Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers fr... more Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers from the Nemanjic dynasty. Among these royal hagio-biographies, the presentation of the life of Queen Helen of Anjou stands out since she is the only woman whose life was inspirational enough for Daniel II to incorporate it into the sequence of rulers and archbishops of medieval Serbia. In his picture of Queen Helen, Daniel II heavily employs various wisdom motifs from the Bible, especially from the Book of Proverbs. Prov 31,1-9 occupies a very prominent place as the background for Queen Helen’s long admonition to her sons and future kings, Dragutin and Milutin. Daniel II emphasizes the main point of the motherly admonition in Prov 31,1-9 - the just adjudication of deprived people - to suit the historical milieu of the Serbian court by underlining the importance of just judgment for Helen’s sons, the future kings. Nevertheless, at the same time, Daniel II does not develop a copy-paste rece...
Théologiques Revue interdisciplinaire d'études religieuses 2 Daniel II describes Helen in the fol... more Théologiques Revue interdisciplinaire d'études religieuses 2 Daniel II describes Helen in the following way : « оть племене фрѹжьскааго » (VRAS 58), which can be translated as « of French descent ». Regarding the French origin of
St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical... more St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical framework for the presentation of his father’s life in the Life of St. Simeon . The Old Testament background of the Johannine motif (Ez 34) implies a political application of the Shepherd motif to a political ruler and this is exactly what St. Sava accomplishes when he depicts his father as Shepherd in the crucial moment of his political abdication (1196). In this manner St. Sava characterizes the whole political career of his father, in the very moment of his Farewell Speech, with the help of the Johannine Good Shepherd motif. If the political context of the reception of the Johannine Good Shepherd motif is dominant in Nemanja’s hagiography, still St. Sava transcends the strictly political framework of the reception of the Good Shepherd motif. He presents an expressionistic autobiographical description of the relationship with his father and parallels his father’s journey to Mount Atho...
Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers fr... more Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers from the Nemanjic dynasty. Among these royal FRENCH WISDOM AT THE SERBIAN MEDIEVAL COURT 265 hagio-biographies, the presentation of the life of Queen Helen of Anjou stands out since she is the only woman whose life was inspirational enough for Daniel II to incorporate it into the sequence of rulers and archbishops of medieval Serbia. In his picture of Queen Helen, Daniel II heavily employs various wisdom motifs from the Bible, especially from the Book of Proverbs. Prov 31,1-9 occupies a very prominent place as the background for Queen Helen’s long admonition to her sons and future kings, Dragutin and Milutin. Daniel II emphasizes the main point of the motherly admonition in Prov 31,1-9 the just adjudication of deprived people to suit the historical milieu of the Serbian court by underlining the importance of just judgment for Helen’s sons, the future kings. Nevertheless, at the same time, ...
Дарко Крстић 1 Центар за црквене студије, Ниш-Србија КОРИШЋЕЊЕ КЊИГЕ ИЗЛАСКА У ПРОЛОГУ ЈОВАНОВОГ ... more Дарко Крстић 1 Центар за црквене студије, Ниш-Србија КОРИШЋЕЊЕ КЊИГЕ ИЗЛАСКА У ПРОЛОГУ ЈОВАНОВОГ ЈЕВАНЂЕЉА КАО ОКВИР ПРИКАЗИВАЊА СУПЕРИОРНОСТИ ИСУСА ХРИСТА НАД МОЈСИЈЕМ Апстракт: Интертекстуално читање Пролога Јовановог јеванђеља кроз призму Књиге изласка омогућава jеванђелисти да прикаже антитезу између Исуса Христа и Мојсија (Јн. 1,17) на начин како је приказана супериорност Јахвеа над Мојсијем у Књизи изласка. На тај начин не само да се Исус Христос приказује као Јахве старозаветних теофанија, него се антитеза између Исуса Христа и Мојсија доводи до крајњих граница, као антитеза између Бога и човека Мојсија у наративном оквиру Књиге изласка.
Апстракт: Свети Сава користи у Житију Светога Симеона Немање библијски топос Опроштајног Говора, ... more Апстракт: Свети Сава користи у Житију Светога Симеона Немање библијски топос Опроштајног Говора, у коме умирући или одлазећи патријарх или учитељ завештава својим следбеницима да чувају и наставе његово дело. Нагласак у Житију на заповест о љубави, као и разрађена тема о владару као (добром) пастиру указује на Савино коришћење топоса Опроштајног Говора у варијанти која нам је приказана у Јовановом Јеванђељу. Резултат овакве презентације Немањиног живота је функционална интертекстуална паралела између Христа и Немање, чије су последице: виђење Првовенчаног као духоносног наследника христоликог Немање; транспоновање Саве на ниво омиљеног (и идеалног) следбеника одлазећег патријарха, по узору на «ученика кога Исус љубљаше»; инаугурација Житија у својеврсно «српско јеванђеље», које описује живот Богом благословене династије Немањића. Кључни појмови: Свето Писмо, Опроштајни Говор, Свети Сава, Стефан Немања, Јованово Јеванђеље, Добри Пастир, љубав, заповести. Опште је позната чињеница да српска средњевековна књижевност, како усмена тако и писмена, издашно користи светописамске цитате, топосе и представе ради изражавања специфичне књижевно-богословске мисли или тумачења историјских догађаја и личности у њима. Ово нарочито важи за књижевно дело Светога Саве, првог српског архиепископа, мада је потребно нагласити да је то и очекивано, с обзиром да долази из пера једног црквеног јерарха. Постоји статистика да је Свети Сава у својим делима цитирао укупно 99 места из Светог Писма, 75 из Новог и 24 из Старог Завета 1. Од ове статистике је упечатљивији показатељ за широку рецепцију Светог Писма у делу Светог Саве несумњиво сâм почетак његовог најранијег књижевног састава, Карејског Типика. Као увод у ово кратко дело стоји катена од три светописамска цитата 1 Види Д. Милин, Увод у Свето Писмо Старог Завета (општи део), Београд 1991, 148. Можда ова статистика и није апсолутно тачна, јер увек је могуће претпоставити да се неки стих или израз поткрао детекцији библијских цитата, али у сваком случају указује на опширно коришћење Светог Писма у књижевном делу првог српског Архиепископа.
The last years has been noticed a quite new approach to the problem of the theology of the Epistl... more The last years has been noticed a quite new approach to the problem of the theology of the Epistle to Galatians. The practice of the Imperial Cult cannot be viewed only as limited to its political dimension, but it had a very strong religious impact being organically connected to the traditional religious cults, especially in the Asia Minor. In the present article first will be discussed the contemporary research about the influence of the Imperial Cult to the theological expressions in the Epistle to Galatians and then will be proposed a number of passages as possibly well explained not only in the traditional Judeo-Christian context but in the light of the details and practices of the Imperial Cult in the first Century Asia Minor.
Химна Премудрости у Сир 24 презентује у форми поетског наратива историју Премудрости као божанско... more Химна Премудрости у Сир 24 презентује у форми поетског наратива историју Премудрости као божанског бића, од Њеног боравка на небесима до силаска и настањења у Изабраном Народу. И поред тога, Она и даље остаје Божија Премудрост, недокучива и неистражива људима, која је присутна у лику учитеља Премудрости. Као што је Премудрост присуство Бога у свету и у јеврејској историји, тако исто је у учитељу мудрости, кроз његово учење и речи, присутна Премудрост са својом божанском мудрошћу. Зато химна Премудрости не утврђује божански ауторитет само Премудрости Божије већ представља ауторизацију учитеља мудрости као верног тумача софиолошких предања.
У време владавине византијског цара Михајла I Рангабеа је коришћење светописамских цитата и текст... more У време владавине византијског цара Михајла I Рангабеа је коришћење светописамских цитата и текстова био легитиман начин политичке борбе између Теофана, аутора Хронографије, и његових истомишљеника са једне и Теодора Студита и „злих саветника“ са друге стране. Свето Писмо се доживљава као неисцрпан извор ауторитативних ставова, чије навођење има за циљ да поткрепи одређену политичку опцију и истовремено да убеди политичког противника у погрешност његовог става. Библијски текст се у оваквом политичком дискурсу деконтекстуализује ван свог текстуално-историјског окружења и постаје својеврстан самодовољни и ауторитарни памфлет, који постаје легитимно средство политичке борбе на византијском двору.
Богатство теолошке мисли Апостола Многобожаца у једној релативној малој по обиму а тако богатој т... more Богатство теолошке мисли Апостола Многобожаца у једној релативној малој по обиму а тако богатој теолошким садржајем посланици као што је Посланица Галатима огледа се у маестралном и лапидарном излагању аргументације, којом Апостол Павле покушава да побије аргументацију јудаистичких елемената у галатијским црквама. Противници Апостола Павла имају велику предност јер су присутни у галатијским црквама и активно раде, у Његовом одсуству, на подривању Његовог апостолског ауторитета као и на пропагирању јеванђеља другачијег од оног које је Он проповедао галатијским хришћанима. Због ове предности Његових противника, Апостол Павле је присиљен да на ефектан начин брани како свој апостолски ауторитет тако и своје Јеванђеље. То значи да је принуђен да на сажет и истовремено Галатима разумљив начин аргументује своју апологију. За тај подухват није му довољна само бриљантна теолошка анализа основних појмова хришћанске вере (Јеванђеље, Бог, Закон, Христос, вера, и. др.), већ и упечатљив начин њеног приказивања, којим би Апостол Павле могао да рачуна на лакшу асимилацију реченог од стране Галата. Коришћење принципа аксиолошке супериорности Једног над мноштвом моћно је оружје Апостола Павла у презентацији своје теолошке аргументације, јер је могао да рачуна да би на тај начин представљена апологија своје апостолске службе била пријемчивија Галатима. Другим речима, могао је да рачуна да ће галатијски хришћани у Његовој апологији препознати поменути популарни принцип и на тај начин бити лакше уверени у исправност Павлове аргументације. Ово може да нам личи на реторичку технику од стране Апостола Павла; међутим, јединствена озбиљност ситуације у галатијским црквама захтева и ефектна средства одбране. Када Апостол Павле даје дијагнозу да су Галати опчињени јудаистичким придошлицама (Гал. 3,1: «Ὦ ἀνόητοι Γαλάται, τίς ὑμᾶς ἐβάσκανεν»), јасно је да и методологија коју користи у презентовању своје аргументације мора бити упечатљива и ефектна у свести галатијских хришћана. Због тога је Апостол Павле и изабрао да представи Галатима јеванђеље које им је проповедао као Једно Јеванђеље; себе као Једног Апостола; Бога кога им је проповедао као Једног Бога који је извор Једног Јеванђеља; Авраама као Једног човека у коме ће као многобошци бити благословени; Једног Христа као једини начин да партиципирају у обећању и благослову божјем дато Аврааму; њихово хришћанско постојање као Једног Наследника у Христу Исусу; Једну Реч као једину заповест новог Христовог Закона.
Бојовић, Д. (ур.), Православна теологија и култура. Ниш, 2009
Кључног значаја за схватање теолошке поруке народне песме «Пропаст Царства Српскога» је сам њен п... more Кључног значаја за схватање теолошке поруке народне песме «Пропаст Царства Српскога» је сам њен почетак, где се описује апокалиптички Небески Јерусалим. На тај начин народни песник указује на библијску апокалиптику као на контекст неопходан за правилно схватање песме. У светлу апокалиптике треба сагледати разне библијске мотиве, расуте у народној песми, који указују на огромну библијску ерудицију народног песника. Његов геније се огледа у чињеници да разне библијске мотиве и предања маестрално компонује у јединствену библијску интерпретацију догађаја Косовске битке.
Стих Јн. 1,3 се обично схвата од стране тумача, како патристичких тако и модерних, у космолошком ... more Стих Јн. 1,3 се обично схвата од стране тумача, како патристичких тако и модерних, у космолошком и космогонијском смислу. Лингвистичка и теолошка анализа стиха је показала проблеме са овим тумачењем, предлажући истовремено да стих Јн. 1,3 треба схватити као сведочанство Јеванђелиста Јована о универзалној посредничкој улози и присуству Логоса у свим догађајима људске историје, по угледу на представу касније софиологије о присуству Премудрости Божије у људској историји. Практична последица оваквог схватања стиха Јн. 1,3 је да се сви догажаји у Прологу Јовановог Јеванђеља схватају у склопу посредништва/присуства Логоса. Пошто је Пролог (Јн. 1,18) само почетак Јеванђеља, онда се и сви догађаји у Јеванђељу, као и само Јованово Јеванђеље морају схватити као проузроковани универзалним присуством Логоса у њима.
Синиша Мишић (ур.), Српска краљевства у средњем веку. Краљево , 2017
Ана Комнина у Алексијади и Стефан Првовенчани у Животу светог Симеона сликају ликове својих очева... more Ана Комнина у Алексијади и Стефан Првовенчани у Животу светог Симеона сликају ликове својих очева као равноапостолне владаре који поседују неке битне особине карактеристичне за средњовековну владарску идеологију. И поред одређених разлика, и Ана и Стефан дају једну релативно кохерентну слику својих очева као идеалних владара. Они су приказани као богоизабрани владари, чије је назначење да подигну пропалу државу. Изабрани су од најраније младости, тј. од мајчине утробе што асоцира на павловску парадигму при схватању њихове равноапостолности. Следећа особина равноапостолног владара код Ане и Стефана је одлично познавање Светог Писма од стране њихових очева, што представља неопходан предуслов да би функционисали као браниоци вере и државе против јеретика.
Свети Сава пише почетак Житија светог Симеона на такав начин да својим читаоцима (студеничким мон... more Свети Сава пише почетак Житија светог Симеона на такав начин да својим читаоцима (студеничким монасима) сугерише намеравану асоцијацију са почетком Светог Писма, тј. са библијском причом о стварању света (Пост 1,1-2,3). Савине намераване паралеле, настале као резултат читања Житија у светлу библијске космогоније, тичу се првенствено догађаја оснивања Студенице, али обухватају и лик Стефана Немање. Оснивање Студенице је описано као трансформација пустог места у место на коме се појављују људи (студенички монаси) и на коме треба да се умножава монашки чин; на исти начин је описано и стварање света, као трансформација пустог места (Пост 1,2) у место на коме се појављују људи (Пост 1,26), који добијају заповест од Бога да се умножи људски род (Пост 1,28). Оснивање Студенице тиме поприма обрисе космогонијског чина, који у дело спроводи Стефан Немања. Што се тиче описа подизања Хиландара користи се појам óvlönîe, којим се преводи новозаветни par excellence апокалиптички термин ἐπιφάνεια. Апокалиптички оквир појма је преузет из његове библијске матрице (Тит 2,13) и савршено је уклопљен у контекст Савине приче о суду Божјем на крају историје као мотивационом оквиру паренезе студеничким монасима. Карактеришући Хиландар као óvlönîe, тј. термином новозаветне апокалиптике, свети Сава смешта подизање манастира, у чијој обнови је учествовао на пресудан начин, у оквире апокалиптичке нарације и теологије. За светог Саву Хиландар постаје апокалиптичко óvlönîe, апокалиптичка ἐπιφάνεια - догађај који је могуће теолошки проценити у контексту Христове ἐπιφάνεια.
This article focuses on the background and structural meaning of the topos of the armor of God in... more This article focuses on the background and structural meaning of the topos of the armor of God in Eph. 6,11-17. It argues that this topos represents a continuation of the ancient Greek epic topos widely used in Hellenic and Hellenistic times, found first and foremost in Homer’s Iliad. There among the plethora of descriptions of various heroes wearing the full armor (e.g., Paris, Ajant, and Agamemnon) stands the even fuller description of Achilles panoply (18:478-617). That Homeric paradigm of armoring a hero lying behind later descriptions, including Eph. 6:11-17, is seen in the correspondence of weapons, the importance given to the fact that the panoply is god-made, and the centrality of the shield.
The Homeric epic paradigm is present in Greek epic poetry as demonstrated by Hesiod in The Shield of Hercules and continues through the Tragic Poets (e.g., Aeschylus), Euripides, Virgil and on through pseudo-Heraclitus, for whom the shield of Achilles allegorically represents Greek cosmology.
The article then argues Greek epic roots of the topos behind Eph. 6:11-17, and evaluates the meaning of its usage, which includes the motif of the centrality of the shield in offering an opportunity for the writer to frame his worldview, namely faith (pistis). Finally, the article examines the meaning of faith in the rest of the Epistle to the Ephesians, concluding that the passage Eph. 6:11-17 faithfully follows the rest of the Epistle in extolling faith as the central idea and virtue in the Christian worldview.
Европа и хришћанске вредности: путеви библијске рецепције, 2020
Косовска битка представља јединствен догађај у српској повести, који је тако радикално протумачен... more Косовска битка представља јединствен догађај у српској повести, који је тако радикално протумачен у светлу библијске теологије. Народни песник, несумњиво високо теолошки образован и верзиран у Светом Писму, тумачи Косовску битку као догађај надвременог значаја, као тренутак склапања завета Срба са Богом у својој крви проливеној на бојном пољу. Народни песник се не води неком маргиналном или споредном библијском идејом, већ користи један од централних појмова- појам завета и церемонију склапања завета као наративно-теолошки оквир за приказивање Косовске битке. Овде је на делу рецепција Библије холистичких размера; не просто преузимање појединих мотива из Библије него транслација саме библијске структуре, самог библијског ДНК у оквире српске средњовековне историософије. При том чину је дошло до потпуне христијанизације српске културе и њене инкултурације у библијски наратив, али је истовремено Свето писмо попримило српски карактер. Данас, када српски теолог размишља и богословствује о библијском појму завета он то чини из свог историјског и културног искуства Косовског завета.
ANNALI di storia dell'esegesiTHE RECEPTION-HISTORY OF THE BOOK OF JONAH 37/1 2 02 0 , 2020
Stephan II writes the Hagiography of Saint Symeon five years after the death of Alexius III, the ... more Stephan II writes the Hagiography of Saint Symeon five years after the death of Alexius III, the last Byzantine emperor of the undisputed legitimacy. In the legal and political vacuum of the Byzantine imperial legitimacy, Stephan II exploits the reception of Apoc 21,2.10 by describing the erecting of Studenica Monastery in order to present his father and himself, as Christian rulers that experienced the apocalyptic vision of the New Jerusalem. The prototype of Christian ruler and seer of apocalyptic visions is Constantine the Great who figures as the theological matrix for presenting the political power of Stephan Nemanja and Stephan II: they are Constantine-like rulers of the Serbian medieval state. This inventive theological and political construct of Stephan II implies the perception of the Serbian medieval state in the light of translatio imperii. The fall of Constantinople and the impossibility of crowning of a Byzantine ruler in the Church of Hagia Sophia for Stephan II doesn't infer the non-existence of the Christian state of the Constantinian character: the Constantine-like Serbian rulers and seers, Stephan Nemanja and his son, Stephan II are now the bearers of the Constantinian ruling theology.
St. Sava's reception of Ps 55 in describing his friendship with the abbot of Studenica Monastery,... more St. Sava's reception of Ps 55 in describing his friendship with the abbot of Studenica Monastery, Spiridon, was mistakenly interpreted as the expression of the blameless relationship between them. The theological context of Ps 55, as a lament for the betrayal of a friend, implies certain problems in their relationship and reevaluates the role of the reception of biblical texts in the Serbian medieval literature.
In describing Rastko Nemanjic's decision to become monk, his brother, Stephan II Nemanjic, employ... more In describing Rastko Nemanjic's decision to become monk, his brother, Stephan II Nemanjic, employs many johannine themes in order to present the important decision of his brother in light of the pattern of johannine dualism.
St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical... more St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical framework for the presentation of his father's life in the Life of St. Simeon. The Old Testament background of the Johannine motif (Ez 34) implies a political application of the Shepherd motif to a political ruler and this is exactly what St. Sava accomplishes when he depicts his father as Shepherd in the crucial moment of his political abdication (1196). In this manner St. Sava characterizes the whole political career of his father, in the very moment of his Farewell Speech, with the help of the Johannine Good Shepherd motif. If the political context of the reception of the Johannine Good Shepherd motif is dominant in Nemanja's hagiography, still St. Sava transcends the strictly political framework of the reception of the Good Shepherd motif. He presents an expressionistic autobiographical description of the relationship with his father and parallels his father's journey to Mount Athos to the Johannine Good Shepherd, who is searching for his Lost Son.
Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers fr... more Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers from the Nemanjic dynasty. Among these royal hagio-biographies, the presentation of the life of Queen Helen of Anjou stands out since she is the only woman whose life was inspirational enough for Daniel II to incorporate it into the sequence of rulers and archbishops of medieval Serbia. In his picture of Queen Helen, Daniel II heavily employs various wisdom motifs from the Bible, especially from the Book of Proverbs. Prov 31,1-9 occupies a very prominent place as the background for Queen Helen’s long admonition to her sons and future kings, Dragutin and Milutin. Daniel II emphasizes the main point of the motherly admonition in Prov 31,1-9 - the just adjudication of deprived people - to suit the historical milieu of the Serbian court by underlining the importance of just judgment for Helen’s sons, the future kings. Nevertheless, at the same time, Daniel II does not develop a copy-paste rece...
Théologiques Revue interdisciplinaire d'études religieuses 2 Daniel II describes Helen in the fol... more Théologiques Revue interdisciplinaire d'études religieuses 2 Daniel II describes Helen in the following way : « оть племене фрѹжьскааго » (VRAS 58), which can be translated as « of French descent ». Regarding the French origin of
St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical... more St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical framework for the presentation of his father’s life in the Life of St. Simeon . The Old Testament background of the Johannine motif (Ez 34) implies a political application of the Shepherd motif to a political ruler and this is exactly what St. Sava accomplishes when he depicts his father as Shepherd in the crucial moment of his political abdication (1196). In this manner St. Sava characterizes the whole political career of his father, in the very moment of his Farewell Speech, with the help of the Johannine Good Shepherd motif. If the political context of the reception of the Johannine Good Shepherd motif is dominant in Nemanja’s hagiography, still St. Sava transcends the strictly political framework of the reception of the Good Shepherd motif. He presents an expressionistic autobiographical description of the relationship with his father and parallels his father’s journey to Mount Atho...
Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers fr... more Serbian Archbishop Daniel II (ca 1270-1337) described the Vitae of the medieval Serbian rulers from the Nemanjic dynasty. Among these royal FRENCH WISDOM AT THE SERBIAN MEDIEVAL COURT 265 hagio-biographies, the presentation of the life of Queen Helen of Anjou stands out since she is the only woman whose life was inspirational enough for Daniel II to incorporate it into the sequence of rulers and archbishops of medieval Serbia. In his picture of Queen Helen, Daniel II heavily employs various wisdom motifs from the Bible, especially from the Book of Proverbs. Prov 31,1-9 occupies a very prominent place as the background for Queen Helen’s long admonition to her sons and future kings, Dragutin and Milutin. Daniel II emphasizes the main point of the motherly admonition in Prov 31,1-9 the just adjudication of deprived people to suit the historical milieu of the Serbian court by underlining the importance of just judgment for Helen’s sons, the future kings. Nevertheless, at the same time, ...
Дарко Крстић 1 Центар за црквене студије, Ниш-Србија КОРИШЋЕЊЕ КЊИГЕ ИЗЛАСКА У ПРОЛОГУ ЈОВАНОВОГ ... more Дарко Крстић 1 Центар за црквене студије, Ниш-Србија КОРИШЋЕЊЕ КЊИГЕ ИЗЛАСКА У ПРОЛОГУ ЈОВАНОВОГ ЈЕВАНЂЕЉА КАО ОКВИР ПРИКАЗИВАЊА СУПЕРИОРНОСТИ ИСУСА ХРИСТА НАД МОЈСИЈЕМ Апстракт: Интертекстуално читање Пролога Јовановог јеванђеља кроз призму Књиге изласка омогућава jеванђелисти да прикаже антитезу између Исуса Христа и Мојсија (Јн. 1,17) на начин како је приказана супериорност Јахвеа над Мојсијем у Књизи изласка. На тај начин не само да се Исус Христос приказује као Јахве старозаветних теофанија, него се антитеза између Исуса Христа и Мојсија доводи до крајњих граница, као антитеза између Бога и човека Мојсија у наративном оквиру Књиге изласка.
Апстракт: Свети Сава користи у Житију Светога Симеона Немање библијски топос Опроштајног Говора, ... more Апстракт: Свети Сава користи у Житију Светога Симеона Немање библијски топос Опроштајног Говора, у коме умирући или одлазећи патријарх или учитељ завештава својим следбеницима да чувају и наставе његово дело. Нагласак у Житију на заповест о љубави, као и разрађена тема о владару као (добром) пастиру указује на Савино коришћење топоса Опроштајног Говора у варијанти која нам је приказана у Јовановом Јеванђељу. Резултат овакве презентације Немањиног живота је функционална интертекстуална паралела између Христа и Немање, чије су последице: виђење Првовенчаног као духоносног наследника христоликог Немање; транспоновање Саве на ниво омиљеног (и идеалног) следбеника одлазећег патријарха, по узору на «ученика кога Исус љубљаше»; инаугурација Житија у својеврсно «српско јеванђеље», које описује живот Богом благословене династије Немањића. Кључни појмови: Свето Писмо, Опроштајни Говор, Свети Сава, Стефан Немања, Јованово Јеванђеље, Добри Пастир, љубав, заповести. Опште је позната чињеница да српска средњевековна књижевност, како усмена тако и писмена, издашно користи светописамске цитате, топосе и представе ради изражавања специфичне књижевно-богословске мисли или тумачења историјских догађаја и личности у њима. Ово нарочито важи за књижевно дело Светога Саве, првог српског архиепископа, мада је потребно нагласити да је то и очекивано, с обзиром да долази из пера једног црквеног јерарха. Постоји статистика да је Свети Сава у својим делима цитирао укупно 99 места из Светог Писма, 75 из Новог и 24 из Старог Завета 1. Од ове статистике је упечатљивији показатељ за широку рецепцију Светог Писма у делу Светог Саве несумњиво сâм почетак његовог најранијег књижевног састава, Карејског Типика. Као увод у ово кратко дело стоји катена од три светописамска цитата 1 Види Д. Милин, Увод у Свето Писмо Старог Завета (општи део), Београд 1991, 148. Можда ова статистика и није апсолутно тачна, јер увек је могуће претпоставити да се неки стих или израз поткрао детекцији библијских цитата, али у сваком случају указује на опширно коришћење Светог Писма у књижевном делу првог српског Архиепископа.
The last years has been noticed a quite new approach to the problem of the theology of the Epistl... more The last years has been noticed a quite new approach to the problem of the theology of the Epistle to Galatians. The practice of the Imperial Cult cannot be viewed only as limited to its political dimension, but it had a very strong religious impact being organically connected to the traditional religious cults, especially in the Asia Minor. In the present article first will be discussed the contemporary research about the influence of the Imperial Cult to the theological expressions in the Epistle to Galatians and then will be proposed a number of passages as possibly well explained not only in the traditional Judeo-Christian context but in the light of the details and practices of the Imperial Cult in the first Century Asia Minor.
Химна Премудрости у Сир 24 презентује у форми поетског наратива историју Премудрости као божанско... more Химна Премудрости у Сир 24 презентује у форми поетског наратива историју Премудрости као божанског бића, од Њеног боравка на небесима до силаска и настањења у Изабраном Народу. И поред тога, Она и даље остаје Божија Премудрост, недокучива и неистражива људима, која је присутна у лику учитеља Премудрости. Као што је Премудрост присуство Бога у свету и у јеврејској историји, тако исто је у учитељу мудрости, кроз његово учење и речи, присутна Премудрост са својом божанском мудрошћу. Зато химна Премудрости не утврђује божански ауторитет само Премудрости Божије већ представља ауторизацију учитеља мудрости као верног тумача софиолошких предања.
У време владавине византијског цара Михајла I Рангабеа је коришћење светописамских цитата и текст... more У време владавине византијског цара Михајла I Рангабеа је коришћење светописамских цитата и текстова био легитиман начин политичке борбе између Теофана, аутора Хронографије, и његових истомишљеника са једне и Теодора Студита и „злих саветника“ са друге стране. Свето Писмо се доживљава као неисцрпан извор ауторитативних ставова, чије навођење има за циљ да поткрепи одређену политичку опцију и истовремено да убеди политичког противника у погрешност његовог става. Библијски текст се у оваквом политичком дискурсу деконтекстуализује ван свог текстуално-историјског окружења и постаје својеврстан самодовољни и ауторитарни памфлет, који постаје легитимно средство политичке борбе на византијском двору.
Богатство теолошке мисли Апостола Многобожаца у једној релативној малој по обиму а тако богатој т... more Богатство теолошке мисли Апостола Многобожаца у једној релативној малој по обиму а тако богатој теолошким садржајем посланици као што је Посланица Галатима огледа се у маестралном и лапидарном излагању аргументације, којом Апостол Павле покушава да побије аргументацију јудаистичких елемената у галатијским црквама. Противници Апостола Павла имају велику предност јер су присутни у галатијским црквама и активно раде, у Његовом одсуству, на подривању Његовог апостолског ауторитета као и на пропагирању јеванђеља другачијег од оног које је Он проповедао галатијским хришћанима. Због ове предности Његових противника, Апостол Павле је присиљен да на ефектан начин брани како свој апостолски ауторитет тако и своје Јеванђеље. То значи да је принуђен да на сажет и истовремено Галатима разумљив начин аргументује своју апологију. За тај подухват није му довољна само бриљантна теолошка анализа основних појмова хришћанске вере (Јеванђеље, Бог, Закон, Христос, вера, и. др.), већ и упечатљив начин њеног приказивања, којим би Апостол Павле могао да рачуна на лакшу асимилацију реченог од стране Галата. Коришћење принципа аксиолошке супериорности Једног над мноштвом моћно је оружје Апостола Павла у презентацији своје теолошке аргументације, јер је могао да рачуна да би на тај начин представљена апологија своје апостолске службе била пријемчивија Галатима. Другим речима, могао је да рачуна да ће галатијски хришћани у Његовој апологији препознати поменути популарни принцип и на тај начин бити лакше уверени у исправност Павлове аргументације. Ово може да нам личи на реторичку технику од стране Апостола Павла; међутим, јединствена озбиљност ситуације у галатијским црквама захтева и ефектна средства одбране. Када Апостол Павле даје дијагнозу да су Галати опчињени јудаистичким придошлицама (Гал. 3,1: «Ὦ ἀνόητοι Γαλάται, τίς ὑμᾶς ἐβάσκανεν»), јасно је да и методологија коју користи у презентовању своје аргументације мора бити упечатљива и ефектна у свести галатијских хришћана. Због тога је Апостол Павле и изабрао да представи Галатима јеванђеље које им је проповедао као Једно Јеванђеље; себе као Једног Апостола; Бога кога им је проповедао као Једног Бога који је извор Једног Јеванђеља; Авраама као Једног човека у коме ће као многобошци бити благословени; Једног Христа као једини начин да партиципирају у обећању и благослову божјем дато Аврааму; њихово хришћанско постојање као Једног Наследника у Христу Исусу; Једну Реч као једину заповест новог Христовог Закона.
Бојовић, Д. (ур.), Православна теологија и култура. Ниш, 2009
Кључног значаја за схватање теолошке поруке народне песме «Пропаст Царства Српскога» је сам њен п... more Кључног значаја за схватање теолошке поруке народне песме «Пропаст Царства Српскога» је сам њен почетак, где се описује апокалиптички Небески Јерусалим. На тај начин народни песник указује на библијску апокалиптику као на контекст неопходан за правилно схватање песме. У светлу апокалиптике треба сагледати разне библијске мотиве, расуте у народној песми, који указују на огромну библијску ерудицију народног песника. Његов геније се огледа у чињеници да разне библијске мотиве и предања маестрално компонује у јединствену библијску интерпретацију догађаја Косовске битке.
Стих Јн. 1,3 се обично схвата од стране тумача, како патристичких тако и модерних, у космолошком ... more Стих Јн. 1,3 се обично схвата од стране тумача, како патристичких тако и модерних, у космолошком и космогонијском смислу. Лингвистичка и теолошка анализа стиха је показала проблеме са овим тумачењем, предлажући истовремено да стих Јн. 1,3 треба схватити као сведочанство Јеванђелиста Јована о универзалној посредничкој улози и присуству Логоса у свим догађајима људске историје, по угледу на представу касније софиологије о присуству Премудрости Божије у људској историји. Практична последица оваквог схватања стиха Јн. 1,3 је да се сви догажаји у Прологу Јовановог Јеванђеља схватају у склопу посредништва/присуства Логоса. Пошто је Пролог (Јн. 1,18) само почетак Јеванђеља, онда се и сви догађаји у Јеванђељу, као и само Јованово Јеванђеље морају схватити као проузроковани универзалним присуством Логоса у њима.
Синиша Мишић (ур.), Српска краљевства у средњем веку. Краљево , 2017
Ана Комнина у Алексијади и Стефан Првовенчани у Животу светог Симеона сликају ликове својих очева... more Ана Комнина у Алексијади и Стефан Првовенчани у Животу светог Симеона сликају ликове својих очева као равноапостолне владаре који поседују неке битне особине карактеристичне за средњовековну владарску идеологију. И поред одређених разлика, и Ана и Стефан дају једну релативно кохерентну слику својих очева као идеалних владара. Они су приказани као богоизабрани владари, чије је назначење да подигну пропалу државу. Изабрани су од најраније младости, тј. од мајчине утробе што асоцира на павловску парадигму при схватању њихове равноапостолности. Следећа особина равноапостолног владара код Ане и Стефана је одлично познавање Светог Писма од стране њихових очева, што представља неопходан предуслов да би функционисали као браниоци вере и државе против јеретика.
Свети Сава пише почетак Житија светог Симеона на такав начин да својим читаоцима (студеничким мон... more Свети Сава пише почетак Житија светог Симеона на такав начин да својим читаоцима (студеничким монасима) сугерише намеравану асоцијацију са почетком Светог Писма, тј. са библијском причом о стварању света (Пост 1,1-2,3). Савине намераване паралеле, настале као резултат читања Житија у светлу библијске космогоније, тичу се првенствено догађаја оснивања Студенице, али обухватају и лик Стефана Немање. Оснивање Студенице је описано као трансформација пустог места у место на коме се појављују људи (студенички монаси) и на коме треба да се умножава монашки чин; на исти начин је описано и стварање света, као трансформација пустог места (Пост 1,2) у место на коме се појављују људи (Пост 1,26), који добијају заповест од Бога да се умножи људски род (Пост 1,28). Оснивање Студенице тиме поприма обрисе космогонијског чина, који у дело спроводи Стефан Немања. Што се тиче описа подизања Хиландара користи се појам óvlönîe, којим се преводи новозаветни par excellence апокалиптички термин ἐπιφάνεια. Апокалиптички оквир појма је преузет из његове библијске матрице (Тит 2,13) и савршено је уклопљен у контекст Савине приче о суду Божјем на крају историје као мотивационом оквиру паренезе студеничким монасима. Карактеришући Хиландар као óvlönîe, тј. термином новозаветне апокалиптике, свети Сава смешта подизање манастира, у чијој обнови је учествовао на пресудан начин, у оквире апокалиптичке нарације и теологије. За светог Саву Хиландар постаје апокалиптичко óvlönîe, апокалиптичка ἐπιφάνεια - догађај који је могуће теолошки проценити у контексту Христове ἐπιφάνεια.
This article focuses on the background and structural meaning of the topos of the armor of God in... more This article focuses on the background and structural meaning of the topos of the armor of God in Eph. 6,11-17. It argues that this topos represents a continuation of the ancient Greek epic topos widely used in Hellenic and Hellenistic times, found first and foremost in Homer’s Iliad. There among the plethora of descriptions of various heroes wearing the full armor (e.g., Paris, Ajant, and Agamemnon) stands the even fuller description of Achilles panoply (18:478-617). That Homeric paradigm of armoring a hero lying behind later descriptions, including Eph. 6:11-17, is seen in the correspondence of weapons, the importance given to the fact that the panoply is god-made, and the centrality of the shield.
The Homeric epic paradigm is present in Greek epic poetry as demonstrated by Hesiod in The Shield of Hercules and continues through the Tragic Poets (e.g., Aeschylus), Euripides, Virgil and on through pseudo-Heraclitus, for whom the shield of Achilles allegorically represents Greek cosmology.
The article then argues Greek epic roots of the topos behind Eph. 6:11-17, and evaluates the meaning of its usage, which includes the motif of the centrality of the shield in offering an opportunity for the writer to frame his worldview, namely faith (pistis). Finally, the article examines the meaning of faith in the rest of the Epistle to the Ephesians, concluding that the passage Eph. 6:11-17 faithfully follows the rest of the Epistle in extolling faith as the central idea and virtue in the Christian worldview.
Европа и хришћанске вредности: путеви библијске рецепције, 2020
Косовска битка представља јединствен догађај у српској повести, који је тако радикално протумачен... more Косовска битка представља јединствен догађај у српској повести, који је тако радикално протумачен у светлу библијске теологије. Народни песник, несумњиво високо теолошки образован и верзиран у Светом Писму, тумачи Косовску битку као догађај надвременог значаја, као тренутак склапања завета Срба са Богом у својој крви проливеној на бојном пољу. Народни песник се не води неком маргиналном или споредном библијском идејом, већ користи један од централних појмова- појам завета и церемонију склапања завета као наративно-теолошки оквир за приказивање Косовске битке. Овде је на делу рецепција Библије холистичких размера; не просто преузимање појединих мотива из Библије него транслација саме библијске структуре, самог библијског ДНК у оквире српске средњовековне историософије. При том чину је дошло до потпуне христијанизације српске културе и њене инкултурације у библијски наратив, али је истовремено Свето писмо попримило српски карактер. Данас, када српски теолог размишља и богословствује о библијском појму завета он то чини из свог историјског и културног искуства Косовског завета.
ANNALI di storia dell'esegesiTHE RECEPTION-HISTORY OF THE BOOK OF JONAH 37/1 2 02 0 , 2020
Stephan II writes the Hagiography of Saint Symeon five years after the death of Alexius III, the ... more Stephan II writes the Hagiography of Saint Symeon five years after the death of Alexius III, the last Byzantine emperor of the undisputed legitimacy. In the legal and political vacuum of the Byzantine imperial legitimacy, Stephan II exploits the reception of Apoc 21,2.10 by describing the erecting of Studenica Monastery in order to present his father and himself, as Christian rulers that experienced the apocalyptic vision of the New Jerusalem. The prototype of Christian ruler and seer of apocalyptic visions is Constantine the Great who figures as the theological matrix for presenting the political power of Stephan Nemanja and Stephan II: they are Constantine-like rulers of the Serbian medieval state. This inventive theological and political construct of Stephan II implies the perception of the Serbian medieval state in the light of translatio imperii. The fall of Constantinople and the impossibility of crowning of a Byzantine ruler in the Church of Hagia Sophia for Stephan II doesn't infer the non-existence of the Christian state of the Constantinian character: the Constantine-like Serbian rulers and seers, Stephan Nemanja and his son, Stephan II are now the bearers of the Constantinian ruling theology.
St. Sava's reception of Ps 55 in describing his friendship with the abbot of Studenica Monastery,... more St. Sava's reception of Ps 55 in describing his friendship with the abbot of Studenica Monastery, Spiridon, was mistakenly interpreted as the expression of the blameless relationship between them. The theological context of Ps 55, as a lament for the betrayal of a friend, implies certain problems in their relationship and reevaluates the role of the reception of biblical texts in the Serbian medieval literature.
In describing Rastko Nemanjic's decision to become monk, his brother, Stephan II Nemanjic, employ... more In describing Rastko Nemanjic's decision to become monk, his brother, Stephan II Nemanjic, employs many johannine themes in order to present the important decision of his brother in light of the pattern of johannine dualism.
St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical... more St. Sava frequently uses the Johannine Good Shepherd motif (Jn 10) in order to present a biblical framework for the presentation of his father's life in the Life of St. Simeon. The Old Testament background of the Johannine motif (Ez 34) implies a political application of the Shepherd motif to a political ruler and this is exactly what St. Sava accomplishes when he depicts his father as Shepherd in the crucial moment of his political abdication (1196). In this manner St. Sava characterizes the whole political career of his father, in the very moment of his Farewell Speech, with the help of the Johannine Good Shepherd motif. If the political context of the reception of the Johannine Good Shepherd motif is dominant in Nemanja's hagiography, still St. Sava transcends the strictly political framework of the reception of the Good Shepherd motif. He presents an expressionistic autobiographical description of the relationship with his father and parallels his father's journey to Mount Athos to the Johannine Good Shepherd, who is searching for his Lost Son.
Uploads
Papers by darko krstic
The Homeric epic paradigm is present in Greek epic poetry as demonstrated by Hesiod in The Shield of Hercules and continues through the Tragic Poets (e.g., Aeschylus), Euripides, Virgil and on through pseudo-Heraclitus, for whom the shield of Achilles allegorically represents Greek cosmology.
The article then argues Greek epic roots of the topos behind Eph. 6:11-17, and evaluates the meaning of its usage, which includes the motif of the centrality of the shield in offering an opportunity for the writer to frame his worldview, namely faith (pistis). Finally, the article examines the meaning of faith in the rest of the Epistle to the Ephesians, concluding that the passage Eph. 6:11-17 faithfully follows the rest of the Epistle in extolling faith as the central idea and virtue in the Christian worldview.
The Homeric epic paradigm is present in Greek epic poetry as demonstrated by Hesiod in The Shield of Hercules and continues through the Tragic Poets (e.g., Aeschylus), Euripides, Virgil and on through pseudo-Heraclitus, for whom the shield of Achilles allegorically represents Greek cosmology.
The article then argues Greek epic roots of the topos behind Eph. 6:11-17, and evaluates the meaning of its usage, which includes the motif of the centrality of the shield in offering an opportunity for the writer to frame his worldview, namely faith (pistis). Finally, the article examines the meaning of faith in the rest of the Epistle to the Ephesians, concluding that the passage Eph. 6:11-17 faithfully follows the rest of the Epistle in extolling faith as the central idea and virtue in the Christian worldview.