Alena (reina de Serbia)
reina de Serbia
Alena o Jelena (en serbio: Алена o Јелена; fallecida alrededor de 1388) fue una noble y reina consorte de Serbia.
| Alena | ||
|---|---|---|
| Información personal | ||
| Nombre en serbio | Јевросима | |
| Fallecimiento | 1388 | |
| Religión | Iglesia ortodoxa serbia | |
| Familia | ||
| Familia | Casa de Mrnjavčević | |
| Cónyuge | Vukašin Mrnjavčević | |
| Hijos | ||
| Información profesional | ||
| Ocupación | Monarca | |
Biografía
editarSe desconocen sus orígenes o su fecha de nacimiento o a que familia pertenecía. A principios de la década de 1330 Alena se casó con Vukašin Mrnjavčević, gobernador de Prilep.[1] En 1365 su esposo fue coronado rey de Serbia y Alena se convirtió en su consorte.[2][3]
Luego de la muerte de su marido en la batalla de Maritza en 1371,[4] Alena se había retirado a un monasterio y adoptó el nombre de Jelisaveta.[5] Falleció alrededor de 1388.[6]
En poesía épica serbia Alena se llama Jevrosima y es la imagen de la moral, la rectitud y los valores cristianos.
Descendencia
editarAlena y Vukašin tuvieron al menos cinco hijos:[7]
- Marko, rey de Serbia
- Andrijaš
- Dmitar
- Ivaniš
- Olivera, esposa de Đurađ I Balšić, señor de Zeta
Fuentes
editarReferencias
editar- ↑ Fostikov, 2002, pp. 49-50.
- ↑ Šuica, 2000, p. 19.
- ↑ Mihaljčić, 1975, p. 83.
- ↑ Ćorović, 2001, Маричка погибија.
- ↑ Fine, 1994, pp. 379-382.
- ↑ «Никола Маравчевић: И Мрњавчевић Марко био прави витез». novosti.rs. 7. 8. 2016. Consultado el 18. 2. 2019. «- Наша народна поезија је његову мајку запамтила по њеном монашком имену Јевросима, када се закалуђерила после Вукашинове смрти. Историјско име јој је Аљена.»
- ↑ Istorijski zapisi: organ Istoriskog instituta i Društva istoričara SR Crne Gore. Istorijski institut u Titogradu. 2000. p. 49. Consultado el 29 de enero de 2013. «Иза Оливере остала је кћерка Јелисанта, која је имала унуку Јелену, уда- ту за Рајка Монету, властелина Балше III. После смрти господара Рајко је ступио у млетачку службу и добио проније».
Bibliografía
editar- Ćorović, Vladimir (2011), Историја српског народа (en serbio), Proyecto Rastko.
- Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (en inglés), Michigan: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5.
- Fostikov, Aleksandra (2002), «О Дмитру Краљевићу», Историјски часопис (en serbio) 49, Belgrado: Istorijski institut, ISSN 0350-0802.
- Mihaljčić, Rade (1975), Крај Српског царства (en serbio), Belgrado: Srpska književna zadruga, ISSN 1450-5185.
- Šuica, Marko (2000), Немирно доба српског средњег века: властела српских обласних господара (en serbio), Belgrado: Službeni list SRJ, ISBN 86-355-0452-6.
Datos: Q61129067