогу Врбаских новина у пропаганди коју је спроводио председник владе Краљевине Југославије Милан Стојадиновић.
крајња граница одабрана је 1950. – година потписивања трговинских уговора са Бразилом, Уругвајем, Парагвајем и Перуом, врхунца трговинске размене са Аргентином и поновног успостављања прекинутих дипломатских односа са Чилеом.
Based on unpublished archival material, published
sources and relevant literature, the paper analyzes the relations
between the FPRY and the countries of South America in
the early years after the Second World War. The year when Yugoslavia
renewed diplomatic relations with the most important
countries of the South American continent was taken as the
starting year of the research, and 1950 was chosen as the last.
This was the year that saw signing trade agreements with Brazil,
Uruguay, Paraguay and Peru, and the peak of trade exchange
with Argentina and the re-establishment of broken diplomatic
relations with Chile.
покренули полемику у емигрантским круговима а основ тога била је идеја о разбијању Југославије и формирању независних држава Србије и Хрватске. Стојадиновић и Павелић су се у том периоду посећивали и више пута разговарали на ту тему. Циљ рада је да се на основу постојећих сведочанстава изнесу закључци који ће покушати да дају одговоре на питања да ли је споразум постојао и ако јесте,
шта је у њему писало, која је била његова улога и каква му је била позадина.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: Југославија, Аргентина, дипломатија, Хуан Перон, штампа
и постојеће литературе анализира се позадина пуцања на председника Владе и министра спољних послова Краљевине Југославије Милана Стојадиновића у Народној скупштини од 6. марта 1936. У њему се прате промена Владе која је уследила, реакције у земљи и иностранству на догађај, као и судски процес којим је цео случај окончан. На крају рада се разматрају политичке последице овог чина, као и појединачне судбине умешаних.
тадашње државе, председником владе Драгишом Цветковићем, министром Антоном Корошцем, али ибившим премијером Стојадиновићем са којим је блиско сарађивао у претходном периоду. Анализираће се активности Милана Јовановића Стоимировића на месту народног посланика, као и његов раду на пропагандном пољу. Посебна пажња биће посвећена његовој делатности у Смедеревском крају, као и његовим односима са Смедеревцима.
Одлука да изаберемо хронолошки оквир од 1946. до 1955. има више оправдања. Почетна граница изабрана је као година када су поново успостављени односи између Југославије и Аргентине, али и као година када је Хуан Перон први пут изабран за председника републике. Поред тога што анализа обухвата период од практично једне целе деценије, као разлог за крајњу границу истраживања видимо и годину пуча у Аргентини, одлазак Перона и долазак војне хунте, што је довело до нестабилности у земљи и до фактичке парализе односа између две државе. То је и време када се, после периода лутања између два блока, битно мењала југословенска спољна политика и када се преоријентисала на политику несврстаности.
Ideja za knjigu rodila se u zimu 2009. godine kada sam boravio u Sofiji i gledao tri zanimljiva koncerta u tri dana. Tada mi je u jednom razgovoru čuveni Laza iz Zrenjanina predložio da svoje beleške sa koncerata predstavim u jednom internet blogu. Već ranije sam pisao kratke izveštaje i mejlom ih slao drugarima za koje sam znao da bi ih to zanimalo. Posle povratka iz Bugarske otvorio sam blog pod imenom escapist77 i napisao prve nešto opširnije i smislenije izveštaje. Tako su postavljeni temelji za ovu knjigu. Sami izveštaji nastajali su najkasnije nekoliko dana posle koncerata o kojima su govorili, dok su sećanja bila sveža, a neretko su beleške i koncept pravljeni iste večeri. Kada je već bilo jasno da se posete koncertima mogu prorediti ali da od njih ne želim odustati, počeo sam da razmišljam kako da ono što će biti štampano bude neka zaokružena celina što se vremenskog okvira tiče. Na kraju sam u šali zaključio da je najbolje da knjiga obuhvati period od šest godina, šest meseci i šest dana od prvog izveštaja koji će se u njoj naći. Tako je i bilo.
Knjiga se sastoji od 55 izabranih izveštaja sa koncerata i festivala u inostranstvu koje sam posetio u periodu od februara 2009. do jula 2015. godine u jedanaest evropskih država (Bugarska, Mađarska, Češka, Italija, Slovačka, Poljska, Hrvatska, Nemačka, Austrija, Slovenija, Grčka). Većina ovih izveštaja je sa jednog određenog koncerta, ali ima i izveštaja sa višednevnih festivala, kao i zbirnih koji govore o nekoliko koncerata istog benda u kratkom vremenskom intervalu. Moja osnovna želja bila je da prenesem svoje neposredne utiske sa nastupa bez „naknadne pameti”, nekog dodatnog promišljanja i ulepšavanja. Izveštaji su dakle subjektivni jer pišem o bendovima koje volim i koje sam odabrao da gledam. Oni oslikavaju moj lični doživljaj i reflektuju moje raspoloženje u datom momentu. Naravno, trudio sam se da navedem i što više opštih informacija vezanih za prostor, posetu i samu organizaciju koncerta/festivala. Objavljeni izveštaji su u najvećoj meri onakvi kako su originalno napisani uz neka tehnička doterivanja i manja skraćivanja. Na određenim mestima usvojio sam i sugestije lektora. Moram napomenuti da sam većinu set lista sa prikazanih koncerata sam zapisivao a da samo onda kad to nisam uspeo ili znao konsultovao sam sajt setlist.fm.